Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Премијерски сат – Премијер Кривокапић: Да није било пакета мјера подршке привреди и грађанима, негативни ефекти по индикаторе тржишта рада били би далеко неповољнији

Објављено: 24.06.2021. 12:30 Аутор: Кабинет предсједника Владе Црне Горе

Предсједник Владе, проф. др Здравко Кривокапић саопштио је да је Влада уложила максималне напоре како би се пронашла рјешења која ће помоћи грађанима и привреди да што лакше превазиђу негативне посљедице пандемије COVID-19.

„Процјењује се да није било пакета мјера подршке привреди и грађанима, да би негативни ефекти по индикаторе тржишта рада били далеко неповољнији. Већ у јануару ове године усвојен је пакет мјера подршке привреди и грађанима за први квартал који је, поред тога, што је био свеобухватан и значајно већег интензитета од претходног, предвидио посебан сет мјера намијењен одржавању нивоа запослености, али и подстицању новог запошљавања“, наводи се у писаном одговору премијера Кривокапића на питање Амера Смаиловића из Клуба посланика Бошњачке странке.

Кривокапић је подсјетио да су кроз мјеру новог запошљавања, која је подразумијевала измјене Закона о порезу на доходак физичких лица, али и Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање, омогућили послодавцима значајне олакшице у трогодишњем периоду за нова запошљавања лица са евиденције ЗЗЗЦГ.

„Такође, Влада је крајем априла донијела нови пакет подршке мјера привреди и грађанима за други квартал, чија је фискална процјена око 166 милиона еура. Овим се наставила пружати интензивна подршка привреди, како кроз снажну кредитну подршку, наставак субвенција по иновираном моделу, помоћ за угрожене категорије, тако и кроз продужење рокова за имплементацију одређених мјера из I квартала“, казао је премијер.

Предсједник Владе саопштио је да је кроз социјалну димензију пакета опредјелјена подршка рањивим категоријама становништва, у оквиру које су обухваћена и незапослена лица, односно лица која су пријављена у евиденцију незапослених код Завода за запошљавање.

„Један од разлога за обухват ових лица је и то, што Завод за запошљавање у периоду од избијања пандемије, услијед мјера и ограничења ради очувања здравља грађана, са једне стране, није у потпуности могао спроводити мјере и активности које би биле усмјерене на подстицаје за запошљавање, а са друге стране, послодавци нијесу били у могућности да раде, што значи да није било тражње радне снаге, па смо улагали додатне напоре за очување постојећих радних мјеста“, казао је премијер Кривокапић.

Премијер је казао и да су, поред директне подршке рањивим категоријама становништва, мјере допринијеле очувању радних мјеста. „И бројеви о којима је ријеч би били знатно већи да није било ове врсте интервенције. На овај начин се допринијело одржавању нивоа запослености и новом запошљавању, поспјешивању ликвидности привредних субјеката, стварању услова за повећање броја туриста и успјех предстојеће сезоне, те стварању добрих услова за опоравак црногорске привреде“, казао је Кривокапић.

Предсједник Владе саопштио је да грађани Црне Горе познају дио изазова са којима смо се суочили када је рад институција у питању. Он је истакао да смо свједоци да је рад Завода за запошљавање био врло проблематизован у јавности у претходном периоду.

„У појединим сегментима, као што су запошљавање особа са инвалидитетом и спровођење програма активне политике запошљавања, извјештаји о раду ове институције остављају простор за сумњу у правилност рада. Влада је ту да помогне и подржи да се изгради систем и успоставе процедуре које неће остављати простор за нерегуларности. Подржавамо свеобухватну реформу Завода за запошљавање, како би ова институција постала ефикасна служба грађана. У овом тренутку значи нам подршка међународних партнера јер желимо да Завод на новим основама, кроз дигитализацију процеса, израсте у институцију која ће на прави начин моћи да одговори на потребе грађана, по узору на модерне европске службе запошљавања“, казао је премијер.

Премијер Кривокапић казао је да је неопходност спровођења реформе ове институције посебно важна, ако узмемо у обзир и Изјештај Државне ревизорске институције који је објављен прије неколико седмица.

„Брине чињеница да је ДРИ дала условно мишљење на Годишњи финансијски извјештај Завода за запошљавање Црне Горе за 2020. годину и негативно мишљење на ревизију правилности. Отклањање нерегуларности у раду централне институције на тржишту је предуслов за квалитетно креирање и имплементацију програма активне политике запошљавања који ће бити усклађени са потребама тржишта. Сигуран сам да би више о неправилностима у области запошљавања могао рећи претходни директор ЗЗЗЦГ који је члан Ваше политичке партије. Отежавајућа околност која утиче на то да у овом тренутку нема интензивнијих активности Завода је и касно усвајање Закона о буџету ЦГ за 2021.г. Буџет је услов за спровођење активних мјера на тржишту рада“, казао је премијер Кривокапић.

Предсједник Владе нагласио је да је веома битна активност стварање прилика на тржишту рада за младе.

„Министарство економског развоја предузима активности у циљу увођења програма „Гаранција за младе“ у Црној Гори. Увођење програма посебно је значајно у тренутку повећане укупне незапослености, нарочито младих. Кроз ове гаранције омогућиће се њихова лакша транзиција из свијета образовања у свијет рада. Спровођење програма захтијева издвајање значајнијих финансијских средстава, због чега је од посебне важности Економски и инвестициони план за Западни Балкан (EIP) чија вриједност износи 9 милијарди еура. Врло је важно да на прави начин искористимо финансијску подршку коју нам Европска комисија пружа кроз претприступне фондове. Ови фондови су припрема за коришћење Европског социјалног фонда и кроз њих учимо како да се јавне службе оспособе да пројектно раде и да се не ослањају само на буџетска средства. У оквиру Програма Европске уније и Црне Горе за запошљавање, образовање и социјалну заштиту (SOPEES)- IPA II, у току је реализација неколико пројеката из области запошљавања, чија је укупна вриједност 8,7 милиона еура. Коришћење расположивих средстава се обезбјеђује кроз програмирање активности кроз претприступне фондове и у том правцу надлежно министарство је већ планирало спровођење ове активности кроз IPA III за период 2023-2024“, закључује се у одговору премијера Здравка Кривокапића.

Premijerski sat (24.06.2021.)


Да ли вам је садржај ове странице био од користи?