Потпредсједник Владе Момо Копривица дао изјаву поводом активности у борби против корупције

“Данас доказујемо и процесуирамо оно што сви годинама знају, чују и виде - безочну пљачку буџета грађана ове земље. Данас отварамо ново поглавље у борби против корупције - куцамо на последњи спрат корупционашке пирамиде. Први станар је Bemax, али наредних недјеља отварамо и преостала врата” - поручио је потпредсједник Копривица.

У свом обраћању потпредсједник Копривица је навео да су Веселин Ковачевић, дотадашњи власник компаније Bemax и Иван Убовић, син Ранка Убовића, потписали 1. јула 2022. године уговор о преносу власништва по цијени од 750 000 еура. У уговору је наведено да је Ковачевић основао компанију са почетним улогом од свега 12 000 еура у јануару 2007. године, као и да је накнадно уплатио додатни улог од 300 000 еура и на њу пренио неновчана средства од 437 800 еура, што чини укупни улог 749 800 еура, и то се по закону рачуна као набавна цијена-вриједност оснивачког улога приликом оснивања увећана за износ повећања капитала.

Ако је разлика између продајне и набавне цијене позитивна то је капитални добитак на који се примјењује пореска стопа. У овом случају када се од продајне цијене 750 000 одузме тзв. набавна цијена од 749.800 еура, произилази да је Ковачевић продајом компаније Bemax зарадио 200 еура што по закону о порезу на доходак физичких лица представља његов капитални добитак који је подвргнут опорезивању. Дакле, буџет Црне Горе је по основу ове трансакције приходовао цијелих 30 еура јер је тада важећа пореска стопа била 15%.

Компанија Bemax је према званичним финансијским извјештајима на крају 2021. године имала сталну имовину у вриједности од 120 милиона еура, укупан капитал компаније је процијењен на 142 милиона еура, а компанија је на рачуну имала и чисту нераспоређену добит из ранијих година у износу од 141 милион еура. Бемаx је за 2021. годину остварио и нето добит од 14 милиона еура, а у 2020. години нето добит од 27,5 милиона еура. Ово све говори да је Ковачевић продао своју компанију за мање од 1% њене стварне вриједности, односно укупног капитала. Односно, вриједност за коју је продата компанија износи свега 5% њене прошлогодишње нето добити.

Очигледно је исказана продајна цијена у уговору лажирана продајна цијена, вјештачки умањена у циљу што мањег плаћања држави на име пореза. Дакле, да је компанију продао по вриједности од 142 милиона еура на колико је процијењен њен капитал само шест мјесеци раније у билансу који је предао Управи прихода и царина, порез би износио 12,8 милиона еура. Управо Bemaks патриотизам значи да се држави плаћа 30 еура, умјесто 12,8 милиона еура, односно да најмање плаћају они који су највише профитирали.

Зашто су се власници Bemaksa упустили у ову операцију беспризорног лажирања продајне цијене, да би платили мањи порез држави? Знали су за једну слабост пореског закона, која није случајна већ смишљено остављена. Наиме, у случају продаје непокретности, моторних возила и слично, порески закони су пружали могућност да надлежни порески орган изврши процјену њихове продајне цијене и утврди стварну тржишну вриједност. Једино у случају продаје акција и удјела у привредном друштву, ову могућност нијесу предвиђали.

Међутим, решење за заштиту буџета и у овом случају постоји. Због постојања ове врсте злоупотреба које представљају пљачку државног буџета у децембру 2022. године у Скупштини смо усвојили измјене Закона којим је омогућено да Пореска управа изврши провјеру обрачуна пореза на капиталну добит приликом преноса удјела у компанијама уназад 5 година. Прецизније предметним измјенама надлежни порески орган има право утврђивања праве продајне вриједности удјела у предузећу када је номинална вриједност нижа од тржишне. У поступку доношења ове норме утврђен је јавни интерес и стога може имати повратно дејство које и Устав дозвољава.

Норма има повратно дејство и то је у циљу заштите јавног интереса ради сузбијања  злоупотреба које настају када продавац и купац удјела у предузећу договарају као продајну цијену ону која је нижа од тржишне па тако наносе штету државном буџету. Наведена мјера даје могућност надлежном пореском органу да утврди стварну тржишну вриједност удјела отклањањем преварних дејстава лажираних аранжмана. На овај начин се у јавном интересу отклањају штете које предметним злоупотребама трпи буџет Црне Горе.

Мафија је разоткривена, зато активирају спаваче да сруше 44. Владу и врате ДПС. Наш одговор мора бити јасан и одлучан. То је обавеза и према 30. августу, да се изборимо против свих облика неправде.

Сходно томе сам, на бази доказа, чињеница и стручне анализе мог тима предузео двије мјере:

1. Поднио сам кривичну пријаву против власника Bemaksa за кривично дјело злоупотреба овлашћења у привреди из чл. 276 у вези са кривичним дјелом утаја пореза и доприноса из чл. 264 Кривичног законика Црне Горе;
2. Поднио сам Иницијативу Пореској управи за покретање поступка пореске контроле поменутих лица и компаније и примјене члана 37 е став 3 Закона о порезу на доходак физичких лица.

“Борба против финансијских махинација, изигравања закона, корупције и криминала наше су кључне обавезе и основни циљеви, и на том путу уложићемо максималне напоре, у циљу свеукупне реформе система” - закључује Копривица.