Политика регионалног развоја

Стратегија регионалног развоја Црне Горе

Унутрашња политика регионалног развоја Црне Горе се односи на дефинисање јасних процеса, механизама и мјера које ће омогудити повећање продуктивности, односно поведање конкурентности, а тиме и степена развијености Црне Горе у цјелини. Постојање разлике социо-економских индикатора међу локалним самоуправама, односно регионима, указују на потребу креирања и имплементације политике која за циљ има смањење регионалних разлика.

Стога, стратешки циљ досадашње политике регионалног развоја Црне Горе је постизање равномјернијег социо-економског развоја свих јединица локалне самоуправе и региона, заснованог на конкурентности, иновативности и запошљавању. Приоритетне области развоја деринисане овом политиком, а интегрисане кроз паметан, одрживи и инклузивни раст, су:

• Конкурентност и иновације
• Индустрија
• Туризам и култура
• Образовање, запошљавање и социјалне политике
• Саобраћајна инфраструктура
• Животна средина
• Енергетика
• Пољопривреда и рурални развој

Министарство економског развоја ради на коориднацији креирања и имплементације ове политике, уз интензивну сарадњу са свим локалним самоуправама и начајним бројем државнх институција и организација које у оквиру свих надлежности реализују активности којима се доприноси равномјерном развоју Црне Горе. Регионална развојна политика треба да омогући свим дјеловима земље да остваре свој потенцијал и искористе могућности за одрживи развој и бољи животни стандард својих гранана, уз додатну пажњу која се посвећује подручјима која заостају у развоју. Остварење циља регионалне развојне политике захтијева заједничко дјеловање свих актера друштва – од извршне власти нанационалном и локалном нивоу, до приватног сектора, академског и цивилног друштва, како би сепостигао консензус у приједлогу рјешења и заједничко дјеловање у сврху достизања оптималногразвоја и побољшања животног стандарда гранана Црне Горе.

Стратешко планирање развоја локалних самоуправа

Опредијеливши се за регионалну политику засновну на принципу “одоздо на горе”, Влада Црне Горе третира јединице локалне самоуправе као главне актере развоја, у намјери да локалне потребе нађу своје мјесто међу приоритетима на националном нивоу, док локалне самоуправе истовремено преузимају одговорност за политику локалног економског развоја. У том смислу, стреташко планирање развоја добијана на значају и постаје веома важан сегмент локалне политике. Стога, Законом о регионалном развоју дефинисана је обавеза израде Стратешког плана развоја од стране свих локалних самоуправа, док Министарство економског развоја уређује, прати и подржава овај процес.

Вођење политике локалног економског развоја подразумијева подстицање економског развоја друштва, продубљивање сарадње са свим актерима привредног развоја на локалном нивоу, идентификовање како свих ресурса и потенцијала, тако и проблема са којима се суочава заједница, затим привлачење страних инвестиција, проналажење финансијских средстава за раелизацију планираних пројеката и мобилисање истих на приоритете развоја. Стога, процес стратешког планирања локалног развоја је свеобухватан и као такав представља механизам којим се локалне самоправе служе у циљу ефикасног и систематичног активирања свих постојећих потенцијала, знања, вјештина и компаративних предности, са циљем да се постигну постављени циљеви у правцу економског раста.

Политика развоја кластера

У контексту политике регионалног развоја, кластери су препознати као могући механизам смањења регионалних разлика. На тој основи, Министарство економског развоја је у претходном периоду интензивније радило на мапирању потенцијалних кластера и њиховом развоју кроз реализацију техничке и финанансијске подршке, а у оквирима тадашње политике за одрживи економски раст Црне Горе, кроз развој кластера.

Микро, мала и средња предузећа (ММСП) су кључна за развој конкурентног приватног сектора. Међутим, због своје мале величине, ММСП се суочавају са значајним препрекама у расту. Уколико наступају појединачно, предузећа не могу искористити економију обима у производњи, суочена са низом ограничења. Удруживање, односно кластерско дјеловање, предаставља механизам за превазилажење појединачних ограничења.

Након извјесног периода, Министарство економског развоја препознало је потребу за креирањем новог модела развоја кластера, који ће ојачати сарадњу привреде са научно-истраживачким институцијама и осталим институцијама подршке и омогућити трансформацију садашњих кластер инцијатива у одрживе кластере.