На другом консултативном састанку на изради Концепта Просторног плана Црне Горе, који је одржало Министарство екологије, просторног планирања и урбанизма са стручњацима из области енергетике закључено је да се приликом израде Плана мора обезбиједити енергетска сигурност и истовремено резервисати простор за кључну инфраструктуру, попут далековода, хидроелектрана, соларних и вјетроелектрана. Главни изазови на том путу биће отворено тржиште енергије, као и пуна интеграција обновљивих извора енергије. 

Како је изјавио министар екологије, просторног планирања и урбанизма, Ратко Митровић „енергетика је, попут саобраћаја, покретач развоја Црне Горе, али у исто вријеме, енергетски развој, мора да прати и заштита животне средине.“

С тим у вези, обрађивач Плана у области енергетике, Зоран Миљанић изложио је презентацију у којој је представљено стање и визија кад је у питању област енергетике и веза са будућим Просторним планом Црне Горе. Он је навео да је у периоду трајања Плана, до 2040. године неопходно обезбиједити сигурност снабдијевања енергијом, развој конкурентог тржишта и одрживи енергетски развој.

Проф. Бранко Радуловић, који је састанку пристуствовао као стручњак из области привредног развоја, поручио је да: „Морамо да имамо визију, да направимо План да буде одржив, али и економски исплатив. Надам се да ће, на крају, предлог Плана изгласати 81 посланик, јер нам је то један од најважнијих стратешких докумената.“

Када је у питању област електрокомуникација, главни закључак са састанка је да инфраструктура мора бити доступна у цијелој Црној Гори, јер нам је пандемија ЦОВИД-19 показала значај нових трендова у пословању и дигиталне транзиције.

Светлана Јовановић, руководилац израде Просторног плана ЦГ представила је стратешке циљеве за рударство, минералне сировине, угљоводонике, и навела важност разумне експлоатације минералних сировина како би се ријешио конфликт између експлоатације и заштите животне средине.

Састанку су присуствовали представници Министарства капиталних инвестиција, ЕПЦГ-а, ЦЕДИС-а, ЦГЕС-а, Инжењерске коморе, Управе за угљоводонике, професори Електротехничког факултета, као и представници МЕПГ-а.