Премијер Кривокапић - Премијерски сат: Током техничког мандата бивше Владе у јавној управи запослено 3,178 лица

„Хвала Вам на постављеном питању којим сте указали на проблематику која по оцјени ове Владе представља једну од значајнијих тема која ће бити дефинисана кроз одговарајућа законска рјешења. У циљу стандардизације поступака доношења одлука и креирања јавних политика, као и спречавања потенцијалних злоупотреба мандата Владе и носилаца највиших извршних функција један од приоритета ове Владе је доношење Закона о Влади. Сврха доношења овог закона је управо стварање одговарајуц́ег правног система, који омогуц́ава дјелотворнију институционалну координацију, ефикаснију јавну потрошњу и повец́ану одговорност рада јавне управе“, казао је премијер Здравко Кривокапић, одговарајући на питање Драгана Ивановића из Клуба посланика Социјалистичке народне партије Црне Горе.

Премијер Кривокапић је казао да је, према подацима Министарства финансија и социјалног старања о броју запослених у потрошачким јединицама буџета од 31. августа до 30. новембра 2020, у периоду техничког мандата бивше Владе, дошло до повећање броја запослених за 3,178 на централном нивоу¹.

„Највећи раст броја запослених остварен је у васпитно-образовним установама, што се дјелимично може оправдати потребом за новим запошљавањима са почетком нове школске године. Тако је у ресору просвјете број запослених повећан за 2,702. Иако се мјесец август не може узети као прави показатељ стварног раста броја запослених због љетњег распуста током којег запосленима на одређено вријеме престаје радни однос и обнавља се од септембра, повећање броја запослених у овим установама евидентно је и ако као упоредни мјесец узмемо мај 2020, када је школска година још увијек трајала. У овом случају, повећање броја запослених у ресору просвјете износи 713. Изузимајући сектор просвјете, у остатку јавне управе на централном нивоу запослено је 476 нових лица за само три мјесеца“, казао је премијер.

Предсједник Владе рекао је да ови подаци представљају разлог за забринутост и велики подстицај да се са темељном реформом јавне управе крене што прије.

„Подаци Управе за кадрове и Завода за запошљавање потврђују већ изнијето. Наиме, Управа за кадрове је у тромјесечном периоду мандата техничке Владе за потребе државних органа²  објавила:

 • 101 интерни оглас којим је тражено 127 извршилаца, од којих је изабрано њих 37;

• 283 јавна огласа којима је тражено 319 извршилаца, од којих је изабрано њих 248;

• 24 јавна конкурса којима је тражено 27 извршилаца, од којих је Влада именовала 5 старјешина органа управе и поставила 22 лица из категорије високоруководни кадар.

Према расположивим подацима, након престанка мандата, претходна Влада запослила је 312 лица у државним органима (министарствима и другим органима управе, судовима, тужилаштвима, стручним службама и осталим државним органима). Узевши у обзир да је дио поступака запошљавања који су започети у наведеном периоду³ окончан након формирања нове Владе 4. децембра 2020, неупитно је да је број запослених лица у овим органима и већи од наведеног. Завод за запошљавање је у наведеном периоду за потребе јавних установа, агенција, предузећа у већинском државном власништву и осталих институција јавног сектора на централном нивоу које примјењују опште прописе о раду, објавио 744 огласа за 4,102 извршиоца. Највећи број огласа Завод је објавио на захтјев васпитно образовних установа – 490, којима је тражено запошљавање 3,172 извршиоца. Највећи број извршилаца тражен је у периоду од 15. септембра до 15. октобра, и то 1,583, са образложењем потреба због почетка нове школске године“, закључио је премијер Кривокапић.

^{1 Централни ниво дефинисан је Планом оптимизације јавне управе 2018-2020 и обухвата државне органе, који примјењују Закон о државним службеницима и намјештеницима и јавне установе и институције које примјењују Закон о раду (васпитно-образовне установе, јавне здравствене установе, установе социјалне и дјечје заштите, јавне установе у култури, агенције, итд.). Планом оптимизације јавне управе 2018-2020 нису обухваћена јавна предузећа у већинском државном власништву, Војска Црне Горе, Централна банка Црне Горе и Агенција за националну безједност.}

^{2 Министарства и други органи управе, службе Предсједника Црне Горе, Скупштине Црне Горе, Владе Црне Горе, Уставног суда Црне Горе, судови, државна тужилаштва, Фонд пензијског и инвалидског осигурања Црне Горе, Фонд за здравствено осигурање Црне Горе, Завод за запошљавање Црне Горе, Фонд рада, Агенција за мирно рјешавање радних спорова, и други органи, регулаторна и независна тијела, ако је то прописано посебним законом (Агенција за инвестиције, Агенција за спречавање корупције, Агенција за заштиту конкуренције, Агенција за контролу и обезбјеђење квалитета високог образовања).}

^{3 Због специфичног начина извјештавања о објављеним огласима Завода за запошљавање, подаци обухватају период од 15.08.2020. до 15.12.2020. године.}