Премијер Кривокапић учествовао на финалном панелу Конференције о економији

Простор западног Балкана нема алтернативну будућност осим да једног дана сви будемо за истим европским столом. Европска унија не може бити комплетна без Западног Балкана, оцијењено је током финалног панела Конференције о економији – Монтенегро 2021, током којег су високи представници влада земаља Централноевропске иницијативе разговарали о постпандемијској будућности Европе. 

Током разговора који је са премијерима Црне Горе и Хрватске, те шефовима делегација Албаније, Бугарске, Чешке, Мађарске, Сјеверне Македоније, Молдавије, Пољске, Румуније, Словачке, Словеније и Србије водио модератор Горан Свилановић, бивши Генерални секретар Регионалног савјета за сарадњу и дипломата.

У осврту на активности Владе Црне Горе у борби против посљедица пандемије на здравље и економију, премијер проф. др Здравко Кривокапић истакао је задовољство постигнутим резултатима. 

Ја вам тврдим да је ова Влада, а то ће историја да покаже, најуспјешнија, најкомпетентнија, са највише знања и највише рјешења у контексту у којем се нашла, оцијенио је премијер. 

Када су у питању европске интеграције Црне Горе, Кривокапић је истакао да се у том процесу не може говорити ни о каквој сигурности, већ о очекивањима „које понекад не умијемо препознати или артикулсати на прави начин“. 

Наглашава да треба гледати у оно што смо до сада урадили да допринесемо европском путу те указао на потребу јачања капацитета, прије свега административних, и креирања квалитетних пројеката да би се привукла средства из ЕУ фондова.  

Говорећи о активностима на опоравку и развоју економије, премијер посебно истиче програм „Европа сад“ који ће допринијети смањењу неједнакости, а који је посебно изражен на сјеверу земље, кроз повећање минималне и просјечне зараде и друге мјере. 

Указујући на значај развоја сарадње у региону и шире, премијер је казао да подршка партнера није изостала у изазовним временима, истичући подршку коју у овом дијелу пружају партнери, амбасаде, и државе чланице Европске уније. 

На крају, премијер је исказао посебну захвалност свима присутнима, а посебно премијеру Пленковићу, са којим се по први пут срео и који је оптимиста и вјерује да ће простор Западног Балкана једног дана бити дио Европске уније.

Предсједник Владе Хрватске Андреј Пленковић захвалио се премијеру на гостопримству и пренио поруку ЕУ да ово подручје нема другу алтернативу него да буде за заједничким европским столом. „Нова методологија преговора за приступање ЕУ мора бити таква да трасира пут Западног Балкана према напријед, а не да га чини тежим“, нагласио је он.

Подсјетио је да је Црна Гора отворила посљедње преговарачко поглавље у вријеме хрватског предсједавања Унијом, те констатовао да су поглавља 23 и 24 кључна за успјешно окончање тог процеса. 

Казао је да Хрватска сматра да све регионалне иницијативе попут CEFTE, EFTE и новијих концепата сарадње, представљају варијације својеврсне припреме за чланство у Европској унији, што је јако битно за „разумијевање дубине економских обавеза које произилазе из чланства у ЕУ које се, док си кандидат и преговараш, не виде“. Наводећи примјер Хрватске, рекао је да их је након уласка земље у Унију дочекало све оно што са собом носи носи економско управљање ЕУ, а што је креирало бројне изазове. 

„Хрватска ће се увијек и искључиво залагати за индивидуално вредновање постигнућа сваке земље [на европском путу]“, нагласио је Пленковић. 

На крају, Пленковић је исказао дивљење земљама које су дуго у процесу европских интеграција, гдје постоји велико интересовање и подршка јавности. 

Потпредсједник Владе Сјеверне Македоније задужен за економска питања Фатмир Битићи оцијенио је да постоји велика подршка грађана европским интеграцијама која је већа од 80 одсто и да ју је изазовно одржати у овако дугом периоду приступања. Осврнуо се и на утицај пандемијске кризе на европска стремљења држава региона, нарочито у дијелу изазова које је COVID криза изазвала у погледу солидарности, дијељења, заједништва и једнаких шанси. 

„Нажалост, сада у пост ковиду видимо да се много земаља све више фокусира на себе. Умјесто тога потребно је да се усмјеримо на Европу. У том процесу вјерујем у значај регионалне сарадње која доприноси конкурентности, а она ће нас припремити да постанемо инклузивне економије“, казао је он. 

Битићи је посебно истакао искуство Хрватске у процесу интеграција, на чијим примјерима и искуству могу научити и друге земље региона када су у питању њихова стремљења ка Европи. 

Према његовим ријечима, сви негативни трендови попут миграција и одлива мозгова указују на то да све државе из региона Западног Балкана морају заједнички радити на подизању компететивности у бизнису. Говорећи о иницијативама које ближе повезују регион оцијенио је да ће оне допринијети додатној вриједности наших држава.