Премијерски сат – премијер Кривокапић: Влада константно ради на стварању предуслова за повратак привредне активности на преткризни ниво

Предсједник Владе, проф. др Здравко Кривокапић казао је да се развојна политика ове Владе темељи на седам стубова, гдје унапређење конкурентности и креација друштва једнаких шанси заузимају кључно мјесто.

„Све ово са једним, стратешким, циљем стварања конкурентне привреде и повећања животног стандарда свих грађана Црне Горе. Проблем незапослености је проблем са којим се суочавају све земље Европе, па и свијета. Подсјетићу Вас да је нова Влада започела мандат у, слободно могу рећи, најизазовнијем тренутку у новијој црногорској историји. Тренутку у којем смо морали да се истовремено боримо за животе и здравље људи, али и за егзистенцију најрањивијих категорија привреде и друштва. У оваквим околностима Влада константно ради на стварању предуслова за повратак привредне активности на преткризни ниво, а самим тим и смањење незапослености, али ипак, сложићемо се, здравље људи је на првом мјесту“, казао је премијер Кривокапић одговарајући на питање Рашка Коњевића из Клуба посланика Социјалдемократска партија Црне Горе – Албанска коалиција “Једногласно”.

Кривокапић је истакао, да је имајући у виду, ванредне околности, Влада почетком године усвојила четврти пакет економских мјера у циљу превазилажења негативних посљедица по економију и становништво.

„Подсјетићу, да је тај пакет донијет у најближим консултацијама са привредним удружењима и уз пажљиву анализу захтјева које је привреда упутила ка Влади. Та комуникација је настављена и у наредном периоду, па смо у континуитету имали контакте са представницима привреде. Напомињем да је ова Влада мјерама подршке најавила помоћ лицима која се налазе на евиденцији Завода за запошљавање. Ова најава довела је до наглог повећања броја пријављених лица тако је за само мјесец дана број незапослених лица на евиденцији порастао за преко 5.000. Додатно, Влада је мјером подстицаја новог запошљавања такође стимулативно дјеловала на пријављивање већ незапослених лица на ЗЗЗЦГ. Све наведено је показало да Влада нема интенцију да вјештачки прикрива број незапослених лица већ да укаже на структурни проблем незапослености који је старији од ових пет мјесеци на које се Ви позивате“, казао је премијер Кривокапић.

Кривокапић је нагласио да ће у циљу рјешавању других структурних проблема, али и проблема незапослености нови пакет мјера подршке за ИИ квартал бити усвојен на сједници Владе 29.04.2021. године.

„Пет је специфичних циљева мјера подршке из И и ИИ квартала: подршка рањивим категоријама становништва; подршка одржавању нивоа запослености и новом запошљавању; поспјешивање ликвидности привредних субјеката; стварање услова за повећање броја туриста и стабилност тржишта пољопривредних производа. Када је у питању „Извјештај о пословном амбијенту за 2019-2020. годину“, тачно је да је један од главних налаза да пословна заједница није адекватно и на вријеме укључена у израду нацрта релевантних прописа за пословно окружење, али се то односи на рад претходне администрације, а не ове Владе. Према препорукама Америчке привредне коморе, са чиме је ова Влада сагласна, неопходно је правовремено обезбиједити укључивање и свеобухватне консултације са пословном заједницом, што би довело до стварања квалитетнијих и примјенљивијих норми и на тај начин би се спријечиле честе промјене законодавних рјешења која нису примјенљива у пракси“, наводи се у одговору премијера Кривокапића.

Премијер је подсјетио да је Извјештај о укључивању пословне заједнице у процес доношења одлука створен захваљујуц́и иницијативи и сталним напорима Америчке привредне коморе, као и оперативној подршци Секретаријата Савјета за конкурентност. Кривокапић је казао да то представља добру основу за прац́ење и унапређење овог важног предуслова за даљи развој пословног окружења у цјелини.

„Управо у циљу унапређења пословног амбијента Влада је, на сједници одржаној 11. фебруара 2021. године, усвојила Одлуку о образовању Савјета за конкурентност. Циљ Савјета је да допринесе вец́ој конкурентности привреде и бржем економском расту земље. То укључује не само рад на побољшању процеса и процедура, вец́ и предлагање структурних реформи за побољшање конкурентности, израду плана за борбу против сиве економије, побољшање тржишта рада и запошљавања. Један од важних задатака Савјета је јавно промовисање значаја дијалога између приватног и јавног сектора с циљем побољшања конкурентности, стварања подстицајног пословног окружења и побољшања квалитета живота грађана. Управо је Америчка привредна комора један од чланова новог Савјета за конкурентност. На првој сједници Савјета, која је одржана 5. априла, усвојен је Пословник о раду, План рада Савјета за 2021. годину и формирано је 8 радних група које ц́е дјеловати у оквиру Савјета, а које ц́е се бавити темама препознатим као приоритети за унапријеђење пословног окружења и инвестиционе климе у Црној Гори. То су радне групе за туризам, реформу процеса регистрације предузец́а и статус Централног регистра привредних субјеката (ЦРПС), припрема Нацрта закона о регистру намета, развој малих и средњих предузец́а, Национално партнерство за цјеложивотно предузетничко учење, економско оснаживање жена, мјере за уклањање препрека услугама у приватном сектору и промоција зелене економије“, казао је премијер.

Кривокапић је казао да у наведеним радним тимовима има 47 представника привредних удружења, поручивши да ће на тај начин дијалог и комуникација бити ефикаснији. Он је саопштио и да ће представници свих пословних удружења која су чланови Савјета, активно учествовати у радним групама.

„Подсјетићу Вас да су, на састанку који је министар Милатовић одржао 19. априла са представницима Америчке привредне коморе, њихови представници похвалили иницијативу министра поводом организације састанака и консултација са привредом. Уважени посланиче Коњевићу, као што знате Предлог закона о буџету за 2021. годину упућен је, сходно процедури, Скупштини и у том смислу Влада је урадила свој дио посла. Напомињем да Предлог Закона о буџету за 2021. годину садржи низ мјера на приходној и расходној страни које ће кроз стварање услова за повећање јавних прихода, редефинисану пореску политику и смањење дискреционих издвајања довести до консолидације јавних финансија. Када је ријеч о смањењу пореског оптерећења рада, Влада Црне Горе је препознала проблем, али оваква промјена у условима велике неизвјесности изазване пандемијом захтијева детаљну анализу, а посебно имајући у виду фискални утицај промјене пореског оптерећења рада“, пише у одговору премијера Кривокапића.

Предсједник Владе је саопштио да, у том смислу, Влада у сарадњи са социјалним партнерима кроз већ успостављену Радну групу за анализу свих фискалитета и парафискалитета ради на проналажењу оптималног модела када је у питању повећање минималне зараде и смањење пореског оптерећења рада.

„Овдје морамо водити рачуна о дугорочној стабилности и одрживости јавних финансија у словима када спроводимо мјере фискалног прилагођавања а све ради смањења дефицита јавних финансија и јавног дуга. Значи свеобухватна анализа утицаја повећања минималне зараде и смањења пореског оптерећења рада биће основ за доношење одлука, наравно уз партиципацију и сагланост свих социјалних партнера. Када је ријеч о Предлогу закона о утврђивању шема државних гаранција за кредите као мјера подршке привреди (леx специалис) њиме се предлаже издавање државних гаранција за кредите код банака, односно прописују се услови за обезбјеђивање средстава за издавање гаранција за кредите банака појединим привредним друштвима, са циљем смањивања економских посљедица кризе. Након извршене анализе дошло се до закључка да би доношење оваквог закона било уставно-право упитно, имајући у виду да се Предлогом закона прописује која друштва не могу користити државне гаранције што је у супротности са Уставом Црне Горе. Надаље усвајање оваквог Приједлога закона са собом би носило високи фискални ризик за одрживост јавних финансија имајући у виду да је Влада, како сам већ навео, донијела пакет мјера који таргетира управо најрањивије категорије привредника“, закључује су у одговору премијера Кривокапића.