Премијер Кривокапић посјетио Рудник угља у Пљевљима

Предсједник Владе Црне Горе, проф. др Здравко Кривокапић, министар финансија и социјалног старања,  Милојко Спајић и министарка јавне управе, дигиталног друштва и медија Тамара Срзентић посјетили су јуче сједиште компаније Рудника угља у Пљевљима, гдје су се сусрели са извршним директором Миланом Лекићем и предсједником Одбора директора Душаном Јањушевићем. Састанку је присуствовао и предсједник Општине Пљевља Игор Голубовић.

Премијер Кривокапић, изразио је забринутост због затеченог стања у компанији по питању производње и одступања од пројектоване експлоатације откривке и руде.

Забрињава нечија евидентно лоша намјера. Свако раубовање уништава нешто друго, независно од тога да ли је уништен само тај ресурс који је законом дефинисан. Стога, апсолутно сам против недомаћинског коришћена рудног лежишта, поручио је премијер.

Предсједник Владе је истакао да је недопустиво да компанија која у највећој мјери зависи од механизације има толико проблема са резервним дијеловима за њен адекватан рад.

„Нико не смије да остави фирму без резервних дијелова, поготово фирму као што је Рудник угља“, рекао је Кривокапић.

Посебан акценат премијер Кривокапић је ставио на питање цементаре у Пљевљима.

Он је подсјетио да је пљеваљски цеменат био врхунског квалитета и да не види разлог због чега би одустали од тог пројекта.

Цементара мора да заживи. Она је некада била на погрешној локацији. Можда је имала и технички лоше рјешење. То су два разлога зашто је цементара запрашивала Пљевља и уништавала животну средину. Избор локације је много битан, али и данашња технологија је напредовала, до нивоа да скоро не загађује животну средину“, истакао је премијер и додао да је прича око жељезнице инфраструктурни покушај да Пљевља профункционишу.

„То је најјефтинији транспорт и зато је та мала удаљеност до Пријепоља логична веза коју би требало искористити“, поручио је премијер.

Премијер Кривокапић је саопштио да морамо водити рачуна о инсистирању Европске енергетске заједнице по питању коришћења угља, али и да морамо водити рачуна о социјалној транзицији у том периоду, поручујући да је европски пут ове Владе императив и да морамо бити спремни на све.

Извршни директор Лекић је упознао премијера и министре са затеченим стањем у компанији.

Претходно руководство је у више наврата истицало како су резултати пословања Рудника угља импресивни, међутим, увјерили смо се да то није баш тако. Провео сам у овој компанији 13 година, док је већина мојих сарадника овдје цијели свој радни вијек и вјерујте ми, у потпуности смо сигурни да су потешкоће са којима се суочавамо данас резултат управо таквих катастрофалних одлука, поручио је Лекић.

Он је истакао да у производњи није испоштован пројекат рударских радова, због чега је дошло до заостајања у експлоатацији откривке и раубовања лежишта, чиме је доведена у питање реализација плана експлоатације угља у наредном периоду.

„О овоме детаљно говори налаз стручне комисије чије сам формирање наложио непосредно по ступању на функцију. Ријечју, напредовали су са фронтом рударских радова на угљу, не пратећи фронт рударских радова на откривци. Све то је пореметило пројектовану геометрију копа, што је велики проблем. Производњу је додатно омело и неблаговремено измјештање високонапонског далековода који се налази уз саму ивицу копа, што блокира једну трећину рударских радова – и по дубини и по ширини“, нагласио је извршни директор Лекић.

Једна од централних тема састанка, на инсистирање извршног директора, била је неусаглашеност суштинских потреба профитабилне компаније какав је Рудник угља са Законом о јавним набавкама.

„Захваљујући оваквом слову закона, као и немару претходног руководства које није осигурало адекватну базу резервних дијелова, имамо ситуацију да је онемогућен пуни капацитет рада наше механизације“, истакао је Лекић.

Премијер је казао да у потпуности разумије незадовољство актуелног руководства Рудника угља Законом о јавним набавкама.

„То је једна форма којој робујемо и која, у великом броју случајева, не доприноси квалитету. Најчешће је најнижа цијена мјера избора, што је у конкретном случају лоше, јер у резервним дијеловима цијена варира по нивоу квалитета“, истакао је Кривокапић и додао да су евентуалне измјене Закона надлежност Скупштине Црне Горе.

Извршни директор Лекић изнио је и сопствени став по питању дивиденде, рекавши да је ријеч о формално-правном питању које је беспотребно политизовано, али и поздравио Одлуку Скупштине акционара Електропривреде која је, на инсистирање руководства Рудника угља, прихватила да изврши ревизију претходно исказаног стања од преко 13 милиона које је Рудник требало да исплати по овом основу.

Такође, Лекић је упознао представнике Владе и са суштином медијских написа око иницијативе Агенције за социјалну правду која је бацила сумњу на природу пословних аранжмана са никшићком фирмом „Атлас Монтенегро“, истичући да је ријеч о пословном аранжману претходног руководства на које је стављена ознака тајности, због чега је упутио препоруку Одбору директора да скине исту.

Лекић је представио и идејно рјешење актуелног руководства о плантажном гајењу љековитог биља на рекултивисаним и нерекултивисаним површинама.

„Тај пројекат би обезбиједио нова радна мјеста, али би додатно допринио и јачању туристичког потенцијала наше општине. Обишао сам плантаже љекобиља у Љубињу, гдје сам упознат са принципима рада и могу вам са потпуном сигурношћу рећи да је ријеч о феноменалном пројекту“, закључио је он и додао да је одређено земљиште у власништву Министарства финансија, због чега је упутио молбу ресорном министру Спајићу да исто буде уступљено Руднику угља по овом основу, на обострану корист.

Када је ријеч о идејном пројекту плантажа љекобиља, Кривокапић је поздравио ту идеју, истичући да је то питање које би, свакако, требало озбиљно размотрити.

„ За њену реализацију потребно је знање и правна утемељеност и ова Влада је спремна да помогне све у том погледу. Такође, неопходно је да се у овај пројекат укључи и Министарство пољопривреде, требају нам стручњаци. Дајте да то што прије урадимо и да видимо шта можемо конкретно да учинимо", истакао је премијер.

И министар Спајић је поздравио идеју око плантажног гајења љековитог биља, истичући да је то питање коме би требало у наредном периоду посветити додатну пажњу.

С друге стране, Спајић је прокоментарисао и питање дивиденде.

„То питање је доста оптерећивало људе. Сва суштина око дивиденде је та да смо ми радили по затеченим књигама. Како су књиге говориле, тако смо и ми наступили према свим државним предузећима“, рекао је Спајић.

Он је поздравио иницијативу руководства Рудника угља о ревизији приказаног стања.

Влада Црне Горе нема амбицију да се наплати од Пљеваља. Ако се испостави да није приказивано реално стање у финансијама, мораће неко да сноси одговорност, поручио је министар Спајић и додао да ће, како је рекао, држава преживјети без тих 13 милиона еура, али да се мора утврдити тачно стање.

Према ријечима министра Спајића Влада Црне Горе је вољна да подржи развојне пројекте који се тичу гасификације Пљеваља.

„Разговарао сам са званичницима Републике Србије. Гас ће доћи до Пријепоља и Србија жели да увеже сјевер Црне Горе у тај систем. Ми смо спремни да уђемо у све то. Ту је и питање изградње крака жељезнице у Пљевљима. То су све круцијални пројекти и за Рудник и за цијелу општину“, закључио је министар Спајић, који је, притом, нагласио да Црна Гора, али и све европске земље, трпе велике притиске од Европске енергетске заједнице да се орочи употреба црног угља у производњи енергије, али да ће у наредном периоду продубити комуникацију са њима по том питању.

Предсједник Одбора директора, Душан Јањушевић, истакао је да је Рудник угља формирао радну групу која се бави проналажењем квалитетних идеја, на основу којих ћемо моћи да конкуришемо за разне пројекте.

„Када је у питању производња цемента Рудник угља је природан партнер у том послу. Исто тако и када је у питању производња опекарских производа. Дозволите ми да нагласим да је од 12 налазишта опекарске глине у Црној Гори чак пет у Пљевљима. Такође, морам да истакнем да је Одбор директора упутио иницијативу Влади и ресорним министарствима, да се покрене процес производње цемента уз обавезно партнерство, односно учешће Рудника угља у власничкој и руководећој структури будућег предузећа. Врло је важно у будућности да Рудник не буде изопштен из тих пројеката“, истакао је Јањушевић.

Он је подржао оснивање предузећа „Montenegro Works”, чије је оснивање, како је рекао, веома важно са аспекта најављене помоћи државним предузећима.