Превенција и здравствена заштита

Промоција здравља, превенција и њега, су дјелотворни механизми за очување и унапређење здравља и стога представљају предуслов за бржи друштвено-економски развој. Превентивна здравствена заштита мора бити стратешки приоритет, заједнички циљ и највећа вриједност Црне Горе. Уз јачање области јавног здравља побољшаће се здравље становништва, а тиме и квалитет живот.

Превенција болести и промоција здравља кроз превентивне програме и повећање одговорности грађана за сопствено здравље укључује активности на преношењу знања о факторима ризика, избјегавању ризика за оболијевање, понашању у појединим ситуацијама код појединих болести и код посебно угрожених група. Наведене активности у домовима здравља су усмјерене на труднице, предшколску и школску дјецу, омладину и друге осјетљиве (вулнерабилне) групе, а обављају се у склопу тимова изабраних гинеколога, изабраних педијатара и изабраних доктора за одрасле. Институт за јавно здравље припрема јединствене садржаје и инструкције за спровођење поменутих програма и потребан материјал за спровођење посебних здравствених кампања и организује едукацију потребног кадра. 

Јавноздравственим програмима који се односе највећим дијелом на најчешће факторе ризика повезане са здрављем (пушење, штетна употреба алкохола, физичка неактивност, нездрава исхрана) координира Институт за јавно здравље, а у реализацију програма укључиће се савјетовалишта домова здравља, НВО, хуманитарна и друга удружења пацијената, инвалида, као и грађана локалне заједнице.

Превенција и контрола хроничних незаразних болести

Хроничне незаразне болести (ХНБ) карактеришу: дуго и често доживотно трајање болести, смањење квалитета живота, узроковање инвалидности и превременог умирања, те значајно финансијско оптерећење појединца и друштва. Демографски трендови уз  старење популације, као и нездрави стилови живота и рада, све веће загађење животне средине, као и други фактори доприносе, нарочито последњих деценија, значајном порасту оболијевања од хроничних незаразних болести.

Контрола оболијевања од хроничних незаразних болести се остварује превенцијом на индивидуалном и популационом нивоу, циљаним прегледима, превентивним прегледима и промоцијом здравих стилова живота и здраве животне средине, заједничком акцијом здравственог и осталих сектора и смањењем неједнакости у здрављу. 

У циљу смањења оболијевања и умирања у Црној Гори од хроничних незаразних болести, усвојена су стратешка, програмска и планска документа која се односе на превенцију и контролу хроничних незаразних болести (болести срца и крвних судова, шећерна болест, малигне болести, менталне болести), факторе ризика повезане са здрављем (нпр. употреба дувана и дуванских производа, штетна употреба алкохола, прекомјерни унос соли у исхрани), рано откривање рака (скрининг програми) и повређивање.

Основни циљеви превенције и контроле хроничних незаразних болести су:

• смањење оболијевања и пријевременог умирања од болести срца и крвних судова,
• смањење оболијевања и пријевременог умирања од малигних болести,
• смањење оболијевања и пријевременог умирања од шећерне болести,
• откривање и смањивање изложености факторима ризика за ХНБ
• унапређење менталног здравља и 
• смањење повређивања.

Превенција и контрола заразних болести

Као и друге земље у транзицији, Црна Гора се суочава са здравственим пријетњама још од 90их година. Разни фактори, који су посљедично изазвали макроекономску кризу, имали су негативан утицај на здравствено стање становништва. У оквиру епидемиолошке транзиције, кроз коју пролази и Црна Гора, повећано је оптерећење хроничним незаразним болестима, али последњих деценија све више смо свједоци да опасност од заразних болести није прошла. Иако су напредак у развоју и коришћењу вакцина ради превенције заразних болести, терапије за њихово лијечење, као и побољшање општих хигијенских услова довели до смањења оболијевања и умирања од заразних болести, неопходно је вршити континуирани надзор и контролу над заразним болестима и предузимати све мјере, имајући на уму повећане прекограничне пријетње од заразних болести, имајући у виду отвореност граница и мобилност (туризам, трговина, азил).  

Да заразне болести и даље захтијевају посебну пажњу указују и болести које су још увијек присутне, а одраз су социо-економских услова, као што је туберкулоза, појава нових болести, као и појава резистенције сојева бактерија на лијекове која је све присутнија.  

Због наведеног, ефикасни и ефективни механизми за откривање, превенцију и контролу заразних болести морају се континуирано унапређивати у циљу одговора на сталне пријетње.

Основни циљеви превенције и контроле заразних болести су:

• одржавање и унапређење покривености имунизацијама вакцинално превентабилних болести;
• контрола резистенције бактерија на антибиотике;
• успостављање система за брз одговор на претње здравственој безбедности.

Вакцинација против заразних болести се у Црној Гори спроводи у складу са годишњим програмом имунизација које су обавезне за све у одређеној старосној доби, као и остале које се спроводе у складу са специфичним епидемилошким и клиничким индикацијама. Иако је релативно висок национални обухват обавезним имунизацијама, за поједине вакцине постоје потешкоће у одржавању очекиваног обухвата (тешко доступне и социјално угрожене групе становништва, континуитет у снабдијевању вакцинама, јачање антивакциналних лобија итд.).