Премијерски сат – премијер Кривокапић: Отворено питање око Превлаке не може бити препрека за даље напредовање Црне Горе ка чланству у ЕУ

„У Вашем питању сте навели да је Црна Гора потписала привемени споразум о разграничењу са Хрватском 2002. године. Не само из терминолошких, већ и из суштинких разлога, потребно је прецизирати да је тачан назив тог споразума “Протокол о привременом режиму уз јужну границу” који је потписала СРЈ уз учешће представника тадашње Републике Црне Горе. Инсистирање на колоквијалном називу “привремени споразум” сугерише привременост споразума, иако се из завршних одредби Протокола јасно може закључити да се ради о привремености режима уз јужну границу, режима чије временско трајање није ограничено роковима у самом Протоколу, већ напротив, има временски отворено трајање кроз одредбу која каже да ће тај режим важити “све док се стране не договоре другачије”“, казао је премијер Здравко Кривокапић, одговарајући на питање Данијеле Ђуровић из Клуба посланика Социјалистичке народне партије Црне Горе.

Предсједник Владе навео је у писаном одговору да је, имајући у виду да је документација која се тиче ових преговора означена степеном тајности, у обавези да не открива све детаље из преговора.

„Али нећу прекршити обавезу заштите тајних података, ако Вам саопштим да су досадашњи преговори, који су се одвијали ван очију јавности, уз сагласност страна, показали постојање значајног степена међусобних разлика, прије свега око интерпретирања, али и дефинисања предмета територијалног спора. Република Хрватска сматра да Протокол из 2002. допушта само разграничење на мору и да о постојећем привременом разграничењу на копну Превлаке не треба преговарати, док Црна Гора сматра да су предмет спора и копнена и морска граница. То неслагање представља можда и главни разлог због којег нијесу успјели досадашњи покушаји да се постигне дефинитивно разграничење“, казао је Кривокапић.

Премијер је саопштио да је, да би спор био предат ад хоц арбитражном суду, потребно да обје стране потпишу текст специјалног споразума којим званично исказују обавезу прихватања и извршења пресуде тог суда, али такође и да потврде тим споразумом да су се усагласиле око предмета спора.

„Црногорска страна, што значи и ја као премијер, увјерен сам, ако постоји добра воља може се постићи договор о предмету спора, што би могло отворити пут не само за арбитражу, већ и могућност да се спор ријеши или чисто билатералним уговором или пред Међународним судом правде.

У непосредној будућности, по нашем мишљењу, требало би формирати Владину јединствену међуресорну комисију, која би окупила стручњаке и представнике наших различитих министарстава, који по природи својих послова имају, и могу имати, препознатљиве надлежности у сету питања која се односе не само на међународноправне аспекте разграничења, већ и на с тиме блиско повезан погранични режим, саобраћај у том режиму, епиконтинетални појас и експлоатацију ресурса мора, подморја, контролу границе, заштиту околине и очување територијалне цјелокупности државе“, казао је премијер Кривокапић.

Предсједник Владе казао је да је тачно да је ЕУ у Стратегији проширења навела да неће увозити билатералне спорове, али и да је тачно да је Република Хрватска постала чланица ЕУ, иако није дефинитивно ријешила територијалне спорове које и данас има.