Конференција о економији – Montenegro 2021, коју Привредна комора Црне Горе организује у партнерству са Централно-европском иницијативом, отворена је данас 2. децембра 2021. године у Будви. Овогодишња, десета, јубиларна Конференција има тему „Ресетовање економије након пандемије COVID-19” којој ће, својим излагањима, допринијети представници влада, пословне и академске заједнице наше земље и региона, те међународних институција од утицаја на економски развој Западног Балкана.
У уводном дијелу присутнима су се обратили предсједник Владе Црне Горе проф. др Здравко Кривокапић, в.д. предсједница Привредне коморе др Нина Дракић и генерални секретар Централно-европске иницијативе Роберто Антонионе.
У свом уводном обраћању, предсједник Владе Црне Горе проф. др Здравко Кривокапић осврнуо се на резултат који је Влада остварила у претходном периоду на економском плану. „Претходне године, као што је уважена госпођа Дракић рекла, имате минус 15,3% ове године раст који ће бити између 13-14%. Пројектовали смо да ће буџет бити 65% на основу туристичке сезоне од 2019. године и то се остварило, пројектовали смо да ће у јуну имати 30% оних који ће бити вакцинисани, и то се десило“, рекао је он.
У одговору на изазове који слиједе, Кривокапић је казао да се Влада водила искуствима наученим из претходних економских догађања у свијету. „То једно искуство је Рузвелт дефинисао, када је била велика рецесија, и рекао [да] „треба повећати јавну потрошњу“. То је био економски шок у том тренутку, али је дао резултат. И други, имате послије Другог свјетског рата Маршалов план, који је спасио Европу. Та искуства била су нам мјера да оно што смо прописали експозеом реализујемо у пракси, и јавио се тај програм, пројекат, који се зове „Европа сад“, подсјетио је.
Он је даље указао да је пандемија COVID-19 изазвала и диференцирала проблеме, и ти проблеми су врло јасни. „Ако се ослањате само на једну грану, као што је већински било, или да једна четвртина црногорског прихода зависи од те гране, онда видите колико је то опасан пројекат. Овога пута највише су страдали туризам и саобраћај, али грађевина као што видите скоро да није била угрожена, поготово не у Црној Гори. То нам даје само путоказ шта треба да радимо у сљедећем временском периоду.“
Кривокапић је искористио прилику да подсјети присутне да је Влада Црне Горе покренула други пројекат „Црна Гора одмах“, којим ће се повезати и надоградити активности у складу са пројектима и средствима која се опредјелјују кроз Инвестиционо-развојни фонд Црне Горе.
Најважније што се десило, а представља један позитиван ефекат пандемије, је прелазак на примјену дигиталног у свакој сфери и на сваком кораку. Та дигитална трансформација је неопходна свима нама, а пандемија је показала како се брзо може одговорити на многе проблеме, и то је само доказ да је ова Влада која је као један стуб поставила дигиталну трансформацију, била апсолутно у праву, истакао је Кривокапић.
У завршном дијелу свог обраћања, предсједник Владе је исказао интересовање и опредјељење за унапређење и успостављање принципа зелене економије и популаризацију кориштења обновљивих извора енергије у Црној Гори.
Осврнувши се на историју организовања годишње Конференције о економији, др Нина Дракић подсјетила је да је Привредна комора Црне Горе 2009. године препознала потребу за организовањем овог догађаја како би, окупљајући важне актере нашег друштвено-економског живота, идентификовала правце кретања и развоја земље. „Врло брзо, због великог интересовања из региона, Конференција је добила шири формат и 2014. године као економски догађај важан за Западни Балкан ушла у Завршну декларацију шефова влада окупљених у Берлински процес. Захваљујући квалитетним темама, пажљиво бираним говорницима и партнерима у организовању Конференције овај догађај је све више добијао на значају, постајући мјесто окупљања, прије свега, пословних заједница Црне Горе, осталих земаља Западног Балкана, а и шире“, рекла је она.
Дракић је посебно истакла нужност да сви у региону задрже посвећеност процесу европских интеграција и да на том путу покажу неопходну истрајност. „Учешће на јединственом тржишту донијеће нашој привреди нове шансе, приступ бројним изворима финансирања, те многе друге бенефите. То је вриједан мотив да у претприступном процесу, колико год он понекад изгледао предуг и комплексан, будемо истрајни, користећи га за усвајање нових вриједности и установљених европских стандарда“, казала је Дракић.
Генерални секретар CEI Роберто Антонине рекао је да данашња конференција означава крај процеса учења који је CEI започела раније ове године организацијом три догађаја са циљем да промовишу отворену дискусију и размјену информација у оквиру проширене мреже јавних и приватних актера на више нивоа. „Ако желимо да идентификујемо једну заједничку особину која повезује ове догађаје, желио бих да истакнем широки консензус постигнут око разматрања да опоравак представља прилику да се побољша отпорност и помогне у успостављању новог модела раста изграђеног на четири стуба: иновације, дигиталне технологије, ублажавање климатских промјена, и вјештине, радна и социјална укљученост“, рекао је Антонине.
Антонине је нагласио важност да се заједничка агенда фокусира на продуктивност и конкурентност, као и на то да се економије учине зеленије и дигиталније, са циљем да се CEI регион учини иновативним, отпорним и одрживим. „За успешно обављање овог тешког задатка, подржавајући зелену и дигиталну транзицију наших економија, улагање у образовање је од највец́е важности“, казао је.
На крају, Антонине је искористио прилику да присутне и оне који догађај прате онлине, охрабри да успоставе контакте са CEI-Извршним секретаријатом за креирање концептних идеја, пројеката и иницијатива о темама о којима се данас расправља, од зелене и циркуларне економије до дигитализације.
Овогодишња Конференција реализује се у партнерству са Централно европском иницијативом, гдје се паралелно са другим даном одржавања догађаја, 3. децембра, дешава састанак предсједника Влада земаља чланица CEI-а. Паралелно са овим састанком, а у оквриу Конференције, организован је и CEI пословни форум, на којем ће узети учешће представници привреде из 17 земаља чланица поменуте иницијативе. Путем онлине платформе, учесници ће имати прилику да закажу и одрже 1 на 1 састанке са компанијама из других земаља, и на тај начин остваре први контакт и повежу се са потенцијалним партнерима из иностранства.
Конференција о економији – Montenegro 2021 реализована је уз подршку компанија Југопетрол и m:tel, који је пружио и техничку подршку у дијелу организације скупа и B2B догађаја. У сарадњи са KotorArt фестивалом, у паузама између панела првог и другог дана, учесници који Конференцију прате онлине ће имати прилику да чују одабране концерте са претходних неколико издања фестивала.
