Након 45 година Црна Гора показује да је здравствена заштита приоритет свих приоритета, полагањем трећег камена темељца у оквиру здравственог система, у веома кратком временском периоду. То потврђује и изградња Оперативног центра који је пилот пројекат у овом дијелу свијета, а који ће бити кључно мјесто за координацију активности здравственог система у ванредним околностима, казао је предсједник Владе др Дритан Абазовић, на свечаности уприличеној поводом озваничења почетка радова на изградњи Јавно здравственог оперативног центра за ванредне ситуације (PHEOC), у оквиру Института за јавно здравље.

Премијер је истакао да ово показује да наш систем, иако не превелик, може да буде добар примјер другим државама за оно што треба радити у наредном периоду и да заједничким снагама стварамо услове да се овакви пројекти развијају у свим дјеловима Црне Горе.

Уз започете Клинике за ментално здравље и Клинике за инфективне болести и дерматовенерологију, Оперативни центар за ванредне ситуације, који ће бити функционална цјелина Института за јавно здравље заокружиће нашу визију јасне опредијељености да без улагања у здравствени систем нема напретка једног друштва, казао је министар здравља Драгослав Шћекић.

Министар је подсјетио да се у периоду COVID пандемије Црна Гора суочила са озбиљним недостацима који су скренули пажњу на неопходност постојања управо једног оваквог центра за комуникацију и координацију управљања ванредним ситуацијама у здравству.

„Уз помоћ наших пријатеља из Европске Уније, која у потпуности, са око 3 милиона еура, финансира изградњу Центра за ванредне ситуације,  већ од наредне године бићемо у прилици да са мање зебње чекамо евентуалне епидемије и кризе“, поручио је министар здравља, упућујући ЕУ изразе захвалности због ове, али и помоћи за улагања у друге објекте у здравственом систему.

Шћекић је нагласио да је Влада Црне Горе недвосмислено опредијељена да здравље становништва држи као императив у креирању својих политика и подсјетио да је у овом тренутку, готово 24 милиона еура инвестиција  започето је у здравственом систему.

„Клиника за ментално здравље, Клиника за инфективне болести и дерматовенерологију, као и Оперативни центар за ванредне ситуације већ су у фази изградње и вјерујем да ће у јасно предвиђеним роковима бити завршене. У новембру су почели радови на реконструкцији Специјалне болнице др Васо Ћуковић у Рисну. Инвестицијом од преко два милиона еура, желимо да ова установа препознатљивог реномеа из области којим се бави добије услове за пацијенте и љекаре какве заслужују. Новим улагањима, европски стандард желимо да постигнемо и у области лабораторијске дијагностике, па смо тако кренули у адаптацију И реконструкцију девет микробиолошких лабораторија на територији цијеле државе. Радови, али и нова опрема вриједни су око два милиона еура. Посебно желим да напоменем да су расписани тендери за магнетне резонанце за болнице у Бијелом Пољу, Никшићу и Бару чиме ћемо значајно смањити оптерећеност Клиничког центра, а пацијентима из сјеверне, централне и јужне регије омогућити бржу дијагностику на савременим апаратима. Расписан је и тендер за набавку скенера за КЦЦГ, као и тендери за реконструкцију општих болница у Беранама и Бијелом Пољу. Пројекти код којих се очекује расписивање конкурса за идејно архитектонско рјешење су: Изградња објекта Опсте болнице у Пљевљима, Ургентни блок Клиничког центра Црне Горе, Дом здравља City кварт... Такође, у току је поступак набавке најсавременијих мамографа за болнице у Котору и Беранама. На овај начин скрининг програм први пут ће бити проширени на територију цијеле државе. Болнице у Беранама и Котору постаће реагионални здравствени центри са савременим ангио салама за које су такође расписани тендери. Реконструисане су и адаптиране јединице Завода за хитну медицинску помоћ у неколико општина, ускоро ће бити завршене и станице у Гусињу и Улцињу, а вјерујем за годину да ће готово сваки објекат Хитне помоћи бити у потпуности у новом руху“, најавио је министар Шћекић.

Он је навео да се доста улаже и у кадровске капацитете, те да ће се годишњим планом специјализација и ужих специјализација за 2023. годину одобрити 202 специјализације и 28 супспецијализација.

Оно што је итекако важно и што желим да нагласим је да током ове 2023. године очекујемо да се у систем са усавршавња врати 138 љекара и то: 90 доктора медицине са завршеном специјализацијом и 48 специјалиста који су завршили усавршавање из ужих специјалистичких области. Армија ових младих професионалаца итекако ће оснажити систем здравства и помоћи унапређењу здравствене заштите на свим нивоима, поручио је министар здравља.

Шеф Сектора за сарадњу делегације ЕУ Ингве Енгстром  казао је да ЕУ донира 2,5 милиона еура за изградњу Центра, за који су прве структуре већ постављене, као и да је  обезбјеђен и додатни милион еура за оперативност Ургентног оперативног центра, у сарадњи с партнерима из Свјетске здравствене организације.

„Ова подршка дио је већег пакета помоћи ЕУ, у вриједности од преко 130 милиона еура, који помаже Црној Гори да се избори са посљедицама пандемије Covid-19. Пандемија је јасно ставила до знања да су Црној Гори потребне инвестиције у здравствени систем како би се боље припремила да одговори на ванредне здравствене ситуације. Због тога је ЕУ одлучила да финансира овај Оперативни центар. Надамо се да ће он побољшати отпорност црногорског здравственог система, као и заштитити животе грађана Црне Горе у будућности. ЕУ је уз Црну Гору од првог дана пандемије. Здравственим радницима смо испоручили заштитну опрему за хитне случајеве. Обезбиједили смо вакцине за грађане и опрему за болнице. Помогли смо малим предузећима и угроженим породицама да преживе тешка времена. Пандемија је јасно ставила до знања да су Црној Гори потребне инвестиције у здравствени систем, како би се боље приремила да одговори на ванредне здравствене ситуације. Због тога је ЕУ одлучила да финансира овај Оперативни центар“, поручио је Енгстром.

Директор Института за јавно здравље др Игор Галић истакао је да је ово једини јавно-здравствени оперативни центар за ванредне ситуције на Балкану.

„Овај важни инфраструктурни пројекат у потпуности је финансиран из IPA фондова Европске уније и вриједан је око 3 милиона еура, а са радом ће почети током 2024. године. PHEOC ће радити у два режима, у режиму мирног стања  и у режиму одговора на ванредну ситуацију, када ће се комплетан здравствени систем активирати у пуном капацитету. Центар представља главну тачку за координацију, припрему, одговор и опоравак од ванредних стања који се тичу јавног здравља, а осмишљен је као мјесто на коме ће се у реалном времену сливати све информације из различитих извора из здравственог система.  Такође, обезбјеђиваће анализу података и бољу координацију ресурса за одговор на ванредне ситуације у сарадњи са партнерима на националном и међународном нивоу. PHEOC ће бити мјесто на коме ће се израђивати кључне поруке у комуникацији ризика, мјесто са ког се усмјерава имплементација јавно-здравствених мјера у ванредним ситуацијама и организују обуке из ове области дјеловања“, појаснио је др Галић.