Омогућити снажније укључење локалних самоуправа у процес проширења ЕУ

Институције Европске уније требало би да имају на уму да локалне управе, као сервиси грађана, у процесу проширења морају имати запажену улогу, јер су управо оне кључне за реформе које се спроводе, али и за социо-економски развој и опоравак, оцјенио је градоначелник Пријестонице Цетиње Александар Кашћелан, који је копредсједавао 15. састанком Заједничког савјетодавног одбора између Комитета региона ЕУ и Црне Горе (ЗСО).

„У том контексту позивамо ЕУ да омогући још веће и снажније учешће општина у процесу интеграције, и да се креирају нови или модификују постојећи механизми директне и веће подршке локалним самоуправама“, казао је Кашћелан.

Осврћући се на политички споразум који је постигнут између ЕП и Савјета о ИПА ИИИ програму, Кашћелан је изразио наду да ће се ускоро усвојити одговарајућа регулатива и да ће званична имплементација ИПА ИИИ програма отпочети што прије, како би се обезбједио континутет реформских процеса уз финансијску подршку ЕУ.

Барбара Хесус-Химено, замјеница шефа Јединице за Црну Гору ДГ НЕАР, нагласила је да ЕУ жели да подстакне дугорочни опоравак региона и да је у ту сврху припремљен економски и инвестициони план за западни Балкан вриједности  29 милијарди еура – ове инвестиције би требало да доведу до одрживог економског раста и да подрже реформе потребне за напредак на путу ка ЕУ и приближавању западног Балкана јединственом тржишту ЕУ.

„Да би имала користи од расположивог новца, Црна Гора ц́е морати да припреми кредибилне и технички исправне пројекте. То значи да је потребно убрзати припрему пројеката, осигурати добру координацију, спровести транспарентне јавне консултације и имати праве људе са правим знањем и искуством“, нагласила је Хесус-Химено.

Душан Раичевић, предсједник УО Заједнице општина и предсједник општине Бар, позвао је Комитет региона ЕУ да посредује и заговара процес укључивања локалних власти западног Балкана у дискусије у оквиру Конференције о будућности Европе, како би и земље западног Балкана допринијеле обликовању заједничке европске будуц́ности.

Савјетник главног преговарача Црне Горе са ЕУ Бојан Вујовић је нагласио да је „преговарачки процес Црне Горе с Европском унијом значајно потпунији уз снажну улогу локалних самоуправа. У овом контексту треба имати у виду имплементацију критеријума у поглављу 27 – Животна средина и климатске промјене, поготово у области управљања отпадом и третмана отпадних вода. Важност локалних самоуправа огледа се у могућности изградње инфраструктуре и јачању капацитета за заштиту животне средине.“

Указујући на податке из Средњорочне екстерне евалуације коришћења ИПА фондова којима је констатован лимитирани приступ локалних самоуправа фондовима, Вања Старовлах, помоћница генералног секретара Заједнице општина за европске интеграције, је рекла „да сада заједно морамо дјеловати да се ови недостаци исправе кроз имплементационе регулативе и будуће расподјеле средстава. Јер, за црногорске општине, нарочито у времену негативних последица пандемије, ИПА ИИИ представља наду за реализацију стратешких пројеката и важних јавних политика у локалним заједницама.“

На састанку ЗСО-а се, у оквиру панел дискусије, разговарало и о одрживом опоравку на локалном нивоу и постпандемијском туризму у Црној Гори и ЕУ.

Учесница панела, замјеница градоначелника Подгорице Слађана Вујачић је представила искуства Главног града и рекла да „локална управа Главног града даје свој допринос што бржем опоравку локалне туристичке привреде кроз, како финансијску подршку, тако и подршку која подразумијева ослобађање од плаћања великог броја локалних такси. Истовремено, вријеме пандемије било је потребно посветити унапређењу постојеће и креирању нове понуде. Ми смо период пандемије искористили да реализујемо велики број пројеката и обогатимо постојећу понуду и тако спремно дочекамо ову сезону.“

У току дискусије чланова ЗСО, предсједник општине Бијело Поље Петар Смоловић је акцентовао значај сјевера Црне Горе за развој туризма у смислу планинских и скијашких капацитета, великог броја националних паркова и пећина. Указао је и на важност завршетка капиталних инфраструктурних пројекта који су основа развоја туризма на сјеверу и изарзио очекивање да ће Влада Црне Горе завршити започете пројекте.

Предсједник општине Мојковац Ранко Мишнић је истакао да „смо се у времену изазова узрокованих свјетском пандемијом, морали прилагодити новонасталим условима и искористити максимум из онога што као друштво имамо на располагању, али и стварати нове вриједности. Тако је општина Мојковац шансу видјела у развоју руралног туризма гдје је препознат велики потенцијал, креиран и реализован сет активности и мјера, а једна од њих је и посебан буџет за развој и унапређење ове области.“

Затварајући састанак, предсједник региона Венето и ко-предсједавајући ЗСО Роберто Ћамбети је рекао да је данашњи састанак ЗСО „догађај од изузетне важности који је означио важан корак у дијалогу, а квалитет обрађених тема, упркос потешкоц́ама које произилазе из пандемијске ситуације, је ипак дао занимљив увид у питања од велике важности за социјални и економски опоравак”.

На састанку су учествовали и Игор Голубовић, предсједник општине Пљевља и Владимир Јокић, предсједник општине Котор.

У процесу приступања Европској унији, у циљу припреме црногорских локалних власти за обавезе које их очекују у овом процесу, формиран је Заједнички савјетодавни одбор измедју Комитета региона ЕУ и Црне Горе (ЗСО).

Заједнички савјетодавни одбор између Комитета региона ЕУ и Црне Горе формиран је одлуком Савјета за стабилизацију и придруживање Црне Горе и ЕУ. Главни циљ оснивања је промовисање дијалога и сарадње између регионалних и локалних власти ЕУ и локалних власти Црне Горе. Оваквим видом сарадње црногорске локалне власти се припремају за будући рад у оквиру ЕУ након чланства.  Заједнички савјетодавни одбор чине 8 чланова Комитета региона ЕУ и 8 предсједника општина/градоначелника из Црне Горе.

ЗАЈЕДНИЦА ОПШТИНА ЦРНЕ ГОРЕ