Присуство генома вируса афричке куге свиња (АКС) потврђено је 4. јануара 2025. године код двије угинуле дивље свиње, пронађене на територији општине Пљевља, ловиште „Пљевља“, ловачка секција Буковица, у граничном подручју са Босном и Херцеговином.

Наиме, Ветеринарска амбуланта “Савић” доо Пљевља је од ловачког друштва „Пљевља“, примила информацију о проналаску двије угинуле дивље свиње. У сарадњи са ловачким друштвом извршено је узорковање и нешкодљиво уклањање лешева. Одговарајући узорци за лабораторијско испитивање су достављени Специјалистичкој ветеринарској лабораторији у Подгорици, која је одмах по пријему извршила прописана дијагностичка испитивања којима је утврђено присуство вируса афричке куге свиње у узорцима оба леша.

Одмах по пријави потврђеног случаја предузете су хитне мјере за спречавање ширења ове болести од стране ветеринарског и ловног инспектора.

Напомињемо да је ово други случај утврђивања афричке куге свиња код дивљих свиња у Црној Гори, прва потврда ове болести је била 14. јануара 2024. године, на територији општине Никшић, такође у пограничном подручју са БиХ.

До данас, болест није забиљежена код домаћих свиња у Црној Гори.

Ова болест није зооноза, односно људи не могу обољети од вируса афричке куге свиња, али месо обољелих животиња није подобно за исхрану!

На снази је Наредба за спречавање појаве, откривање, сузбијање и искорјењивање заразне болести афричка куга свиња ("Сл. лист ЦГ", бр. 19/2024) којом су прописане мјере на газдинствима са домаћим свињама које су обавезни да спроводе држаоци свиња, мјере у ловиштима: биосигурносне и друге превентивне мјере у ловишту, мјере на зараженом (инфицираном подручју) ради сузбијања и искорјењивања АКС код дивљих свиња, мјере на подручју високог ризика (заштитно подручје интензивног лова) ради сузбијања и искорјењивања АКС код дивљих свиња и организација и спровођење надзора и мјера у ловиштима.

Афричка куга свиња, од које оболијевају искључиво домаће и дивље свиње, са смртношћу од готово 100%, брзо се шири и проузрокује велике економске губитке. Болест се најчешће шири контактом болесних са здравим свињама, контаминираном храном, водом и простирком као и лешевима угинулих или закланих инфицираних животиња, а човјек је такође значајан фактор у преношењу вируса - одјећом, обућом, опремом и превозним средствима и др. Дивље свиње су главни извор заразе за домаће свиње, а вирус је изразито отпоран у спољној средини и остаје дуготрајно присутан у околишу на зараженом подручју.

Спречавање, контрола, сузбијање и искорјењивање АКС је веома изазовно јер не постоји адекватна терапија нити вакцина против ове болести. С обзиром на природу узрочника (вирус је веома отпоран у спољној средини и годинама може да преживи на температурама и до  -20°Ц) и начине ширења, АКС представља озбиљан ризик за сектор свињарства, популацију дивљих свиња и животну средину.

Главни циљеви мјера спрјечавања АКС код дивљих свиња усмјерени су на управљање популацијом дивљих свиња како би се смањио ризик преноса на домаће свиње и спријечило да болест постане ендемска у популацији дивљих свиња.

Како би се болест правовремено ограничила и сузбила, од изузетног је значаја да се ветеринарској служби пријави сваки леш, односно угинула дивља свиња, како би се извршило узорковање и лабораторијско испитивање и била уклоњена на нешкодљив начин у складу с прописима, и самим тим смањена могућност настанка нових случајева. Програмом обавезних мјера здравствене заштите животиња предвиђена је накнада за информацију о проналаску угинуле дивље свиње у износу од 40,00€. Након провјере, односно ако је пријава оправдана, врши се узорковање, дијагностичко испитивање и предузимају се све прописане мјере.

Такође, подсјећамо да је сваки држалац свиња у обавези да пријави сваку промјену здравственог стања, као и свако угинуће свиња на газдинству, надлежној ветеринарској амбуланти. Ветеринар ће по изласку на терен и о трошку Управе за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове узети узорке и исте послати у Специјалистичку ветеринарску лабораторију у циљу благовременог искључивања или потврде болести.

Држаоцима свиња и ловцима се препоручује да у потпуности сарађују са ветеринарском службом и примјењују биосигурносне мјере на газдинству односно у ловиштима, у складу са прописима и препорукама ветеринарске службе.

Према подацима Свјетске организације за здравље животиња (WОАХ), болест је у Европи присутна од 2007. године и незаустављиво се шири европским континентом, код домаћих и дивљих свиња. У сусједним земљама први пут се појавила 2019. године у Републици Србији, након чега слиједе Сјеверна Македонија (2022), Босна и Херцеговина, Хрватска и Косово (2023) и Црна Гора, 2024. године (дивље свиње). Осим Европе, присутна је и у Азији и Африци.

Од 2019. године, с обзиром на појаву болести у региону, као и специфичности овог вируса, непостојање адекватне вакцине и терапије против ове болести, Управа за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове је у сарадњи са ветеринарском службом и Ловачким савезом, уз подршку Европске комисје, Свјетске организације за здравље животиња и ФАО, континуирано спроводила кампању подизања информисаности, обуке и симулационе вјежбе, као и све остале неопходне превентивне мјере у циљу смањења ризика од појаве болести у Црној Гори, односно раног окривања и правовременог одговора у случају појаве болести. Све ове активности евидентно су допринијеле каснијој појави болести на нашој територији.

Како би се ризик од ширења болести свео на најмању могућу мјеру, апелујемо на држаоце свиња, ловце и друге субјекте, да поштују све прописане мјере и препоруке укључујући и биосигурносне мјере, а посебно мјере у складу са Наредбом (документ у прилогу).

Управа за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове ће свакодневно пратити ситуацију на терену и о томе ће благовремено обавјештавати јавност.