Пчеларство као породично насљеђе

У Плужинама, у непосредној близини Пивског манастира је необично тихо. Тишину ремети једино пчелињи бруј. Ту, у овој природној оази, налази се пчелињак Жељка Митрића.

“Традиција…”, овако почиње наш разговор са пчеларом Жељком. Он је, како је казао, пчеларство наслиједио. “Пчеларством се бавио и мој ђед и мој отац. Тако се и родила та љубав према пчелама”, објашњава нам Жељко. Прве кошнице је набавио прије четрдесетак година, населио их пчелама и почео се бавити пчеларством.

У почетку било је доста тешко. Доста одрицања, успона и падова. Све је то требало пребродити да би се дошло до овога што данас посједујем ─ присјећа се овај вриједни пчелар.

Захваљујући подршци Европске уније, кроз Ипард програм, данас Жељко посједује два контејнера за превоз кошница, објекат и савремену опрему за обраду меда. У потрази за добром „пас̌ом“, своје кос̌нице сели у разне крајеве Црне Горе, па су у понуди и различите врсте меда.

Пчеле иду на зимовање на приморје, а на пашу иду на планину. Тако да се то са контејнерима много лакше обавља. Имамо приморски мед који пчеле сад ових дана прикупљају. У јесен имамо један интересантан мед који је карактеристичан за подручје Луштице гдје пчеле зими бораве. То је мед од магиња који је изузетно квалитетан и тражен. Имамо и ливадски мед који пчеле сакупљају у току љета овдје и на планини ─ објашњава Митрић. 

Око стотињак кошница даје од тоне па до двије тоне меда. Како истиче Жељко ‘’све зависи од године’’. Бавец́и се пц̌еларством вец́ дуги низ година З̌ељко успјес̌но ц̌ува породиц̌ну традицију. Како традиција налаже, љубав према пчеларству оставља дјеци у насљеђе. За сада је млађи син укључен и доста помаже, али за очекивати је да се љубав према пчелама пробуди мало касније. Како је то код Митрића и раније бивало.

Текст је преузет од Европске куће, а кроз линк у наставку можете погледати детаљније.

Пчеларство као породично насљеђе - ЕУРОПЕ ХОУСЕ (европскакуца.ме)