Палијативна њега је саставни дио лијечења и сваког здравственог процеса

Палијативна њега је саставни дио лијечења и сваког здравственог процеса

Палијативно праћење пацијента није утјеха неутјешнима, нити се ради о колективном умиривању савјести, односно о бесмоћном повлачењу науке пред тешким болестима и стањима. Напротив. Палијатива је саставни дио сваког лијечења и сваког здравственог процеса било да се суочавамо са бенигним или малигним изазовима здравља, казао је на семинару посвећеном палијативној њези др Данило Јокић, директор Дома здравља Подгорица.

Он је нагласио да палијативни процес не почиње када медицинска наука застане у својим природним, научним и професионалним ограничењима, већ је цијело вријеме дио процеса, пратећи садржај дијагностике и терапије, кратких и дугорочних процеса лијечења.

- Свако од нас током професионалног, еснафског усавршавања примјењује палијативне принципе, али ствар је у томе да палијативну његу озваничимо, уведемо у медицинску процедуру, институционализујемо као животно и медицински важан процес. Терапијски невидљива на почетку палијативна обрада пацијената остајала је до сада невидљива и на крају. Прецизније, некако стидно и скрушено палијатива је препуштана родбини и окружењу тешко обољелих пацијената. Вријеме је, рекао бих и посљедњи тренутак, да Црна Гора и у овој области заузме мјесто које јој припада, мјесто међу државама које ни у једном тренутку не одустају и беспомоћно подижу руке у сусрету са болешћу појединца, грађанина, који је њена прва и посљедња обавеза.

Палијатива је и наша хипократовска обавеза, али не на нивоу појединачне љекарске савјести него организовано и системски, истакао је др Јокић.

Он је казао да је тај, наизглед једноставан и умирујући процес, предвиђен за најтеже облике болести са врло предвидљивим исходом, уствари изазов за озбиљне здравствене системе широм свијета и подразумијева сложеност и укљученост многих сегмената.

- То је посао за тим у којему су љекари различитих специјалности, психолози, медицински техничари, волонтери, породице обољелих - дакле, један систем који функционише по правилима струке и подређен је хуманистичком принципу да крај људског живота није нужно препуштен понижењу и ропцу, нагласио је др Јокић.

Директорица Дома здравља Улцињ др Садије Холај казала је да је палијативно здравље и њега несумњиво једна од најизазовнијих тема у љекарској професији, али и једно од подручја за које је осим професионалног ангажмана, потребан хумани третман.

- Дијагноза тешке  болести за свакога око нас несумњиво је једна од најлошијих  вјести и један од најтежих тренутака са којима се суочавамо и као професионалци и као породице и појединци. У тим тренуцима чини се да нас ништа не може учинити да се осећамо боље, нити нам помоћи да се суочимо са реалношћу. Тешко јесте. Али палијативно збрињавање нам омогућава да се максимално залажемо  да олакшамо пацијенту и породици. Палијативно збрињавање помаже да се продужи  живот, где је сваки минут вриједан. Палијативно збрињавање даје наду, тамо  гдје се нада губи, истакла је др Холај.

Министарка здравља др Јелена Боровинић Бојовић је јуче на семинару о палијативној његи истакла да су палијатива и превентива граничници, али и најважније области у медицини и када би ове двије области функционисале, комплетна здравствена заштита би функционисала много боље. Збрињавање палијативних пацијената се, како је казала, не односи само на санирање физичке боли већ и свих других проблема који су пратећи сегменти живота.

- О овим пацијентима морамо сви заједнички бринути: од пордице преко медицинског особља до љекара. Само удруженим снагама може се побољшати квалитет живота пацијената, казала је др Боровинић Бојовић.