Посљедице COVID-19 пандемије по ментално здравље биће дугорочне и веома комплексне

- Ригорозне епидемиолошке мјере, које су примјењиване да би се „ублажила“ епидемијска крива, прекинула трансмисија и смањио притисак на здравствени систем, у протеклом периоду дале су резултате, али је данак који сви плаћамо, у смислу успоравања социјалног и економског живота, веома висок. Стога ће посљедице COVID-19 пандемије по ментално здравље бити дугорочне и веома комплексне, казала је министарка здравља др Јелена Боровинић Бојовић, на Самиту за ментално здравље, који организује Влада Грчке у сарадњи са Регионалном канцеларијом Свјетске здравствене организације (СЗО) за Европу.

Током он лине учешћа на Самиту, који су отворили премијер Грцке Кирјакос Мицотакис и директор СЗО за Европу др Ханс Клуге, министарка Боровинић Бојовић нагласила је да се овај значајан скуп дешава у критичном тренутку.

- Посвећени циљевима одрживог развоја и остваривању универзалне здравствене заштите, Влада Црне Горе и Министарство здравља препознају значај и потребу континуираног јачања менталног здравља цјелокупне популације, са снажном примарном здравственом заштитом, као окосницом за јачање менталног здравља и унапрјеђивања нивоа квалитета менталних сервиса који су једнако доступни свима. Стварање прилика за персонализован приступ менталном здрављу и проналажење иновативних решења у циљу унапријеђења менталних сервиса, нема алтернативу, поручила је др Боровинић Бојовић.

Према њеним ријечима, пандемија нас је подсјетила да је тренутак за рекалибрирање и веће улагање у сервисе за ментално здравље. Ова криза је прилика да градимо систем менталног здравља који ће бити спреман да одговори на будуће изазове и кризе. Министарка здравља посебно се осврнула на потенцијал који нуде дигиталне технологије и потребу јачања људских ресурса у пружању квалитетних услуга менталног здравља