Округли сто поводом разматрања текста Нацрта Стратегије деинституционализације за период 2024–2028.

Данас је на Факултету политичких наука - Одсјек за социјалну политику и социјални рад, у оквиру јавне расправе, одржан округли сто поводом разматрања текста Нацрта Стратегије деинституционализације за период 2024–2028. године са акционим планом за 2024. и 2025. годину.

У уводном излагању, присутне је поздравила министарка рада и социјалног старања Наида Нишић, док је резиме Стратегије изложила, в.д. генералне директорице Директората за развој услуга, надзор над стручним радом и другостепени управни поступак у области социјалне и дјечје заштите у Министарству рада и социјалног старања, Амела Ораховац.

Округлом столу су присуствовали: представници академске заједнице, ресорних министарстава, међународних организација, пружалаца услуга, центара за социјални рад и НВО сектора.

Стратегија деинституционализације се први пут доноси у Црној Гори. Деинституционализација подразумијева процес систематичног преласка са система институционалне бриге и збрињавања у институцијама на систем подршке у породичном окружењу и локалној заједници, кроз развој услуга у заједници, обезбјеђивање одрживог финансирања уз поштовање права корисника/ца на сопствени избор и учешће у процесима доношења одлука.  

Општи циљ ове Стратегије је остваривање права на достојанствен, независан и квалитетан живот у заједници кроз процес деинституционализације, превенцију институционализације, подршку социјалној инклузији, развој одрживих и доступних услуга које омогућавају корисницима да живе у најмање рестриктивном окружењу.

Оперативни циљеви ове Стратегије су: 

1. Развој и одрживост услуга које подржавају живот корисника/ца у породици и/или заједници у најмање рестриктивном окружењу
2. Трансформација установа за смјештај корисника/ца кроз пружање услуга у заједници у најмање рестриктивном окружењу
3. Оснаживање корисника/ца за процес деинституционализације, укључивање у заједницу и спречавање институционализације
4. Осигуравање ефикасне међусекторске сарадње како би се подржала деинституционализација и подршка животу у заједници и породици

Најзначајније активности, које су планиране Акционим планом за Стратегију деинституционализације за 2024. и 2025. годину су: 

• утврђивање начина финансирања услуга које подржавају живот у заједници на државном и локалном нивоу;
• унапређење ближих услова за пружање и коришћење, нормативима и минималним стандардима услуга подршке за живот у заједници, савјетодавних и социјално-едукативних услуга, услуга породичног смјештаја и породичног смјештаја-хранитељства;
• мапирање постојећих и недостајућих услуга које подржавају живот корисника/ца у заједници на локалном нивоу (распрострањеност, број корисника/ца, трошкови);
• успостављање најмање три услуге које подржавају живот у заједници у јединицама локалне самоуправе у складу са потребама корисника/ца до краја имплементације Стратегије;
• утврђивање цијена коштања услуга које подржавају живот корисника/ца у заједници;
• успостављање Центра за хранитељство и усвојење;
• развој услуга који подржавају живот корисника у заједници и/или породици;
• израда планова трансформације јавних установа за смјештај;
• развијање програма менторства за пружање подршке корисницима за самосталан живот или живот уз подршку;
• покретање поступака за преиспитивање пословне способности за лица лишена пословне способности смјештена у установама социјалне заштите;
• формулисање модела интегрисаних услуга;
• усвајање Закона о социјалном предузетништву;
• успостављање националне фокал поинт мреже за особе са инвалидитетом на локалном нивоу за праћење и примјену Конвенције о правима ОСИ.

Стратегијом ће се створити основни услови за поштовање права на живот у заједници, односно породици, активно учешће корисника/ца у креирању, избору и коришћењу права из социјалне и дјечје заштите, што ће резултирати коришћењем услуга у најмање рестриктивном окружењу и укљученошћу у свакодневне животне активности.

Приликом процеса деинституционализације мора се водити рачуна о томе да институционализација није само постојање институција и живот у њима, већ свако рестриктивно окружење у којем се не остварује пун потенцијал особе.