Представљена Анализа сектора образовања у Црној Гори 2015-2020.

У сусрет Свјетском дану дјетета, данас је представљена свеобухватна Анализа сектора образовања у Црној Гори 2015–2020. Њен циљ је да послужи као основа за развој вишегодишње, буџетиране Стратегије сектора образовања у Црној Гори, која ће бити заснована на доказима, како би се обезбиједило квалитетно и инклузивно образовање за све.

„Оно што желимо да измијенимо у односу на претходни период јесте недостатак једног кључног документа који би објединио стратешка опредјелјенја која се односе на период до 2030. године“, поручио је министар просвјете Миомир Војиновић на отварању данашњег догађаја у Еко-згради УН-а.

Амбасадорка Европске уније у Црној Гори Оана Кристина Попа подсјетила је да је годишњи извјештај Европске комисије за 2022. годину препоручио Црној Гори да усвоји план с јасним буџетом за низ образовних реформи како би се на свим нивоима свој дјеци обезбиједило квалитетно, инклузивно образовање.

„Ова свеобухватна Анализа сектора образовања, која је сада доступна захваљујући заједничкој иницијативи Министарства просвјете и УНИЦЕФ-а, први је корак у том правцу“, поручила је Попа и најавила финансијску подршку ЕУ од милион еура за будућу стратегију образовања и активности на том пољу са УНИЦЕФ-ом и Владом Црне Горе.

Шеф представништва УНИЦЕФ-а у Црној Гори Хуан Сантандер истакао је неколико кључних налаза ове Анализе попут тога да је двоје од троје дјеце у Црној Гори у основним школама с недовољном инфраструктуром; да је у просјеку шеснаест ученика на један компјутер у основним и средњим школама; да тек сваки четврти наставник похађа програме за професионални развој; као и да дјеца која расту у сиромаштву у много мањем броју иду у вртић, основну и средњу школу.

„Ови подаци указују да треба хитно обезбиједити средства за финансирање нових школских објеката и адекватно опремање свих школа новим технологијама. Улагање више средстава у континуирано, стручно усавршавање свих наставника је приоритет ако желимо бољи квалитет образовања. За смањење сиромаштва у Црној Гори, мора се пружити квалитетно образовање свој дјеци из сиромашних породица, ромској и дјеци са сметњама у развоју и то од првих година живота“, поручио је Сантандер.

Ученица Средње медицинске школе у Подгорици Јелена Јовановић позвала је на дигитализацију образовања, јачање васпитне улоге школе, пружање веће подршке менталном здрављу и социо-емоционалном развоју ученика и боље припремање ђака за конкретне послове.  

„Будите свјесни да ћемо ми замијенити вас, у свим државним и приватним институцијама, па не би ваљало да наше знање тада буде као ваше сада, част изузецима“, поручила је Јовановић.

Предсједница НВО Просвјетна заједница Оливера Лековић подсјетила је да су наставници у Црној Гори, не тако давно, заједно с љекарима били међу најцјењенијим професијама и да је тада и друштвени статус наставника и квалитет образовања био бољи него данас. Она је своје излагање завршила поруком црногорској јавности, данашњим и будућим доносиоцима одлука у Скупштини и Влади Црне Горе: 

„Ако наставимо да не улажемо у наставни кадар и школску инфраструктуру, ако наставника не укључујемо у процес планирања и одлучивања образовних политика, ако у образовању не запошљавамо људе по принципу меритократије, бићемо све даљи од нашег циља – стварања друштва знања у којем свако дијете остварује право на квалитетно, инклузивно образовање“. 

Предсједник Синдиката просвјете Радомир Божовић истакао је да једино задовољан просвјетни радник може дати максимум у учионици и на тај начин допринијети да се реформа реализује.

„Порука Синдиката просвјете је да реформе образовања, може и мора да изнесе само добро обучен и мотивисан наставник. Синдикат ће уложити сво своје знање и труд да се у наредном периоду поправи статус просвјетног радника кроз увећање плата и боље регулисање правне нормативе приликом запошљавања наставника“, поручио је Божовић.

Извршна директорка Удружења „Родитељи“ Кристина Михаиловић подсјетила је да су школе и вртићи у већини општина пребукирани. Поручила је да систем оцјењивања мора да се побољша, да постигнућа ученика у односу на друге земље морају бити већа, као и приступ образовању за дјецу из сиромашних породица. Позвала је на јачање квалитета инклузивног образовања за дјецу са сметњама у развоју. 

„Доносиоци одлука морају да постану свјесни да је ово приоритет над приоритетима, што до сада није био случај. На примјер, у посљедњих шест година Влада је потрошила свега 30 милиона еура за школску инстраструктуру“, закључила је Михаиловић.