Побољшано стање на Ади Бојани

Плаже на Ади Бојани ове године у величини расположивог плажног простора биљеже видну разлику, што је резултат прихрањивања, односно враћања претходно извученог пијеска депонованог на обали у седиментни базен подручја.

То је саопштено на презентацији резултата имплементације друге фазе пројекта Рехабилитација Аде Бојане, који Директорат за климатске промјене и заштиту природе Министарства туризма, екологије, одрживог развоја и развоја сјевера спроводи кроз текући ИПА пројекат.

Савјетница у Директорату за климатске промјене и заштиту природе, Дина Скареп, подсјетила је на активности које се редовно спроводе у Министарству, а у циљу заштите Аде Бојане и имовине ХТП Улцињска ривијера од интензивне ерозије.

Подсјетила је да већ четири године Министарство, у сарадњи са Јавним предузећем (ЈП) Морско добро, спроводи изградњу зимског заштитног насипа на Ади Бојани по препоруци италијанских стручњака, у склопу краткорочних мјера управљања ерозијом.

„Сваке године, вјештачке заштитне дине се распростиру и плажа се враћа у стање погодно за коришћење током туристичке сезоне, па ове године биљежимо видну разлику у величини расположивог плажног простора, што је резултат насипања плаже, односно враћања претходно извученог пијеска депонованог на обали у седиментни базен подручја“, појаснила је Скареп.

Према њеним ријечима, комплексна научна истраживања уз употребу савремених технологија доказала су претходне претпоставке и поставила су темељ за квалитетан мониторинг обалних процеса који утичу на подручје Аде Бојане.

Поређењем резултата батиметријских снимања из 2020. године са резултатима из 2023. године добијени су прецизни подаци о кретању седимента, промјени дубина морског дна, као и промјенама обалне линије.

У оквиру пројекта по први пут је батиметријски снимљен и лијеви рукавац ријеке Бојане који Црна Гора дијели са сусједном Албанијом. Анализом прикупљених података изнијета је и важна чињеница о протицајима ријеке Бојане, при чему јужни рукавац чини 95% протока, док сјеверни рукавац чини само 5% протицаја, што директно утиче на проблем повременог сезонског затрпавања ушћа Бојане.

Сви прикупљени подаци чувају се у формираној ГИС бази и служе за научно засновано и одрживо доношење одлука о будућности овог подручја.

Присутнима се обратио пројектни експертски тим који чине професор др Ензо Пранзини, свјетски признати стручњак за питања обалне ерозије са вишедеценијским искуством, професор др Цхиристан Маразми, геолог са специјализацијом у области обалне ерозије, професор др Роберто Монтанари, стручњак из области управљања обалним подручјем са фокусом на ерозију плажа. Поред наведених интернационалних експерата, пројектни тим чине и Биљана Меденица, ГИС експерт, др Милан Радуловић, хидрогеолог, и МсЦ Лука Ћалић, дипл. инг. геодезије са специјализацијом из хидрографије.

Међу главним закључцима експерата ангажованих на пројекту истичу се важност сарадње са Републиком Албанијом, редовне заштите и прихране плаже уз праћење стања и промјена на заштитном насипу током зимских олуја, праћење обалних процеса и кретања седимента, уз одржавање ГИС базе података.

Посебно је истакнута важност очувања резерви пијеска депонованог на самој Ади, као и дуж обала ријеке Бојане, који мора бити коришћен искључиво у сврхе прихране плаже кроз изградњу зимских заштитних насипа.

Експерти су даље истакли важност доношења одлука на државном нивоу уз мултисекторски приступ у рјешавању проблема ерозије плаже кроз сагледавање пројекција будућих трошкова реконструкције постојећег туристичког насеља уз обезбеђивање неопходног одобалног одмака како би се отворио простор за управљање ерозијом.

Проблем угрожености подручја резултат је многих фактора од којих се посебно истиче недостатак транспорта седимента усљед изградње брана на ријеци Дрим у Албанији, као и подизање нивоа мора усљед климатских промјена.

Будуће одлуке треба базирати на чињеницама и развојним плановима, те се као наставак пројекта планира трећа фаза у којој ће бити израђен мастер план. Мастер план подручја Аде Бојане садржаваће препоруке за управљање обалном ерозијом кроз наставак праћења динамичних обалних процеса, редовну изградњу заштитних насипа, као и адаптацију на климатске промене кроз реконструкцију постојећег туристичког насеља стварањем одобалног одмака уз пројекцију трошкова неопходних за спровођење свих активности. Важна компонента будућег мастер плана биће и очување изузетно вриједног биодиверзитета подручја Аде Бојане.