Подршка институције организацији у рјешавању алармантне ситуације са пеликанима

Највећи изазови у НП Скадарско језеро, окупили су релевантне чиниоце, на састанку одржаном 15.априла, 2022. године, у Министарству екологије просторног планирања и урбанизма, на позив директорице Директората за природу, Тамаре Брајовић, са намјером да се конкретни проблем дефинишу, подијеле обавезе, предложе могућа рјешења и конкретизују рокови за њихово извршење.

Актуелна дешавања са птичијим грипом и проблем негнијеждења пеликана, били су само повод да се позову представници свих релевантних институција и саслушају запажања из свих стручних углова, иначе комплексних проблема са којима се суочава НП Скадарско језеро, попут криволова, недостајућег људства и опреме, као и недовољног протока информација у кризним ситуацијама.

Тамара Брајовић : ‘’Ради јавности, желимо да појаснимо да фактори који се огледају у криволовцима, који уз помоћ агрегата обављају лов у вријеме забрана, а затим, недовољан број надзорника и неадекватна опрема, али и купци рибе уловљене у вријеме забрана који купњом подржавају криволов, заправо, представљају кључне разлоге негнијеждења пеликана, јер су станишта пеликана идеална за мријест крапа, која криволовци нападају, због чега узнемирани пеликани ломе своја јаја. Тако се циклус понавља.’’

Андреј Визи из Природњачког музеја, изнио је податке о пројекту одржавања стабилне популације пеликана, који је резултирао уваћењем популације три пута и нагласио дас у пеликани најугроженији од птичијег грипа.

Александар Булатовић, директор ЈП Национални паркови Црне Горе, говорио је о недовољном људству у служби заштите НП Скадарско језеро, у пречнику од 10км, као и о потреби да се реформише систем и обавезао се да ће у сарадњи са НВО Центар за заштиту и проучавање птица, рјешавати питање заштитне опреме за запосленог НП Скадарско језеро, чија би улога била искључиво да управља пловним возилом којим би се превозила угинула животиња, затим рјешавати и питање употребе дрона и обезбјеђивање волонтера-стручних људи који би могли пратити стање на Језеру, користећи опрему за посматрање птица.

Питање видео надзора и потребе да приступ има шира јавност, отворио је др Милан Газдић, директор Агенције за заштиту животне средине, чему су се прикључили и представници НВО Центар за заштиту и проучавање птица, док су се чула и мишљења да недовољно стручни снимци са видео надзора могу бити злоупотребљени и погрешно интерпретирани, а видео надзор уништен од стране криволоваца, па је потребно да се нађу рјешења и у том правцу.

Представница НОЕ Цонсерватион, Бјанка Пракљачић, дала је предлог да се одређени дјелови, претходно обрађеног снимка од стране орнитолога, пласирају широј јавности у едукативне сврхе. Договорено је да се доступност видео снимцима са камере која надгледа пеликане у НП Скадарско језеро, накнадно договори између ЈП Национални паркови Црне Горе и релевантних институција и организација (Агенција за заштиту животне средине, НВО ЦЗИП, Природњачки музеј ЦГ и др. ).

Владимир Ђаковић, директор Управе за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове, отворио је дискусију о изабраној локацији за закопавање угинулих пеликана. На усмену молбу Дарка Савељића из Агенције за заштиту животне средине, Мевлида Храповић, начелница Одсјека за здравље и добробит животиња се обавезала да ће послати свим релевантним организацијама и институцијама детаљне инструкције за предузимање корака приликом проналаска угинулог пеликана или других врста птица. Такође, г-ђа Мевлида, изнијела је важност поштовања процедура у циљу сузбијања ширења вируса, објаснила процедуре и истакла важност локалних медија у информисању локалног становништва.

Такође, договорено је да се у комуникацији са локалним самоуправама одреди локација за закопавање угинулих птица од птичијег грипа.

Веселинка Зарубица, главна еколошка инспекторка, изнијела је дугогодишњи проблем са кланичним отпадом, тј. нуспроизводом, који се тренутно складишти на санитарној депонији. На ту тему су дискутовали г-дин Ђаковић и генерални секретар Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Небојша Величковић, који су подијелили информацију о идејном рјешењу одлагања нуспроизвода животињског поријекла, на будућој регионалној санитарној депонији „Челинска коса“ (Општина Бијело Поље), али које не би ријешило проблем са одлагањем угинулих јединки дивљих животиња.

Бојан Аџић, представник Специјалистичке ветеринарске лабораторије, истакао је опасност од причијег грипа који усмрти преко 90% обољелих птица и објаснио важност пружања информације о стању на терену од стране националног парка, затим обавезу ношења заштитне опреме приликом непосредног контакта са угинулом птицом, обавезу контактирања ветеринара који мора узети узорак са угинуле птице, да животињу никако не сахрањује особа која није прошла обуку за то, а посебно је нагласио да организације, искључиво, преносе информацију коју објаве званичне институције.

Ратко Пајовић из НВО Царп Сецуритy, идентификовао је проблем у криволову, у виду велике брзине која је дозвољена, слабе резолуције камера и великог пречника који контролишу патроле, а договорено је и да се што прије покрене процедура добијања лиценци за ловочуваре у оквиру те организације, узимајући у обзир да је уговор са ЈП Национални паркови Црне Горе, потписан.

Начелник регионалног центра граничне полиције „Центар“, Васо Аковић, изнио је податак да је, приликом једне интервенције, заплијењено и пуштено око 1000 кг шарана, што говори о томе да су криволовци веома добро органзовани, те да представљају криминалну групу, која свој идентитет штити фантомкама и носи оружје. Изнијет је проблем недостатка пловних возила и људства за обављење редовних активности, као и неопходност реформе ловочуварске службе Националног парка.

Реџеп Чунмуљај, начелник Службе комуналне полиције и комуналне инспекције Општине Тузи, обратио се као становник Подхума, мјеста које се налази у близини резервата Панчева ока, иначе локације гнијеждења пеликана, ријечима да локално становништво није информисано о проблемима са којима се суочава НП Скадарско језеро и понудио помоћ у виду два мјештанина, која би помогла у спријечавању криволова, што је утврђено и у закључцима састанка.

Позитиван примјер о обавијештеном локалном становништву, у вези са птичијим грипом, изнијела је Исмета Ђока, представница Секретаријата за пољопривреду и рурални развој Општине Тузи, гдје су грађани обавијештени путем локалних медија, док су власницима фарми стигла обавијештења на кућну адресу, те предложила понављање поступка, уколико је потребно.

Министарство екологије, просторног планирања и урбанизма, као и институције и организације чији су представници присуствовали састанку, обавезали су се да информације о проблемима криволова и ширењу птичијег грипа у НП Скадарско језеро, објаве на профилима друштвених мрежа и wебсајт-овима. Приликом објаве информација је потребно строго водити рачуна да је статистика преузета од званичних институција.

Представници институција и организација су се обавезале да ће извјештавати Министарство екологије, просторног планирања урбанизма, о динамици извршења корака договорених на састанку, а чије ће резултате ово Министарство подијелити осталим члановима овог састанка.