- Влада Црне Горе
Управа за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове Образуј. Заступај. Дјелуј одмах: Управа интензивир...
Образуј. Заступај. Дјелуј одмах: Управа интензивира борбу против антимикробне резистенције (АМР)
У склопу обиљежавања Међународне недјеље свјесности о антимикробној резистенцији (АМР), Управа за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове (УБХВФП) појачава активности усмјерене на сузбијање овог глобалног изазова. Антимикробна резистенција (АМР) представља озбиљну пријетњу по јавно здравље, али и економски и друштвени изазов с којим се суочавају здравствени и ветеринарски сектори широм свијета. Управа активно спроводи мјере и стратегије у циљу смањења употребе антимикробних средстава, чиме настоји да допринесе очувању дјелотворности антибиотика за будуће генерације.
Током 2024. године ажурирана је Наредба о забрани употребе и третирања животиња одређеним супстанцама и ветеринарским љековима ("Службени лист ЦГ", бр. 17/2024) гдје су пописана антимикробна средства забрањена за употребу код животиња, а резервисана за хуману употребу. Забрањена је и употреба антимикробних љекова ради подстицања раста и повећања приноса животиња које се узгајају. Црна Гора је на листи прописа ЕУ (хттпс://еур-леx.еуропа.еу/легал-цонтент/ЕН/ТXТ/?ури=ОЈ:Л_202402598): листа трећих земаља за које су достављени докази и гаранције да производи животињског поријекла који се извозе у ЕУ су усклађени са забраном коришћења антимикробних супстанци у сврху промоције раста и прираста и забране коришћења антимикробних супстанци које су резервисани за хуману употребу.
У оквиру тих активности, Управа већ другу годину заредом спроводи свеобухватан мониторинг антимикробне резистенције код кључних узрочника зооноза, односно болести које се преносе са животиња на људе.
Мониторинг обухвата узорковање животиња и производа животињског поријекла, а резултати се достављају Европској агенцији за безбједност хране (ЕФСА). Циљ мониторинга је да се утврди степен резистенције зоонотичких бактерија у храни и животињама, као и потенцијални путеви преноса на људе.
На основу добијених резултата, Управа дефинише и спроводи одговарајуће мјере за контролу резистенције и минимизирање ризика по јавно здравље.
"Антимикробна резистенција представља једну од највећих пријетњи јавном здрављу и сигурности и безбједности хране, како у Црној Гори, тако и глобално. Управа за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове интензивно ради на спровођењу мјера усмјерених ка очувању дјелотворности антибиотика за будуће генерације. Кроз мониторинг, едукацију, међународну сарадњу и стриктне регулативе, настојимо смањити употребу антимикробних средстава и минимизирати ризике које АМР представља по здравље људи и животиња. Наш приоритет је јачање свијести о одговорној употреби антибиотика и унапређење стандарда кроз сарадњу са националним и међународним партнерима. Увођењем ажурираних регулатива и спровођењем свеобухватног мониторинга, доприносимо безбједности наших грађана и унапређењу квалитета домаћих производа", рекао је директор УБХВФП, Владимир Ђаковић, поводом недјеље борбе против антимикробне резистенције.
Ради тачног праћења употребе антимикробних лијекова у ветеринарском сектору, Управа у сарадњи са Институтом за љекове прикупља податке о продатим антибиотицима на нивоу веледрогерија. Ови подаци се обрађују и шаљу Свјетској организацији за здравље животиња (WОАХ), а доступни су јавности на платформи АНИМУСЕ (хттпс://аму.wоах.орг/аму-сyстем-портал/аму-дата), чиме се обезбјеђује транспарентност и информисаност о употреби антибиотика у Црној Гори.
Управа је посвећена континуираном подизању свијести о негативним ефектима прекомјерне употребе антибиотика. Заједно са Националном интердисциплинарном комисијом за контролу резистенције на антибиотике (НИКРА), која дјелује под покровитељством Министарства здравља, Управа учествује у промоцији одговорне употребе антимикробних лијекова и у дефинисању активности из Националног програма за борбу против АМР-а.
У сарадњи са међународним партнерима као што су ФАО и WХО, Управа припрема промотивне материјале намијењене фармерима, власницима кућних љубимаца и ветеринарима. Ови материјали пружају корисне информације о правилној употреби антибиотика и о штетности неконтролисане примјене антимикробних средстава, чиме се доприноси подизању свијести о АМР-у међу кључним интересним групама (хттпс://опенкноwледге.фао.орг/итемс/24726074-99е0-4104-а281-679б581цдц6ц).
Наредба о забрани употребе одређених антимикробних средстава у ветеринарској медицини, ажурирана 2024. године, додатно прецизира мјере забране примјене антибиотика који су резервисани за хуману употребу, као и забрану употребе антимикробних лијекова за стимулацију раста и повећање приноса код животиња. Црна Гора је сада на листи ЕУ земаља са усклађеним прописима који потврђују безбједност производа животињског поријекла у складу са европским стандардима, што додатно доприноси унапређењу квалитета производа на домаћем и иностраном тржишту.
Посјета представника ЕФСА-е и ЕЦДЦ-а Црној Гори у оквиру "цоунтрy висит" програма представљала је значајан корак у унапређењу система мониторинга АМР-а. Ова посјета омогућила је идентификацију кључних области за напредак, међу којима је додатна контрола коришћења одређених антибиотика у ветеринарском сектору и прехрамбеној индустрији, што доприноси додатној заштити здравља грађана.
Један од главних циљева Управе у наредном периоду је израда свеобухватне мапе пута за борбу против АМР-а. Овај документ ће служити као основ за даљи рад и прецизно дефинисати кораке које је потребно предузети за ефикаснију контролу и смањење антимикробне резистенције у Црној Гори. Мапа пута ће обухватити све аспекте – од мониторинга и надзора, преко едукације и информисања, до подизања свијести међу фармерима, ветеринарима и широм јавношћу.
"Управа остаје посвећена изради свеобухватне мапе пута за борбу против АМР-а, као и континуираном унапређењу наше политике у складу са европским и свјетским стандардима. Наша заједничка одговорност је да предузмемо конкретне кораке сада, како бисмо сачували здравље будућих генерација и обезбиједили одрживу безбједност хране. Само кроз заједнички приступ и досљедно дјеловање можемо контролисати и смањити утицај антимикробне резистенције", рекао је директор Владимир Ђаковић.