PHEOC ће омогућити квалитетнији и бржи одговор на ванредне ситуације

Експертски тим СЗО посјетио Црну Гору у оквиру Пројекта за планирање и успостављање Јавно-здравственог кризног оперативног центра

Јавно-здравствени оперативни центар за ванредне ситуције (PHEOC), чија је изградња у току, осмишљен је као мјесто гдје ће се сливати све информације из различитих извора у реалном времену. Обезбјеђиваће анализу података и бољу координацију ресурса за одговор на ванредне ситуације у сарадњи са партнерима на националном и међународном нивоу. Биће мјесто на коме ће се израђивати кључне поруке у комуникацији ризика и мјесто са којег се усмјерава имплементација јавно-здравствених мјера у ванредним ситуацијама и организују обуке из области дјеловања у одговору на јавноздравствене ванредне ситуације. Ово је саопштено током СЗО експертске посјете, која је организована у оквиру Пројекта за планирање и успостављање Јавно-здравственог кризног оперативног центра, који финансира Европска Унија, а имплементира СЗО у сарадња са Министарством здравља и Институтом за јавно здравље.

Захваљујући се на подршци СЗО на успостављању функционалног Јавно-здравственог кризног оперативног центра, генерални директор Директората за пројекте (IPA), иновације и здравствени туризам, Лука Ђукановић указао је на значај релизације овог пројекта за здравствени систем у Црној Гори.

Ђукановић је истакао да је на објекту започето извођење грађевинских радова и да се одвијају планирарном динамиком, као и да је вриједност објекта преко два милиона еура, а рок за његову реализацију 12 мјесеци.

Ипак, како је рекао, изградња самог објекта није довољна већ је неопходно да постоје институционални, технички и регулаторни капацитети, као и обучени људски ресурси на националном нивоу за операционализацију функционалног PHEOC-а и одговарајућа PHEOC ICT инфраструктура, те да у тим сегментима очекују подршку од стране предложених експерата.

Такође, у циљу оперативности Ђукановић је предложио да се формира Управни одбор пројекта, да се заједнички уради план рада за наредни период и да Минсиатрство здравља и Институт за јавно здравље формирају опетивне тимове  како би се све непходне активности завршавале ефикасно, благовремено и у координацији свих потребних учесника.

Директор Института за јавно здравље др Игор Галић оцијенио је да је од велике важности што се, након спровођења тендерског процеса за изградњу и почетка изградње објекта, као и обезбјеђивања средстава од стране ЕУ, у организацији Националне канцеларије СЗО организује први састанак у успостављању Јавно-здравственог оперативног центра за ванредне ситуције (PHEOC) за писање неопходне документације и функционалног оспособљавања система.

Он је изразио задовољство због почетка овог процеса, с обзиром да би систем требао да буде успостављен до краја 2024. године, што указује да ће обавезе бити завршене на вријеме.

Др сци мед  Мина Брајовић истакла је да је интенција  да се кроз имплементацију Пројекта и снажну финансијску помоћ ЕУ успостави функционалани Јавно-здравствени кризни оперативни центар и оснаже национални капацитети за координацију информација и ресурса, као подршке систему управљања здравственим кризама.

Успостављање оперативног центра, како је казала, биће гарант ефикаснијег одговора на будуће здравствене пријетње. Она је подсјетила да ниједна земља није била спремна за COVID 19 пандемију, али без сумње земље које су имале оперативан јавно-здравствени кризни оперативни центар показале су више снаге у борби са вирусом и имале више успјеха у настојањима да спасу животе и сачувају здравље својих грађана. Брајовић је поздравила напоре Министарства здравља да кроз израду нове Стратегије за унапријеђење здравља препозна улагање у здравствену сигурност као национални, стратешки приоритет. У том смислу, поручила је, подршка СЗО и партнера биће усмјерена у развијање модела здравствене сигирности, као интегрални и функционални сегмент  система управљања кризним ситуацијама на националном нивоу.

Водећи стручњак СЗО тима Паул Кокс, на састанку је истакао да ПХЕОЦ служи као централизовано чвористе за праћење и координацију одговора на јавно-здравствене ванредне ситуације у сарадњи са другим институцијама задуженим за одговор. Он је оцијенио да овим партнерством, црногорски здравствени систем и Институт за јавно здравље имају за циљ да осигурају да њихов Оперативни центар буде опремљен најновијим алатима и технологијом за откривање, превенцију и брз одговор на пријетње јавном здрављу.

Стручњаци СЗО, како је истакао,  пружиће техничку подршку и смјернице о најбољим праксама, као и подијелити своје стручно знање о припремљености и одговору на ванредне ситуације. Кроз ову сарадњу, очекивања су да Институт за јавно здравље Црне Горе побољша укупне капацитете земље за управљање ванредним ситуацијама у области јавног здравља. Ово партнерство је значајан искорак у промоцији глобалне здравствене сигурности и обезбједјивању да Црна Гора буде боље припремљена за суочавање са будућим ванредним ситуацијама у области јавног здравља. Експертска посјета је била и прилика за радне састанке са оперативним тимом који ће унутар Института за јавно здравље бити задужен за реализацију основних функција Центра.

Током мисије организовани су састанци и са представницима Министарства унутрашњих послова и представницима Делегације Европске Уније.