Осврт на WЈП Руле оф Лаw Индеx објављен дана 5.11.2023. године у НД "Вијести"

Прије свега желим рећи да је владавина права политички идеал о томе како добра владавина у једној држави треба да изгледа и у својој суштини осликава начело ограничавања произвољне моћи институција у систему. То ограничавање је једино могуће путем остваривања владавине права, а стручно и кадровски оспособљене правосудне институције свакако се појајављују као један од стубова за правилну примјену на националном нивоу. Та примјена мора бити у складу са прихватљивим постулатима међународних стандарда по одређеним правним областима.

WЈП, реномирана, независна и мултидисциплинарна организација, до предметних индекса о стању владавине права на свјетском нивоу дошла је на основу методологије свеобухватних и интензивних консултација, које је спровела са представницима академске заједнице држава које су нашле своје мјесто на табели овог пројекта, са правним практичарима, представницима одређених професионалних дисциплина, а такође и са појединцима које WЈП означава као „анонимусе“, управо из разлога да би се добио један заиста балансиран и објективан индекс о третирању права у тој држави.

У том смислу, формално посматрано позиција коју је наша држава добила у овералл сцору може да се, третира као коректна.

Међутим, ако се приступи студиозно, аналитички, темељно и свеобухватно, доћи ћемо до оних параметара на које нам се већ дужи низ година указује и од стране наших међународних партнера.

Када ово кажем, прије свега имам у виду управо оне индикаторе који се тичу, (из моје перспективе и мог виђења), управо најважнијих ствари на којима морамо радити, које морамо промијенити и што прије постанемо свјесни тога и схватимо да нас на том путу промјена чека тежак посао у коме није довољно само доносити и мијењати законе, већ и мијењати начин и смисао њихове имплементације и прећи из једног анахроног и строго формалног тумачења у тумачења која су позната као „жив инструмент“ примјене норми.

Свој осврт на овогодисњи WЈП Индекс даћу о по мом мишљењу 4 (четири) индекса или индикатора који су третирани од стране WЈП и чија анализа нам управо говори гдје су наши „системски проблеми“ и одакле промјене треба да почну. Дуго времена уврежено мишљење је било да смо држава која формално нема признату корупцију (притом мислим на правоснажне пресуде, јер је то увијек било тешко доказати), а насупрот томе перцепција јавности била је да је корупција присутна у свим порама система. Према индикатору који WЈП третира у смислу непостојања корупције у нашем националном систему и разматра незаконити утицај јавних или приватних интереса и злоупотребу јавних средстава кроз примање или давање мита интересантно је видјети да су у зависности од гране власти која се третира и параметри различити. Па је тако присуство корупције најприсутније у дијелу извршне власти која се третира кроз полицију, а након тога и у самој законодавној власти, као и судској грани власти. Уколико то посматрамо у једном низу видјећемо да су нам проблематичне области које се тичу управо онога што је и сама перцепција нашег јавног мњења. Све то говори да имамо системски проблем и морамо цјеловито дјеловати у систему уколико желимо да поправимо позицију своје државе и промијенимо перцепцију јавности о корупцији, а самим тим и вратити повјерење у рад тих институција. Овдје бих се одмах надовезала и на индикатор који се тиче кривичног правосуђа у коме WЈП оцјењује кривичноправни систем наше земље.

Кривичноправни аспект једне државе огледа се кроз његову дјелотворност и он је кључан са аспекта процјене и оцјене владавине права у тој земљи. Ради правилног схватања процјена и оцјена спровођења кривичне правде у једној земљи најбоље говори спремност институција које то спроводе да, са једне стране, на квалитетан и праведан начин ријеше криминал у својој земљи и обезбиједе добар механизам за обештећење оних који су оштећени кривичним дјелом, са друге стране. Надаље, индекс који се односи на адекватност казнене политике која се спроводи на националном нивоу доводи нас до близу 80. позиције, што нам указује да систем кривичноправних санкција које се изричу од стране наших судских органа није дјелотворан у смањењу криминалног понашања. Ако ме питате ко то треба да исправи и ко је одговоран за уједначавање казнене политике, то је потпуно јасно дефинисано у правном националном систему. Свакако то је у домену надлежности Врховног суда Црне Горе који прво мора направити свеобухватну анализу поступака који су до сада правосназно окончани и које изречене санкције нијесу довеле до остваривања сврхе изрицања кривичних санкција, а то је смањење стопе криминалитета, а након тога процијенити које и какве мјере предузети.Кривичноправни аспект свакако се посматра и кроз дјелотворност кривичних истрага, те правовремени и ефикасни систем судског пресуђивања. Са оцјеном и индексом који нам је додијељен и за једно и за друго, не смијемо бити задовољни, јер је исти итекако низак, а из тог разлога нам ти индекси и говоре оно што нам Суд из Стразбура већ дужи низ година кроз своје пресуде поручује, а то је да имамо проблем са дужином трајања судских поступака и са недјелотворном истрагом.

Управо овакав налаз WЈП потврђује и оно што сам у виду препорука и закључака кроз своје Извјештаје о раду предлагала, а на основу спроведених анализа пресуда које су донијете против Црне Горе и због којих су из буџета исплаћене и исплаћују се озбиљне одштете, а да немамо ни личне нити професионалне одговорности било ког органа или појединца у истом.

Када је у питању присуство корупције у кривичном правосуђу исто је такође са високим индексом маркирано и само је за проценат нижи индекс када је у питању грађанско правосуђе. Свакако оно што не иде на понос правосуђа једне државе јесте управо присуство тог параметра, са једне стране, али такође и присуство непримјереног утицаја коју друга грана власти (извршна) може да има у односу на правосуђе. Индекс који нам је додијељен по том основу управо нас сврстава дубоко у другу половину укупне табеле. Ово представља „црвено свијетло“ да се у систему по том питању мора дјеловати како би се тај однос промијенио.

Надаље, ако свеобухватно посматрамо свих 8 (осам) индикатора или фактора који утичу на процјену владавине права јесте интересантна позиција самог начина спровођења закона односно у којој и до које мјере су правни прописи у нашем правном систему правично и дјелотворно имплементирани и спроведени. Када говоримо о правичној и дјелотворној примјени говоримо о тумачењу правних норми од стране оних који их примјењују, дакле, не разматрамо законодавни оквир нити одређене друштвене односе да ли су они правно уређени, већ како одређени национални правни пропис тумачимо у духу међународног стандарда који је већ утемељен за ту одређену област. Ја заиста са жаљењем морам да констатујем да је имплементација правних прописа на националном нивоу у смислу њиховог правичног и дјелотворног спровођења оцијењена као веома лоша и у том смислу предњачи наш управни поступак који се води неразумно дуго и без оправданог одлагања. С тим у вези, када посматрамо Индекс који нам је по том основу додијељен и упоредим га са поступцима који се воде пред Европским судом по том основу, нажалост долазимо до истог [то говори о високом степену објективности досу]ених Индеxа. Наиме, нити један предмет који се тицао притужби, како примјене, тако и саме дужине трајања одређеног управног поступка нијесмо могли оправдати у поступцима пред Европским судом. Дакле, шта желим да кажем, ми са једне стране имамо добре индексе за Владу (која предлаже) и Скупштину (која доноси правне прописе), али насупрот томе њихово ефикасно спровођење није присутно. Заиста због те неефикасности и неефективности имамо озбиљне замјерке и од стране Европске комисије кроз њене Извјештаје.

Коначно да закључим, данас када говоримо о владавини права и изазовима са којима се сусријећемо исто има своју оправданост и нужност, с обзиром на друствене промјене које нам се дешавају и редефинисање друштвеног развоја Црне Горе, гдје се сумирају и вреднују резултати пређеног пута и дефинишу агенде будућег развоја и функционисања. Пред нашом државом, а посебно пред носиоцима правосудних функција стоје одговорни и сложени задаци. Прво, одговорно и професионално суочавање са проблемима који стоје пред њим и њихово законито и ефикасно рјешавање, што захтијева активни и пуни допринос професионалне и одговорне правне струке која посједује знања и примјењује међународне стандарде. С обзиром на то да већ имамо одређена законска рјешења која су усаглашена са правним тековинама Европске уније остаје да их примијенимо у том духу. То није могуће без јаких институција и у њима способних и стручних појединаца који примјењују и тумаче једнако закон на све чланове друштва јер у супротном и даље ћемо остати у зачараном кругу.

Један од оснивача Европске уније Жан Моне је рекао: „Ништа није могуће без појединаца, ништа није трајно без институција. Институције могу, ако су добро изграђене да акумулирају и преносе мудрост на будуће генерације.“