Од 20. октобра без употребе пластичних кеса и пластике за једнократну употребу, распон казни од хиљаду до 40 хиљада еура

Закон о управљању отпадом кључан је корак ка стварању чистије, здравије и еколошки одрживе Црне Горе, њиме ће од 20. октобра бити забрањена употреба пластичних кеса и пластике за једнократну употребу, а распон казни је од хиљаду до 40 хиљаде еура.

То је саопштено на прес конференцији „Представљање новина Закона о управљању отпадом, са посебним освртом на забрану употребе пластичних кеса и пластике за једнократну употребу“, коју је организовало Министарство екологије, одрживог развоја и развоја сјевера.

Министар екологије, одрживог развоја и развоја сјевера, Дамјан Ћулафић, казао је да Закон о управљању отпадом, који је у складу с највишим европским стандардима, доноси модеран, ефикасан и одржив оквир за управљање отпадом у Црној Гори.

„Једна од битних његових компоненти је управо та да пружа прилику за развој зелене економије, која ће отворити нова радна мјеста и омогућити ефикасније коришћење природних ресурса. Закон о управљању отпадом представља дугорочну визију Црне Горе као еколошке државе, у којој је заштита природе императив. Управљати отпадом истовремено представља и заштиту јавног интереса. Усвајањем овог закона смо показали да смо спремни да се суочимо с еколошким изазовима и да преузмемо одговорност за очување наше земље за будуће генерације“, истакао је Ћулафић.

Закон о управљању отпадом, како је рекао, није само техничко рјешење, већ кључан корак ка стварању чистије, здравије и еколошки одрживе Црне Горе.

Државни секретар у Министарству екологије, одрживог развоја и развоја сјевера, Ненад Витомировић, објаснио је да је једна од битних ствари у Закону проширена одговорност увозника, односно произвођача.

„Не само да смо пренијели ЕУ директиве у овај Закон, него смо и ишли преко тога. Без обзира што ЕУ директиве не препознају гуме за систем проширене одговорности, ми смо новим Законом укључили и гуме имајући у виду историјски проблем гума као отпада“, рекао је Витомировић.

Начелник Дирекције за управљање отпадом и комуналне услуге, Иван Станишић, подсјетио је да је Закон о управљању отпадом усвојен 4. априла ове године, а ступио на снагу 20. априла.

„У протеклом периоду донијето је низ измјена најважнијих ЕУ директива које се односе на област управљања отпадом. То су измјене оквирне директиве, директиве о депонијама, отпадној амбалажи, отпадној електрично електронској опреми и отпадним батеријама. У оквиру свих новина ЕУ законодавства посебан акценат приликом израде Закона о отпаду дат је при успостављању ефикасног организовања система проширене одговорности произвођача и то за сљедеће врста производа: амбалаже, електрично-електронску опрему, батерије, акумулаторе, возила и отпадне гуме“, навео је Станшић.

Када је ријеч о привреди, нерјешавање питања управљања отпадом би, како је рекао, имало негативан утицај на пословни амбијент, а посебно би био погођен туризам.

„Ова законска рјешења ће позитивно утицати на пословни амбијент, имајући у виду да се подстичу принципи циркуларне економије, а то је да се што мање отпада произведе, а ако се ипак произведе да се што више рециклира. Овим ће се постићи привредна друштва ду буду иновативнија у пословању“, објаснио је Станишић.

Чланом 62 Закона о управљању отпадом дефинисана је забрана употребе лаганих пластичних кеса за ношење, дебљине зида од 15 до 50 микрона.

„Забрањује се и употреба једнократне пластике, а то су штапићи за уши (осим штапића који се употребљавају у медицинске сврхе), прибори за јело, штапићи за јело, тањири, сламке, штапићи за мијешање пића, штапићи за придржавање балона, посуде као што су кутије са поклопцем или без њега намијењене непосредној конзумацији или касније, посуде за напитке од експандираног полистирена укључујући њихове чепове и поклопце, као и чаше за напитке од експандираног полистирена. Остали пластични производи за једнократну употребу улазе у систем проширене одговорности“, рекао је Станишић.

Нагласио је да забрана употребе поменутих производа почиње 20. октобра, контролу ће вршити тржишна инспекција, а распон казни је од хиљаду до 40 хиљада еура.

„Доношењем Закона о управљању отпадом Црна Гора намјерава да до 31. децембра 2030. године спроводе Члан 11 Став 2 оквирне директиве о отпаду, директиве ЕУ о измјени оквирне директиве о отпаду на начин да се припреми за поновну употребу и рециклирање отпадни материјал као што су папир, метал, пластика и стакло на најмање 50 одсто цјелокупне масе овог отпада, као и припреми за поновну употребу и рециклирање неопасни грађевински материјал на најмање 70 одсто цјелокупне масе овог отпада“, саопштио је Станишић.

Како је рекао, Закон је предвидио плаћање посебне накнаде за одлагање мијешаног комуналног отпада, чиме ће се директно утицати на смањење количине овог отпада на депонијама.

„За депоновање мијешаног комуналног отпада плаћа се посебна накнада за одлагање. За депонавање мијешаног комуналног отпада процјењују се приходи на годишњем нивоу, око 820 хиљада еура, ако висина накнаде буде пет еура по тони овог отпада. На годишњем нивоу депоновано је 163.971 тона мијешаног комуналног отпада“, рекао је Станишић.

Накнада за одлагање отпада на депонији, како је појаснио, уведена је како би се предузећа и појединци подстакли да одлажу мање отпада на депонију и да користе и купују производе од материјала који се може поново употријебити и рециклирати.

„Коришћење депонија није одржива метода одлагања отпада и штети животној средини. Јединице локалне самоуправа које привремено складиште комунални отпад дуже од годину, на локацији за привремено складиштење, дужне су да плаћају годишњу накнаду по тони комуналног отпада“, казао је Станишић.

Процјена је да се, како је рекао, у Црној Гори годишње произведе 90 хиљада тона неопасног грађевинског отпада.

„Јединице локалне самоуправе не плаћају накнаду за привремено складиштење неопасног грађевинског отпада ако субјекат који управља грађевинским отпадом прерађује тај отпад у складу са циљевима који се односе на рециклирање и поновну употребу из члана 21 овог Закона“, навео је Станишић.

Црна Гора као земља кандидат за чланство у ЕУ има обавезу да, како је нагласио, успостави функционални интегрисани систем у управљању отпадом и то је један од приоритета на европском путу.

„Наше министарство је у сарадњи са Еко фондом кренуло са рјешавањем нелегалних одлагалишта, усвајањем државног плана управљања отпадом. Изградњом регионалног центра за управљање отпадом створиће се предуслови за трајно рјешење у вези нелегалних одлагалишта. Остаје проблем који су чланице ЕУ ријешиле кроз појачан надзор и драстичне казне за починиоце што ће убудуће бити пракса у Црној Гори“, појаснио је Станишић.