Оворена изложба о грофу Сави Владиславићу у Херцег Новом

Синоћ је у фоајеу Дворане Парк у Херцег Новом уприличено свечано отварање изложбе о грофу Сави Владиславићу Рагузинском, дипломати цара Петра Великог који је формирао руску спољну обавјештајну службу, разграничио руско и кинеско царство, активно учествовао у војним операцијама Руског царства и реализовао потписивање мира са Турском. Ова изложба организована је од стране црквене општине топаљско-херцегновске уз покровитељство Управе за сарадњу с дијаспором, Министарства спољних послова Републике Србије и подршку Општине Херцег Нови и Генералног конзулата Републике Србије у Херцег Новом. Изложбу је отворио директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Арно Гујон, а на свечаности су говорили координаторка за културу у Министарству просвјете, науке, културе и спорта, Добрила Влаховић, потпредсједник Општине Херцег Нови, Мирко Мустур, архијерејски намјесник херцегновски отац, Обрен Јовановић и дипломата Дарко Танасковић.

Увијек носећи отаџбину у срцу, Сава Владиславић је обновио српско школство, шаљући из Русије у Сремске Карловце прве учитеље и уџбенике. Формирао је балканску политику Руске Империје, што је резултовало ослобођењем од османске окупације непун вијек касније.Помагао је цркве и манастире широм српских земаља, а својим покровитељством многим умјетницима задужио је свјетску културу. Највећи композитор епохе у којој је живио, Антонио Вивалди, посветио му је једну од својих Opera.

Изложба са детаљном презентацијом бројних докумената, слика, цртежа, артефаката из Ризнице цркве Светог Спаса у Херцег Новом који свједоче о импозантном животном путу, дјелу и завјештању грофа Саве Владиславића Рагузинског први пут  је  представљена  публици у Црној Гори. 

Прије званичног отварања изложбе, од 18 часова у цркви Светог Спаса на Топлој одржао се парастос грофу Сави Владиславићу, након чега су делегације положиле вијенац на његовом споменику испред црквене порте.

Координаторка за културу у Министарству просвјете, науке, културе и спорта, Добрила Влаховић је у свом излагању истакла да живот и дјело грофа Саве Владиславића Рагузинког представљају једну од најупечатљивијих биографија која и данас збуњује како својом просторно-географском тако и интелектуално-духовном разуђеношћу.

„Без обзира на високе послове у великом царству, због каквих су неке наше значајне личности на великим дворовима губиле везу са својим постојбинама, код Саве Владиславића увијек је постојала висока свијест о свом поријеклу и роду из ког је потекао. Што је најважније, та свијест увелико је надилазила приватно патриотско осјећање, она је упорно покретала урођену прагматичност грофа Рагузинског, остављајући нашој историји конкретне доказе о његовом ангажовању за своју нацију и Јужне Словене“, изкавила је Влаховић подсјећајући да на историјске чињенице које говоре да је Сава Владиславић, свјестан важности очувања духовних темеља српског народа у смутном и тешком времену XВИИИ вијека слао свештене ствари и црквене књиге бројним нашим духовним огњиштима на којима се пламење православља одржавало у мраку османске владавине.

„Оно што је данас посебно битно, а што ова изложба и светковина могу покренути, јесте ново промишљање живота и дјела Саве Владиславића у контексту наших данашњих противуречја. У савременој дипломатији и политици све слабије функционишу они фини механизми и тактичност, њих је увелико замјенило оно што би се могло назвати изнуђена рјешења. Када се освренемо на рад Саве Владиславића на тим пољима, откривамо једну особену суптилност и вјештину у кретању по замршеним стазама дипломатије и политике, захваљујући чему нам његова достигнућа данас и те како могу бити путоказ за превазилажење наших актуалних изазова, како оних друштвено-политичких тако и оних који се тичу културе и духовности“, закључила је Влаховић.