Одржан Округли сто о Нацрту закона о јединственом вјештачењу инвалидитета

Особе са инвалидитетом у Црној Гори би од 1. јануара 2024. године могле да очекују процјену инвалидитета засновану на моделу људских права, а не на медицинском како је то до сада био случај. То значи да ће се процјењивати не само медицинско оштећење које особа има, већ и баријере са којима се он/она суочава у животу, а које чине препреку самосталном животу и равноправности у друштву. 

Ово је саопштено данас на Округлом столу организованом у склопу јавне расправе о Нацрту закона о јединственом вјештачењу инвалидитета, израђеном у склопу пројекта Реформа система процјене инвалидитета, који финансира ЕУ, а имплементира Програм Уједињених нација за развој (УНДП) у партнерству са Владом, ресорним министарствима и организацијама цивилног друштва.

Реформом ћемо успоставити јединствено тијело - Завод за вјештачење. Завод ће инвалидитет утврђивати по новој методологији, јединственој за све ресоре, која више неће бити заснована на превазиђеном медицинском него на моделу људских права у складу са УН конвенцијом о правима особа са инвалидитетом, а којом је усвојена и нова дефиниција  инвалидитета. Налаз и мишљење Завода биће основ за остваривање свих права (у свим ресорима), како на новчана давања тако и социјалне и друге услуге, казала је в.д. генералне директорице Директората за социјалну и дјечју заштиту у Министарству рада и социјалног старања Мерсида Аљићевић.

Она је подсјетила да од система вјештачења инвалидитета директно зависе права око 50.000 грађана/ки и њихових породица у Црној Гори.

Извршна директорица Удружења младих са хендикепом Марина Вујачић похвалила је Нацрт закона, указала на његов значај посебно у свјетлу чињенице да не постоји област живота и права ОСИ гдје се УН Конвенција о правима ОСИ непосредно примјењује, иако то јесте обавеза државе јер је ратификовала 2009. године.

У црногорским институцијама система заиста постоји отпор у промјени парадигме према ОСИ и феномену инвалидитета. За државу је важно да буде бржа, ефикаснија и економичнија за своје грађане, што ће бити у одређеној мјери могуће уз ову реформу система вјештачења инвалидитета, казала је Вујачић.

Правна консултанткиња на пројекту Снежана Јоница појаснила је да ће осим праведнијег модела за вјештачење инвалидитета, дефинисања јединствене методологије, поступка вјештачења те обезбјеђивања адекватних институционалних капацитета, овим Законом по први пут бити формиран и Регистар лица са инвалидитетом.

Суштина новог концепта Закона јесте приступ вјештачењу у којем комисије и вјештаци не одлучују како нека особа треба да живи већ шта јој треба да би она могла равноправно да живи јер има једнака права и људско достојанство као сви остали, казала је Јоница.

Она је истакла да је Законом посебна пажња и важна улога дата организацијама цивилног друштва које заступају особе са инвалидитетом.

Представници НВО-а које заступају права ОСИ током дискусије су такође похвалиле нацрт закона, истакле значај унапређења система као и важност правилног коришћења терминологије везане за особе са инвалидитетом. Они су такође изразили наду да ће усвајање и имплементација Закона тећи планираном динамиком, те да неће бити кашњења или одлагања. Округли сто је био прилика да разговарају и о предлозима за унапређење текста закона као и да разјасне евентуалне недоумице.

Јавна расправа о тексту Нацрта закона о јединственом вјештачењу инвалидитета, почела је 21. новембра 2022. године и трајаће 20 дана, до 10. децембра 2022. године.

Нацрт закона о јединственом вјештачењу инвалидитета и програм јавне расправе, који су објављени уз позив за јавну расправу су на сљедећем линку: хттпс://www.гов.ме/цланак/позив-на-јавну-расправу-о-тексту-нацрта-закона-о-јединственом-вјестацењу-инвалидитета.