Потпредсједник Владе Црне Горе и министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Владимир Јоковић данас је у Пресс центру Владе Црне Горе представио Уредбу о условима, начину и динамици спровођења мјера аграрне политике за 2023. годину - АГРОБУЏЕТ.

Овај Агробуџет ће омогућити да се адекватно финансирају мјере аграрне политике за тржишно-цјеновну политику, политику руралног развоја, послове од јавног интереса, социјалне трансфере појединцима, мјере у области безбједности хране, ветерине и фитосанитарних послова и мјере у области рибарства.

Агробуџет за 2023. годину износи преко 66 милиона еура. Овај буџет је највећи у историји Црне Горе, с повећањем од 42% у односу на претходну годину када су у питању национална средства.  Из државног буџета опредијељено је 44,72 милиона еура, из донација око 11,5 милиона, а из кредитних средстава 9,8 милиона еура. 

Структуру Агробуџета чине три цјелине, то је подршка пољопривреди и руралном развоју, подршка рибарству и средства која се опредјелјују оперативним програмима. 

За директна плаћања у сточарској производњи опредијељено је 6,5 милиона еура. Смањен је критеријум за премије у говедарству, тако да ће сви произвођачи, независно од броја грла имати право да се пријаве када је у питању подршка по грлу.

Такође, смањен је критеријум за овце и за козе и то ће износити једно условно грло, или 10 оваца или коза које ће бити укључене у систем премија.

Премија за краве  и приплодне јунице  износи 85 еура, и за овце и козе  10 еура по грлу. Премија за краве у систему држања крава-теле (искључиво товне расе) за газдинства која гаје три и више грла стоке, ће износити 130 еура, а основна кланична премија за товљена грла у говедарству ће износити 150 еура.

Такође, премије у свињарству су повећане за 20% - са 100 еура на 120 еура, док је премија за стеоне јунице у чистој раси  повећана са 150 еура на 250 еура по грлу.  

Подршка за набавку сјемена за вјештачко осјемењавање крава је повећана са 220.000,00 еура на 300.000,00 еура што је за око 35 % више средстава у односу на 2022. годину.

У сектору живинарства креирали смо нове мјере које се односе на проиводњу и стављање на тржиште пилећег меса и јаја. 

Овогодишњим буџетом подржавамо и развој високопродуктивног сточног фонда, те смо у ту сврху опредијелили 950.000,00 еура за набавку високопродуктивних стеоних јуница, гдје ће износ подршке бити 70% или до максималних 1.500 еура по грлу. Планирана је подршка за набавку 640 грла.

Када су у питању премије за млијеко ове године ће износити 17 еуроценти- 8 основна премија, плус 8 еуроценти за екстра класу плус 1 за количину, што је повећање у износу од преко 20% у односу на претходну годину. Оно што је јако битно је то да ћемо по први пут примјењивати геометријску средину, односно да ће параметар за квалитет млијека бити просјек у претходна 3 мјесеца, што ће умногоме олакшати положај наших пољопривредних произвођача.

Ове године ће премије за сир бити увећане за 25%, са 8 на 10 еуроценти.

Пчеларство је грана којој посвећујемо пуну пажњу. Креирајући бројне подстицајне мјере, помажемо сектору пчеларства. Ове године смо опредијелили значајну подршку за овај сектор, 45% више у односу на претходну годину. Подршка пчеларству у је диверзификована кроз више мјера и створена је могућност пчеларима да кроз различите мјере Агробуџета остваре већу подршку у односу на претходну годину.

Повећали смо подршку за набавку матица са 5 еура по матици на 7 еура. Повећали смо подршку за набавку воска, са 50% на 60%.

Осим што смо повећали укупну подршку, поједноставили смо процедуре за набавку пчеларског прибора и опреме и омогућили набавку већег асортимана опреме у односу на претходну годину. Осим подршке коју смо имали претходне године за набавку дјелова кошнице, ове године смо створили могућност пчеларима набавке комплетних кошница, а наставићемо и са школом пчеларства. 

Што се тиче биљне производње када су у питању директна плаћања ове године имамо већи број мјера, тако да поред основних директних плаћања које смо до сада спроводили имамо производно везана плаћања у биљној производњи, затим плаћања за младе фармере, додатна плаћања за производњу на некориштеном пољопривредном земљишту и од ове године крећемо са спровођењем агроеколошких мјера за приватне ливаде и пашњаке. Уведене су нове шеме директних плаћања у биљној производњи и значајно повећана средства за ову намјену. 

Основна плаћања у биљној производњи су повећана са 250 на 270еура по хектару. Ове године су по први пут уведена додатна плаћања за заснивање производње на претходно некоришћеном пољопривредном земљишту у износу од 400 еура по хектару. Тако це премије за сваки новозасновани хектар износити 670 еура по хектару (270е/ха основна премија плус 400е/ха за поврсине које се по први пут евидентирају у СИЗЕП систему као поврсине у функцији биљне производње). 

Плаћања за младе фармере су издвојена у посебну шему те је овај вид плаћања повећан са 10 на 70 еура по хектару.

Уведене су и производно везана плаћања за посебне производе у сектору биљне производње: воће и поврће, житарице, кромпир, маслиново уље у износу од додатних 100еура по хектару. Циљ нам је да додатно стимулишемо оне који значајно улажу у производњу и своје производе пласирају на тржисте. 

Пољопривредни произвођачи ће на овај начин, коришћењем већег броја шема директних плаћања, бити у могућности да остваре значајно већи износ премије него претходних година.

Циљ нам је да на овај начин ставимо у функцију производње сто већи број хектара пољопривредног земљишта у Црној Гори, повећамо самодовољност у производњи хране, те побољшамо стабилност дохотка пољопривредног произвођача.

Позивамо наше пољопривредне произвођаче да пријаве своје површине у СИЗЕП систем путем савјетодавних служби у свим општинама. Потребно је пријавити све површине намијењене биљној производњи до 30. априла како би се извршила директна плаћања за ову годину.

Такође, на овај начин, уз увођење свих грла у систем премија у сточарству, те увођењем, по први пут приватних ливада и пашњака у систем директних плаћања кроз агроеколошку мјеру, настојимо да побољшамо преговарачку позицију у процесу приступања када је у питању Заједничка пољопривредна политика ЕУ која се односи на директна плаћања.

Наше стратешко опредјељење је да у наредном периоду имамо више од 25% органских произвођача и у том правцу смо ове године креирали сет нових мјера.

Овогодишњим буџетом Министарство је повећало премије које се остварују по хектару производне површине, пчелињем друштву, јединки живине и условном грлу у сточарству са 450.000,00 еура на 600.000,00 еура. То ће свакако допринијети даљем развоју органске производње у нашој земљи.

Нова мјера подршке промоцији и продаји органских производа креирана је са циљем повећања препознатљивости ових производа на тржишту.

Органски произвођачи имају и додатних 10% подршке на друге Јавне позиве које креира и спроводи Министарство из националних средстава Агробуџета. 

Такође, услугу контроле и сертификације у потпуности су подржани од стране Минситарства.

У оквиру мјера заједничке организације тржишта пољопривредних производа, Агробуџетом за 2023. годину су опредијељена средства за посебне подршке за вино. То укључује средства за реструктурирање и конверзију винограда намијењена регистрованим произвођачима вина, као и средства за промоцију вина удружењима винара и другим секторским удружењима. Наш циљ је проширење ареала узгоја винове лозе, реанимација напуштених винограда, прилагођавање винског сортимента развојним трендовима, поспјешивање међусобне сарадње винара и ширење винске културе у Црној Гори.

Оно што је посебно значајно, да ће степен контроле ове године у свим сегментима бити на значајно већем нивоу. Због константних злоупотреба и заштите наших произвођача, вршићемо инспекцијски надзор и контрола ће ићи до 100% све са циљем да опредијељена средства оду у праве руке.  

Све мјере руралног развоја су модификоване са значајним повећањем. Овогодишњим Агробуџетом за мјере руралног развоја опредијељено је преко 8 милиона еура подршке. Стратешки циљ нам је да мјере које се тичу инвестиција у пољопривреду буду на што већем нивоу све са циљем да пољопривредни произвођачи обезбиједе оно што им је неопходно. Наставићемо континуитет подршке инвестиционим мјерама за све видове подршке што се тиче подизања засада и опремања постојећих.  Подршка се опредјелјује у износу од 50, 60, 70 % од укупне инвестиције.

Подршка је усмјерена на инвестиционе мјере за набавку сјеменског и садног материјала, на заснивање нових засада у воћарству, виноградарству, маслинарству и повртарској производњи, набавци сточног фонда, опреме за производњу и прераду, иновације у пољопривреди, механизацији, развој путне инфраструктуре и др. Такође, предвиђена је и мјера подршке за младе пољопривредне произвођаче који покрећу или развијају своје пословање.

Посебан фокус је стављен на развој руралне инфраструктуре гдје ће износ средстава подршке бити 3,73 мил. ЕУР. Такође, новина је да ће Министарство за сјеверне општине извршити набавку механизације и опреме за цишћене снијега, како би рурално сеоско становништо у зимским мјесецима могло несметано да функиционише.

Агробуџетом за 2023. годину је у циљу подспјешивања родне равноправности са додатном подршком од 10%, за газдинства чији су носиоци жене. Циљ је да се кроз различите врсте подршке охрабре жене да се баве производњом у руралним подручјима. 

У значајној мјери повећан је буџет за рибарство у односу на претходну годину. Буџет за 2023. годину износи преко 5 милиона еура.

Кроз кредит Свјетске банке и пројекат МИДАС 2 обезбиједили подршку у износу од 4 милиона еура, док је из националних средстава опредијељено преко милион еура. Ова подршка ће бити усмјерена ка унапређењу и модернизацији рибарског сектора у Црној Гори.

Са циљем да подржимо наше рибаре у набавци нових пловила и опреме за пловила, осигурали смо средства у износу од милион и по еура за грантове.

Такође, планирамо да унаприједимо копнену инфраструктуру за вез рибарских пловила и искрцај улова, те смо за ту намјену опредијелили два и по милиона еура.

С обзиром на изазове са којима се рибари суочавају, посебно када су у питању непредвиђени догађаји на мору, планирамо да осигурамо риболовна пловила и узгајалишта са 60% премије, уз максималан износ до 500 еура.Вјерујем да ће ове мјере допринијети унапређењу рибарског сектора у Црној Гори и да ће наши рибари осјетити подршку државе у свом раду.

Посебан пажњу смо посветили осигурању у пољопривреди, гдје ће износ подршке за полисе бити увећан са 50 на 60%, а треба истаћи да највећи број локалних самоуправа учествује са додатних 25 до 30%.  

Крајем ове недјеље почиње инфо кампања агробуџета  за 2023. годину по свим општинама, гдје ће детаљно бити објашњене све мјере. Циљ нам је да сви пољопривредни произвођачи буду информисани и на вријеме аплицирају на Јавне позиве које ће расписати Министарство.