Наставак активности на сузбијању ерозије на Ади Бојани

У организацији Министарства екологије, просторног планирања и урбанизма, а уз подршку ИПА пројекта „Подршка припреми пројеката из сектора животне средине и климатских промјена у Црној Гори“, кроз коју је обезбијеђен ангажман два експерта из Италије, Роберта Монтанарија и Кристијана Маразмија, 27. и 28. септембра одржан је консултативни састанак у ХТП/у „Улцињска Ривијера“, а потом и посјета угроженим дјеловима Аде Бојане од ерозије, све у оквиру наставка активности на санацији ерозије на Ади Бојани.

Како би се свеобухватно сагледали сви узроци ерозије, с циљем постизања или „враћања“ равнотеже природних процеса, као веома комплексног и изазовног циља, неопходно је обезбиједити свеобухватни мониторинг процеса на Ади Бојани, и у што краћем року отпочети с припремама овог подручја за наредну туристичку сезону. Италијански експерти су скренули пажњу да је, усљед недостатка података, пракса у Италији била тестирање различитих метода и рјешења како би се указало на оно дугорочно најефикасније, с обзиром на то да је свака обала различита и да универзалног рјешења нема. Представљена су и дискутована искуства у Емилији Ромањи на очувању и одбрани обале од ерозије и одржива рјешења до којих се дошло у посљедњих 20 година.

Стога је сагледан и експериментални пројекат хитних мјера на Ади од фебруара ове године и констатовано да је неопходно побољшати учинак привремених мјера за сљедећу сезону, имајућу у виду да је напер имао функцију у задржавању насутог пијеска као дијела пројекта хитних мјера у јуну ове године, али да је неопходно анализирати геодетске снимке како би се дало коначно мишљење на ефикасност тих мјера за очување плаже источно од напера. Међутим, искуство у Италији је показало да изградња оваквих структура на плажама заиста представља само привремено рјешење и да често има ефекат повећања ерозије на другим дјеловима обале, као што се може примијетити на другим дјеловима Аде Бојане.

Закључено је, да се у оквиру припреме плаже на Ади Бојани за сљедећу сезону прије предстојећег јесењег и зимског периода, као алтернативна, могу примијенити релативно једноставна рјешења као што је изградња вјештачких дина од доступног пијеска на Ади, на позицији испред бунгалова, који би штитили објекте од мора, као и временом послужили за природну прехрану плаже усљед дејства вјетра и таласа. Такође је предложено да би, паралелно с тим, требало привремено изградити дрвени напер на другом крају плаже, као чвршће, али ипак порозне структуре која не спрјечава у потпуности проток седимента као нпр. камене или бетонске структуре. Изградња једног или више таквих напера би привремено помогло и смањило ерозију, а уједно би послужило као веома вриједан извор података о процесима на Ади.

Експерти су на крају указали и на нека средњорочна рјешења која би могла дуготрајније допринијети успостављању баланса седимента у овом подручју, као што је редизајн туристичког комплекса на Ади у складу с природним окружењем и уз обезбјеђивање обалног одмака, чиме би се оставио простор за заштиту туристичког ресурса, али и за примјену ефикаснијих рјешења за ерозију на Ади, као што су обезбјеђивање нових извора седимента и боља одбрана од дејства таласа и ријеке.

Од стране учесника додатно су презентована и друга рјешења, попут камених/бетонских заштита обале и одрживијих рјешења која се корсите у Југоисточној Азији и наглашено је да интегрално рјешење треба да обухвати социјалне, економске, еколошке и друге аспекте, као и да узме у обзир адаптацију на климатске промјене као кључни фактор за дугорочно планирање одбране обала. На крају је указан значај успостављања сарадње са сусједном Албанијом, кроз заједничко праћење ерозионих процеса, утврђивање узрока, заједничко дјеловање у смислу менаџемнта седимента, а све с циљем повећања отпорности обала.

У оквиру поментог ИПА пројекта планирана је још једна радионица до краја године, на којој ће се детаљније дискутовати дуготрајна рјешења, на основу доступних података и информација. Наредни кораци који ће се спровести подразумијевају додатне консултације надлежних институција с италијанским експертима и проф. Петковићем у што краћем року у вези с прецизирањем корака за спровођење привремених мјера, прије свега у вези са припремом плаже за наредну сезону на што ефикаснији начин. Паралелно с тим ће италијански експерти радити на сагледавању свих постојећих података, као и дати своје мишљење на предложена рјешења у Студији очувања и ревитализације плаже на Ади Бојани и евентуално предложити додатна рјешења. Такође ће се у сарадњи с националним институцијама радити на предлогу програма мониторинга процеса, као дио припреме Нацрта плана активности за Аду Бојану, у смислу привремених, али прије свега средњорочних и дугорочних циљева и активности за очување и ревитализацију овог подручја.

На састанку су учествовали представници Министарства пољопривреде и руралног развоја, Министарства економског развоја, Управе за воде, ЈП предузећа за управљање морским добром Црне Горе, Агенције за заштиту животне средине, Завода за хидрометеорологију и сеизмологију, Општине Улцињ, ХТП Улцињска Ривијера, НВО сектора: Зелени Црне Горе, Зелени корак – Улцињ и РДА-УБА, затим представник Канцеларије у Црној Гори Глобалног партнерства за воде Медитерана и заинтересоване јавности за ово питање.