Отварање новог енергетског коридора за регион Југоисточне Европе у оквиру Јужног гасног коридора нова развојна шанса Црне Горе

Потпредсједник Владе за регионални развој и министар капиталних инвестиција борави у дводневној посјети Бакуу, Азербејџан, гдје учествује на деветом министарском састанку Савјета Јужно-гасног коридора и Првом министарском Савјету за зелену енергију

На почетку министарске сесије присутнима су се говорима добродошлице обратили обратили предсједник Азербејџана Илхам Алијев и предсједник Румуније Клаус Јоханис, комесарка  Европске комисије за енергију и коопредсједница Савјета Кадри Симсон.

У свом обраћању на министарској сесији потпредсједник Ибрахимовић је представио  потенцијале и планове Црне Горе када је у питању енергетски сектор, наглашавајући чињеницу да зелена транзиција јесте нова глобална реалност, која може осигурати и глобални прогрес. Како је истакао, стратегијски оквир у Црној Гори у области енергетике дефинисан је Енергетском политиком Црне Горе до 2030. године и Стратегијом развоја енергетике Црне Горе до 2030. године.

Уважавајући обавезе које Црна Гора има као потписница Париског споразума и кандидата за чланство у Европској Унији, наше је стратешко опредјељење да развој сектора енергетике заснивамо на принципима декарбонизације и зелене енергетске транзиције, што значи да Црна Гора планира свој енергетски развој кроз повећање удјела енергије из обновљивих извора, повећање енергетске ефикасности, модернизацију енергетског сектора и примјену нових технологија, као и изградњу инфраструктурних објеката за повезивање са сусједним енергетским системима.”нагласио је Ибрахимовић и додао да  "С обзиром да Црна Гора има значајне потенцијале обновљивих извора енергије, као што су хидропотенцијал, потенцијал вјетра, сунчево зрачење, наш приоритет је била и остаје производња обновљиве и чисте енергије. Захваљујући подршци EBRD радимо на припреми Закона о обновљивим изворима енергије, који треба да створи претпоставке и за тржишни механизам укључивања приватног сектора” 

Како је истакао Ибрахимовић ЕУ је препознала напоре које Црна Гора улаже у хармонизацији националне легислативе у овој области, у том смислу Енергетска заједница оцијенила је нашу државу као најуспјешнију у овом процесу.

Потпредсједник је подсјетио  присутне да су министарства Црне Горе, Хрватске, Албаније надлежна за област енергетике покренула су иницијативу за изградњу Јадранско – јонског гасовода потписивањем Министарске декларације 25. септембра 2007. године у Загребу. Накнадно је иницијативи придружена и Федерација Босне и Херцеговине. Пројектом Јадранско-јонског гасовода планирано је да се гасоводом повеже албански град Фиера и хрватски град Сплит, пролазећи при томе кроз територије Црне Горе. Такође, имплементација овог пројекта, који представља интегрални дио Транс – јадранског гасовода, омогуц́ава отварање новог енергетског коридора за регион Југоисточне Европе у оквиру Јужног гасног коридора, са циљем успостављања новог правца снабдијевања природним гасом са Блиског истока и Каспијског региона. 

За овај пројекат је припремљен Идејни пројекат финансиран бесповратним средствима Европске комисије кроз механизам Инвестиционог оквира за Западни Балкан и недавно је министарство капиталних инвестиција покренуло ово питање након чега је добијена сагласност Владе за формирање заједничког регионалног предузећа, са сједиштем у Сплиту, које ће управљати овим пројектом.

Потпредсједник Ибрахимовић је на крају обраћања закључио да постојећу енергетску кризу, као нову наметнуту реалност, треба искористити да се покрену нове инцијативе за привредну сарадњу, размјену знања и искустава, те подстицање иновација које су основа зелене транзиције, јер само економски стабилни, можемо бити  гарант политичке стабилности региона, па и Европе.

Поред домаћина министра енергетике Азербејџана Парвиза Шахбазова на министарској сесији говорили су бројни министри енергетике и високи званичници из САД, Турске, Велике Британије, Италије, Грузије, Бугарске, Грчке, Албаније, Молдавије, Србије, Украјине, Мађарске, Хрватске, БиХ, Сјеверне Македоније.

Потпредсједник владе за регионални развој Ибрахимовић се данас састао такође са министром енергетике Азербејџана Парвизом Шахбазовим. Ресорни министру разговарали су  о могућностима проширења сарадње, конкретно када је ријеч о реализацији пројекта изградње јадранско јонског гасовода, унапређењу динамике пројектних активности. У циљу побољшања сарадње договорен је скори састанак са представницима министарства енергије Азербејџана и SOCAR-a (национална компанија за истраживање и експлоатацију нафте и гаса) како ви разговарали о конкретним наредним корацима. Такође, договорено је потписивање меморандума о сарадњи у области енергетике, након усаглашавања самог предлога текста И неопходних процедура.

Потпредсједник Ибрахимовић је нагласио важност стабилности у снабдијевању енергентима у периоду енергетске неизвјесности и у том правцу покренуо иницијативу о могућој сарадњи са Владом Азербејџана, што је ресорни министар Азербејџана прихватио И предложио састанак представника два министарства на ту тему.

На маргинама министарског Савјета потпредсједник Ибрахимовић је одржао билатерални састанак са  министром рада и социјалног старања који је уједно и коопредсједавајући Мјешовитом комисијом за економску сарадњу ЦГ и Републике Азербејџан Sahilom Babayev. Саговорници су констатовали да је отварање прве директне авио линије између двије државе допринијело већој посјети туриста из Азербрејџана Црној Гори и да је нажалост појава пандемије COVID-19 утицала на проток путника. Међутим, како је нагласио министар Бабаyев, Азербејџан је своју највећу инвестицију у области туризма веома успјешно реализовао управо у Црној Гори и додао да интересовање туриста из Азербејжана за нашу државу велико и да очекује да се тренд повећања посјета Црној Гори настави у наредном периоду. Министри су разговарали и о осталим видовима сарадње, будући да простора за економску сарадњу има и у осталим привредним гранама. У том смислу потпредсједник Ибрахимовић је представио потенцијале сјевера Црне Горе. Потпредсједник Ибрахимовић је такође потенцирао одржавање Мјешовите комисије у првој половини ове године, како би двије стране размотриле и предложиле конкретне иницијативе са циљем јачања у првом реду, економских односа.