Постепено усклађивање визне политике у циљу заштите економских интереса државе

Поводом усклађивања визне политике Црне Горе са ЕУ, у циљу информисања јавности саопштавамо сљедеће:

У тренутним глобалним околностима, приступ новим тржиштима и олакшан долазак туриста и инвеститора кључни су за одрживост црногорског туризма, који чини 26% БДП-а. Управо су јасни економски интереси главни разлог због кога је Црна Гора успоставила безвизни режим према одређеном броју земаља.

Конкретно:

• Русија: са 230.000 руских посјетилаца  годишње и ова земља и даље има значајан утицај на економију; земља са највећим бројем лица који у ЦГ имају регулисан боравак (18.427 држављана Русије);
• Азербејџан: Инвестиција од милијарду еура у ризорт Портонови, око 15.000 туриста годишње;
• Кувајт, Катар, Саудијска Арабија и Бахреин: Растуће инвестиције из ових земаља у некретнине и туризам, као и велики потенцијал (авио конекције и прилив гостију) за диверсификацију туристичког тржишта;
• Турска: Трећи по величини инвеститор у Црној Гори (91,2 милиона еура инвестиција у 2024), 320.000 посјетилаца годишње. Регулисан боравак у Црној Гори има 11.465 држављана Турске;
• Кина: Учествује у стратешким инфраструктурним пројектима (аутопут, реконструкција булевара на релацији Аеродром Тиват-Јаз, ТЕ Пљевља), са бројем забиљежених улазака од 58.000 туриста у 2024;
• Бјелорусија: Кључна дестинација за трансплантацију бубрега црногорских грађана (50 људи на листи чекања, трошкове у износу од 70 хиљада покрива Фонд за здравствено осигурање).

За Црну Гору је кључно да осигура механизме, односно алтернативна рјешења која би омогућила лакшу транзицију и надомјестила потенцијалне негативне посљедице по црногорску економију.

У циљу испуњавања обавеза преузетих Реформском агендом, Министарство вањских послова и Министарство унутрашњих послова активно раде на хармонизацији са визном политиком са ЕУ и прилагођавању шенгенским правилима кроз више иницијатива:

• Измјена легислативе, конкретно Закона о странцима;
• Ангажовање екстерног партнера, реномиране компаније која би требало да прикупља документацију за издавање визе у земљама гдје немамо конзуларну покривеност, усљед ограничених капацитета дипломатско-конзуларне мреже. На тај начин, укидање визне либерализације за одређене земље не би негативно утицало на црногорску привреду;
• Реформа Визног информационог система, за шта су обезбјеђена средства од 1 милион EUR у оквиру IPA III регионалног пројекта за јачање капацитета за управљање границама, у сарадњи са Међународном организацијом за миграције, чиме ће се омогућити повећање ефикасности при издавању виза, увести сервиси е-виза и online аплицирања и тиме обезбиједити техничке претпоставке за усклађивање са визним стандардима ЕУ.

Црна Гора је приврженост европском путу и европским вриједностима потврдила потпуним усклађивањем са политиком ЕУ према Русији, увођењем санкција 2022. године, што је туристичку привреду довело у изазовну позицију, имајући у виду учешће руских туриста у укупном броју оних који посјете Црну Гору. Додатно, Црна Гора, као претежно авио дестинација, има ограничења због неразвијене путне инфраструктуре за долазак већег броја посјетилаца из Европске уније.

У сарадњи са ЕУ наставићемо да тражимо најбоља рјешења, која ће истовремено задовољити наше националне економске интересе и обавезе које имамо у процесу приступања ЕУ, превиђене РА (2024-2027), укључујући и постепено укидање безвизног режима за земље којима је потребна виза за ЕУ, а који ће бити у потпуности усклађен, до тренутка пријема Црне Горе у чланство ЕУ.