Обиљежена 75. годишњица Савјета Европе: Црна Гора посвећена вриједностима Конвенције, препозната активна улога у СЕ

Црна Гора остаје безрезервно посвећена вриједностима прокламованим у Европској конвенцији о људским правима, а Савјет Европе ће у црногорским институцијама увијек имати поузданог партнера, поручио је потпредсједник Владе и министар вањских послова Ервин Ибрахимовић, на обиљежавању 75. годишњице Савјета Европе, које је Министарство вањских послова организовало са Програмском канцеларијом Савјета Европе у Црној Гори и Правним факултетом Универзитета Црне Горе.

У прилог томе говори и чињеница да ове године обиљежавамо 20. годишњицу од примјене Конвенције. На овај начин је потврђено оно што представља дубоко урезану вертикалу државног бића Црне Горе, а то је грађанско друштво једнаких права за све, утемељено на мултинационаолном, мултиконфесионалном и мултикултуралном складу као вриједностима које пажљиво и трајно треба да његујемо, оцијенио је Ибрахимовић.

Истакао је и да је Влада  посвећена наставку реформи у области владавине права, јачању независности правосуђа и заштити права на правично суђење, штитећи вриједности демократије, људских права и владавине права као кључним тековинама Савјета Европе. „Досадашњи напори и настојање да се црногорски правни систем усклади са европским стандардима потвђени су добијањем позитивног Извјештаја о испуњености привремених мјерила за преговарачка поглавља 23 и 24 у јуну ове године, у чему је значајну улогу имао и Савјет Европе“, казао је министар. Подсјетио је да ће Црна Гора имати прилику да додатно потврди чврсту опредијељеност да досљедно поштује заједничке вриједности кроз предсједавање Комитету министара Савјета Европе за период 2026-2027“: Приликом конципирања приоритета предсједавања посебна пажња биће усмјерена на Европску конвенцију о људским правима и основним слободама“, казао је министар.

У уводном обраћању замјеник генералног секретара Савјета Европе Бјорн Берг је казао да је Влада Црне Горе показала снажну посвећеност вриједностима и принципима Савјета Европе и да овај, значајан јубилеј, представља подстицај за још ближу сарадњу, од које корсти имају Савјет Европе и Црна Гора, као активна и конструктивна чланица. Упутио је честитке на избору црногорске суткиње Иване Јелић за потпредсједницу Европског суда за људска права те изразио висока очекивања од црногорског предсједавања Комитету министара Савјета Европе 2026-2027.

Деканица Правног факултета Анета Спаић је подсјетила је на изузетан допринос Европске конвенције о људским правима, кроз двадесетогодишњу примјену у Црној Гори, институционалном развоју и припреми друштва за чланство у Европској унији и обавезе које из тога произилазе. У контексту налаза недавно објављеног извјештаја Европске комисије за ефикасност правосуђа Савјета Европе, истакла је да је правовремено рјешавање предмета кључно за враћање повјерења грађана у правосуђе и да ће Правни факултет наставити да активно доприноси анализи и унапређењу ефикасности правосудног система.

Шефица Програмске канцеларије Савјета Европе у Подгорици, Лејла Дервишагић је указала на визију коју су, у послијератном периоду, имале државе оснивачице, а која је до данас окупила 46 држава уједињених у вриједностима пуног поштовања и заштите владавине права, људских права и демократије. Након 75 година, чланице Савјета Европе имају пуно разлога за задовољство, али истовремено и пуно изазова пред собом. Једном стечена права и усвојене конвенције нијесу гаранција њиховог поштовања. „Због тога, у континуитету, морамо заједнички радити на афирмацији и очувању принципа и вриједности које чине темељ најстарије паневропска организације“.

У оквиру стручног панела, на коме су учествовали Небојша Вучинић, ранији судија Европског суда за људска права у Стразбуру, Мирјана Поповић, предсједница Апелационог суда Црне Горе и Катарина Пековић, заступница Црне Горе пред Европским судом за људска права,  указано је на важност поштовања пресуда Европског суда за људска права, што Црна Гора на сопственом примјеру у континуитету показује. Заједнички је оцијењено да независност правосуђа захтијева континуирано унапређење, чак и у најразвијенијим демократијама, те да представља трајни задатак за очување владавине права.