Предсједник Владе Црне Горе учествовао на јубиларном Самиту у част десетогодишњице Берлинског процеса

Спајић: Берлински процес спаја регион и ЕУ на највишем нивоу, заједничко регионално тржиште приближава грађане Западног Балкана стандарду Европске уније

Западни Балкан кроз План раста и нови Акциони план о развоју заједничког регионалног тржишта 2025-2028, добија шансу за убрзани економски развој, који ће омогућити грађанима много бољи животни стандард - порука је са Самита посвећеног десетогодишњици Берлинског процеса.

Црногорски премијер Милојко Спајић и лидери осталих држава Западног Балкана, у сарадњи са чланицама ЕУ, послали су снажну поруку посвећености регионалној сарадњи и афирмисали даље напоре на путу интеграције региона у ЕУ.

Copyright© Presse - und Informationsamt der Bundesregierung/Photographer Sandra Steins

 

Током састанка у Берлину, чији је домаћин њемачки канцелар Олаф Шолц, а учествује и предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, усвојена је Декларација о заједничком регионалном тржишту.

На овај начин су створени услови за развој економија земаља региона, јер ће се скратити вријеме чекања на границама, кроз знатно бржи транзит роба, услуга, људи и капитала међу земљама региона, што је, како је истакао предсједник Владе Црне Горе, предуго била велика баријера да Западни Балкан буде конкурентно тржиште.

Очекујемо да посвећеност исказана на овакав начин представља водич за нашу регионалну сарадњу и буде кључни покретач убрзане европске интеграције Западног Балкана, поручио је премијер Спајић током састанка и додао:

Вјерујемо да ће нови Акциони план о заједничком регионалном тржишту, као важан дио Плана раста, бити одличан катализатор за смањење социо-економског јаза између региона и Европске уније, јер ће допринијети развоју регионалне економије и помоћи економску интеграцију.

Самит је био прилика да се и од високих званичника институција Европске уније и држава чланица, чује спремност за још већу подршку и подстицај за предстојећу, у случају Црне Горе, завршну фазу приступања.

„Планирамо да током нашег предсједавања ЕУ, дакле до краја године, затворимо неколико поглавља у преговорима са Црном Гором“, казао је премијер Мађарске, Виктор Орбан.

Црна Гора је лидер по питању испуњења захтјева из Берлинског процеса, пошто је ратификовала четири споразума о мобилности, а очекује се да у најскоријем року буде ратификован и пети - Споразум о приступу високом образовању и упису на студије Западног Балкана, усвојен током Самита у Берлину. 

Зелена транзиција и инфраструктурна повезаност шанса за ЗБ

Регионална сарадња и повезаност за Црну Гору остају од есенцијалне важности, док год су у оквиру европских принципа, и у домену инфраструктурне повезаности, зелене транзиције и смањења зависности од фосилних горива, апострофирао је премијер Спајић.

Зато је у том контексту изузетно важна посвећеност Берлинског процеса реафирмацији Хамбуршке декларације о Зеленој агенди за Западни Балкан, коју су подржали лидери земаља региона, девет чланица процеса: Њемачка, Аустрија, Француска, Бугарска, Хрватска, Грчка, Италија, Пољска и Словенија, институције Европске уније и Уједињено Краљевство.

Сваки пут ка афирмисању ових тема, без регионалног контекста био би слијепи пут и траћење драгоцјених ресурса. Само кроз перспективу растуће потражње за бољом повезаношћу, чистом и сигурном енергијом и зеленом економијом, можемо да понудимо профитабилне и одрживе пројекте кредибилним инвеститорима. Зато морамо да побољшамо саобраћајну повезаност, уклонимо баријере за мобилност, охрабримо регионалну трговину и тако створимо предуслове за политичку, економску и друштвену конвергенцију региона, са остатком континента, подцртао је Спајић.

Састанку највиших званичника, претходили су бројни састанци на министарском нивоу, а шефови држава подржали су њихове одлуке и о усвајању Регионалне декларације о коришц́ењу инфраструктуре за истраживање и иновације и Регионалних стандарда за скрининг страних директних инвестиција, као и Декларацију о потврђивању добросусједских односа.

Премијер Спајић је у разговору током Самита нагласио да интегрисање Центра за сајбер капацитете на Западном Балкану (WB3C) у Берлински процес, било од посебног значаја за рад и активности овог Центра са сједиштем у Подгорици, његову промоцију и позиционирање на регионалном и међународном плану. WB3C као дио Берлинског процеса представљаће полазну основу за интензивирање сарадње и регионалне отпорности на сајбер пријетње.

На Самиту у Берлину учествовали су и европски комесар за проширење, Оливер Вархељи, специјални представник Европске уније за Западни Балкан, Мирослав Лајчак, премијер Хрватске, Андреј Пленковић, предсједница Словеније, Наташа Пирц Мусар, потпредсједник Владе Италије Антонио Тајани, делегирани министар Француске за европске послове, Бенжаман Адад, министарка вањских послова Њемачке, Аналена Бербок, изасланик Савезне Владе Њемачке за Западни Балкан, Мануел Зарацин, специјални изасланик британског премијера за Западни Балкан, лорд Стјуарт Пич, предсједница EBRD-а Одиле Рено-Басо, генерална секретарка Регионалног савјета за сарадњу, Мајлинда Брегу, вд директорица CEFTA Секретаријата, Данијела Гачевић…