Оптимизација модела пружања хитне медицинскее помоћи за здравије и безбједније друштво

У циљу унапређења капацитета здравственог система са фокусом на капацитете за благовремено пружање услуга хитне медицинске помоћи, Министарство здравља у сарадњи са Свјетском здравственом организацијом (СЗО), иницирало је процес процјене капацитета здравственог система за пружање хитне помоћи коришћењем валидиране СЗО методологије. Процјена је уједно била и прилика да се укаже на потребу уводјења системског праћења нивоа искоришћености расположивих ресурса за збрињавање акутних стања и повреда, али и на ниво ефикасности служби хитне помоћи у постојећем моделу. Током процјене препозната је потреба да се пажљиво сагледају исходи збрињавања хитних случајева и акутних стања на предболничком и болничком нивоу у циљу идентификације кључних изазова у пружању услуга хитне помоћи, али и кључних интервенција за оптимизацију и бољу интегрисаност тих услуга у здравствени систем Црне Горе.

У циљу објективног сагледавања модела организације услуга за збрињавање акутних стања на предболничком нивоу, нивоа интегрисаности и континуитета остваривања овог изузетно важног сегмента здравствене заштите - у претходном периоду су организоване експертске консултације са креаторима политика и пружаоцима услуга, укључујући Завод за хитну помоћ, представнике примарне здравствене застите и болничког сектора. Прелиминарни налази представљени су током експертског састанка, који је организован у сарадњи Министарства здравља и СЗО.

Генерални директор Директората за здравствену заштиту, фармакологију и регулисане професије у Минисатрству здравља, Радован Николић, истакао је да је у питању пројекат од изузетне важности за здравствени систем Црне Горе.

 ,,Сви знамо колико је служба хитне помоћи значајна карика и свјесни смо потребе да је значајно ојачамо. Упоредо са тим процесом неопходна је реформа концепта изабраног доктора, како би се у коначном заокружио реформски процес примарног нивоа здравствено заштите, као кључног сегмента здравственог система. Стога, хтио бих да се захвалим свима који партиципирају у овом процесу, као и да истакнем увјерење да ће цијели поступак бити заокружен на прави начин, на задовољство грађана, прије свега'' поручио је Николић .

Директор Завода за хитну медицинску помоћ, др Вук Никовић, сугерисао је да је након упознавања ресорног министарства са резултатима процјене капацитета пружања хитне медицинске помоћи потребно донијети јасну стратегију евентуалне реорганизације како би се потом започела израда писања националних прехоспиталних протокола.

'' Представницима СЗО сам предочио значај постојања дијагностичких, терапијских као и протокола пријема кућних посјета, јасно указавиши да то мора бити након прецизне процјене Министарства здравља и ресорног министра јер све ствари су уско везане за располажући буџет, а да Завод за хитну медицинску помоћ ствара амбијенталне услове који се односе на стандардизацију, изглед, опремљеност јединица хитне медицинске помоћи, како би ЕУ партнери на адекватан начин, кроз одређене пројекте, потенцијално могли бити партнери, а све у циљу подизања пружања услуге у здравственом систему Црне Горе'' поручио је др Никовић.

Др сци Мина Брајовић, шефица СЗО Канцеларије, подсјетила је да је ,, Ефикасна служба хитне помоћи срце система здравствене заштите и окосница напора на плану остваривања универзалне здравствене заштите. Она је линк између живота и смрти. Ефикасан одговор на широки спектар акутних стања, попут траума, компликација у трудноћи , погоршања стања особа са хроничним обољењима у разним фазама живота – тражи снажне капацитете службе хитне помоћи. Неријетко се дешава да када постоје одређене баријере за остваривање здравствене заштите - хитна помоћ на примарном нивоу буде први контакт грађана са здравственим системом’’, истакла је  Брајовић.

Она је  поздравила је опредијељеност Владе Црне Горе да системски ради на оптимизацији услуга хитне помоћи.

Еспертски тим СЗО предложио је преиспитивање и оптимизацију модела организације службе хитне помоћи у Црној Гори, како би се осигурало да ресурси и средства пореских обезника буду рационално коришћени приликом збрињавања  акутних стања повријеђених градјана.

 Представљајући кључне налазе своје анализе, водећи СЗО експерт у области ургентне медицине, проф др Li Valis (Lee Wallis) истакао је ,"да постоје бројни примјери добре праксе у погледу пружања хитне помоћи у ЦГ, што је потврда преданог и пожртвованог ангажмана здравствених радника. Међутим, даље побољшање пружања услуга хитне помоћи, као окосница снажног система здравствене заштите, је императив. Неопходно је инсистирати на интеграцији сервиса и обезбједјивању континуитета у збрињавању животно угрожених особа у сваком тренутку и фази збрињавања хитних пацијената. Оптимизација сервиса хитне помоћи тражи и преиспитивање модела финансирања'' казао је СЗО експерт.