Њујорк: Црна Гора представила Други добровољни национални извјештај о циљевима одрживог развоја

Црна Гора је у оквиру Политичког форума на високом нивоу за одрживи развој (HLPF) представила Други добровољни национални извјештај (ДНИ): Црна Гора и циљеви одрживог развоја 2016-2021. Форум се одржава сваке године под покровитељством Економско-социјалног савјета Уједињених нација, чија је чланица Црна Гора у периоду 2020-2022. године. На овогодишњем форуму своје Добровољне националне извјештаје представиле су 44 чланице Уједињених нација (Швајцарска, Луксембург, Холандија, Италија, Грчка, Андора, Уједињени Арапски Емирати, Пакистан и Шри ланка и др). Национални добровољни извјештаји су прилика да чланице УН-а као потписнице Агенде за одрживи развој 2030 (Агенда 2030) прикажу прогрес у реализацији 17 циљева одрживог развоја.

Шефица делегације Црне Горе, министарка екологије просторног планирања и урбанизма Ана Новаковић Ђуровић је у уводном излагању указала да након шест година од спровођења Агенде 2030, кроз свој национални стратешки документ, Црна Гора по први пут представља реални пресјек стања у оквиру 17 циљева одрживог развоја. Извјештај показује да је напредак постигнут, али и упозорава на бројне изазове са којима се морамо суочити као појединци, заједнице и државе у постизању циљева одрживог развоја. Упркос тренутној глобалној кризи изазваној пандемијом COVID-19, истакла је да Агенда 2030 представља наш најбољи путоказ за будућност.

Након излагања шефице делегације приказана је видео презентација цјелокупног процеса израде Извјештаја, укључивања свих актера као и пресјек стања по циљевима, са нагласком на циљеве који су ове године били у фокусу (4 образовање, 5 роднаравноправност, 14 и 15 биодивезитет мора и копна, 17 партнерства за циљеве, као и циљ 1 сиромаштво).

У оквиру сегмента питања и одговора за све земље које представљају извјештаје, Црној Гори су питања поставиле Босна и Херцеговина, Сјеверна Македонија и Република Чешка, а питања су се односила на институционално уређење политике одрживог развоја, финансирање за одрживи развој и недостатке статистичких података.

У одговорима на питања Новаковић Ђуровић је указала да је Црна Гора политику одрживог развоја издигла у центру извршне власти те да Национални савјет за одрживи развој треба да има кључну координациону улогу у спровођењу ове политике, док се на пољу финансирања за одрживи развој ради на усклађивању програмског буџетирања и циљева одрживог развоја, те да је Фонд за убрзани развој Црне Горе, такође, прилика да се ово питање унаприједи. У односу на недостатак података указала је на неопходност развијања истих у будуће, уз јачања званичног и административног статистичког сиситема. У оквиру исте сесије на интересовање НВО сектора у вези са планираним корацима у дијелу спровођења циљева за одрживи развој и учешћа цивилног сектора у том процесу, Новаковић Ђуровић је указала да је Извјештај рађен у сарадњи са невладиним сектором, те да су њихови оригинални коментари на циљеве интегрисани у документ.

Црна Гора мора да одговори на идентификоване изазове и да дјелује брзо. Имајуц́и то на уму, потребно је да се сви усредсредимо на захтијеван посао који је пред нама, вјерујуц́и да ц́емо 2030. године моц́и са поносом извијестити о великим успјесима у постизању циљева одрживог развоја, закључила је Новаковић Ђуровић.