Привредници с премијером и министрима: Стабилизовати амбијент и покренути замајац инвестиција

Традиционални, годишњи састанак привредника са предсједником Владе и министрима, у организацији Привредне коморе Црне Горе, одржан је 25. децембра.

Са премијером мр Милојком Спајићем, потпредсједником Владе за економску политику и министром економског развоја Nikom Gjeloshajem, министром финансија Новицом Вуковићем, министром просторног планирања, урбанизма и државне имовине Јанком Одовићем, министарком рада и социјалног старања Наидом Нишић, министром енергетике и рударства Сашом Мујовићем, министром туризма, екологије, одрживог развоја и развоја сјевера Владимиром Мартиновићем, министром пољопривреде, шумарства и водопривреде Владимиром Јоковићем, те министром јавне управе мр Marashom Dukajem о актуелној економској ситуацији, изазовима који нас очекују и могућностима за унапређење пословног амбијента, разговарали су истакнути привредници - представници Скупштине и Управног одбора Привредне коморе, као и предсједници одбора удружења. Основ за дискусију представљала је Анализа пословања црногорске привреде у 2023, коју је урадила Привредна комора, значајни документ који садржи опште и секторске препоруке за побољшање услова пословања, као и стања у економији.

Модератор скупа био је потпредсједник Привредне коморе Драган Кујовић. У раду су учествовали и Стеван Карадаглић, предсједник Скупштине ПКЦГ, Ненад Витомировић, државни секретар Министарства туризма, екологије, одрживог развоја и развоја сјевера, Павле Трипковић, државни секретар Министарства саобраћаја и поморства, затим Бранко Крвавац, шеф Кабинета предсједника Владе, Милена Миловић, савјетница за економска питања, те Нина Вукотић, савјетница у Кабинету.

Ријеч предсједнице Привредне коморе

Предсједница Привредне коморе др Нина Дракић истакла је да састанак потврђује и наглашава партнерски однос Владе и привреде који треба да доприносе унапређењу пословног амбијента, те тиме економском развоју земље. Према њеним ријечима, Анализа пословања црногорске привреде представља најцјеловитији приказ и анализу економије, што је чини поузданом основом за будуће активности Владе и надлежних органа државне управе у овој области. Анализа је резултат дјеловања привреде у органима Коморе и гранским одборима удружења и обрађује стање, даје сугестије и препоруке које су произашле из више од 80 редовних састанака, као и других скупова организованих на актуелне теме. Обухвата и сублимат дневне комуникације са привредницима, те резултате више анкета и истраживања које је Комора реализовала на тему пословног амбијента.

Предсједница је казала да црногорска економија у 2023. години биљежи позитивне трендове у условима неповољних спољних фактора. Осврнула се на раст БДП-а у прва три квартала на нивоу од око 6%, најаве да су у сектору туризма и енергетике резултати бољи него у претпандемијском периоду, те да је упркос неусклађености на тржишту рада дошло и до раста запослености.

- Приходи од туризма су за 49% премашени у односу на претходну годину, а за 34% су већи у поређењу са 2019. која је била година изузетних резултата - рекла је Дракић.

Ипак, увозна зависност наше економије је остала наглашена и у текућој години, а није дошло до побољшања показатеља када је извоз у питању.

Обим директних страних инвестиција је у паду, а улагања у некретнине су била доминантна. Дракић посебно истиче да је непредвидљивост пословног амбијента у посљедњем периоду успорила многе домаће инвестиције. Уз то треба додати и да готово није било капиталних инвестиција кроз које би привреда могла генерисати нове послове и вриједност.

- Сматрамо да је нужно да, као креатори политика, покренете замајац инвестиција кроз улагања у инфраструктуру, чиме се домаћим компанијама ствара простор за нове послове. Привреда очекује и да се израде пројекти капиталног карактера, који би могли бити финансирани из Западнобалканског инвестиционог оквира, чије коришћење би свакако покренуло упошљавање привреде - рекла је Дракић.

Предсједница зато посебно апострофира важност креирања предвидљивог и стимулативног амбијента за привређивање, те да треба отклањати баријере јер „оно што је добро за привреду, добро је и за државу“. Квалитетан амбијент за привређивање најсигурнији је начин и за смањивање сиве економије, која је препрека не само држави већ и сваком привреднику који поштује њене прописе. Међу баријерама је истакла и одређене системске прописе, па сматра да је неопходно унаприједити Закон о привредним друштвима, Закон о раду, Закон о порезу на додату вриједност, Закон о управљању отпадом…

- Истаћи ћу, као посебно дестимулативно, то да су у последње вријеме привреда, тј. привредници стигматизовани. Као да се губи из вида да су послодавци они који стварају вриједност, запошљавају људе и испуњавањем законом прописаних обавеза доприносе пуњењу буџета из ког се финансира читав систем. Стога је важно да се добро разумијемо. Мислим да то није компликовано када постоји добра воља, а ми у њу вјерујемо и зато о томе и данас овдје отворено разговарамо - наводи она.

Током свог излагања‚ др Нина Дракић је изнијела неке од препорука за унапређење пословног амбијента наведених у Анализи, те приближила активности кровне пословне асоцијације на дигиталној и циркуларној трансформацији црногорске привреде.

- Императив је допринијети стварању друштва које води рачуна о ресурсима, смањује загађења и гради отпорне економске системе. Ово је континуиран и захтјеван посао па вјерујемо да ће Влада бити спремна да партнерски надограђујемо започето - рекла је она.

Закључује да је црногорска привреда, тј. Комора отворена за дијалог и сарадњу на побољшању услова пословања.

- Цијенимо да су наши ставови вриједни ваше пажње и да могу допринијети напретку. На овој адреси смо од 1928. године и током тог респектабилног трајања потврдили смо да нам је циљ просперитет, до којег је рад једини пут - казала је предсједница др Нина Дракић.

Ријеч предсједника Владе

Предсједник Владе мр Милојко Спајић казао је да је у излагању предсједнице Дракић наведено готово све што ће бити у фокусу рада Владе те да радује што су Влада и привреда „на истим фреквенцијама”.

- Стигматизација привреде је годинама уништавала привреднике и то више никад не смије да се деси. Онај ко плаћа порез и поштено ради имаће максималну подршку Владе. Даћемо вјетар у леђа сваком раду и прегалаштву. Не треба да се плашимо грешака. Паднеш, одмах се дижеш. То је култура предузетништва коју морамо да научимо. Битно је да држава омогући рад и предузетничку енергију - казао је Спајић.

Према његовим ријечима, намјера Владе је да смањи ризик привређивања.

- Планирамо да фиксне трошкове који подижу ризик привређивања уклонимо са привредника, те упростимо пореске процедуре, јер је много конфузије у томе. На тај начин мислим да ћемо подстаћи предузетничку енергију - рекао је премијер.

Он је посебно апострофирао важност повезивања Црне Горе у велико тржиште, као и уласка у SEPA систем како би сва плаћања из Црне Горе у ЕУ била - инстант.

- На тај начин црногорска привреда улази у ЕУ и добија тржиште од 500 милиона људи. Ријеч је о великој прилици коју привреда спремно треба да дочека - оцјена је предсједника Владе.

Најавио је да ће Влада радити на усклађивању царинских процедура, законском рјешењу да се олакша запошљавање, али и на додатној контроли боловања.

- Драго ми је што смо данас у Привредној комори Црне Горе јер овдје можемо да ојачамо Арбитражни суд како би постао најбоља институција те врсте у овом дијелу Европе. Желимо да тиме попунимо својеврсну рупу у правосудном систему која се тиче имовинске сигурности привредника. Позивам вас да заједнички ојачамо ову институцију која једног дана треба да прерасте у међународни привредни суд по узору на сличан у Дубаију - казао је Спајић.

Предсједник Владе је најавио да ћемо у јануару имати шест тендера за идејна рјешења аутопутева у Црној Гори.

Према његовим ријечима, у 2024. години ће фокус бити дијелу пута од Матешева до Андријевице гдје у септембру Влада жели „ашов у земљи“ након брзог тендера који ће расписати.

- Овом инвестицијом коју ћемо финансирати из капиталног буџета развићемо сјевероисток земље, „отворити“ Васојевиће, Плужине, Рожаје, као и другу страну Бјеласице за туризам - казао је премијер. Најавио је, између осталог, да је у плану брза цеста Бијело Поље-Пљевља-Сарајево, дионица пута од Паштровачке горе према Албанији са једне и Хрватске с друге стране, обилазница око Подгорице и саобраћајница која главни град повезује са Граховом и даље према Босни и Херцеговини.

- Сва идејна рјешења треба да буду спремна за годину, а 2025. тендери да буду за све те пројекте. Ми ћемо 2025. кренути у тендере за све те пројекте, одједном нема чекања. Питали су ме како ћете то да финансирате? Ја сам им рекао да Црна Гора има потенцијал да финансира капитални буџет од 900 милиона еура. Јер ће од тога бити доста поврата новца, порашће БДП - рекао је Спајић.

Премијер је најавио суфицит текућег буџета у 2024. години те да ће се сваки позајмљени еуро искористити за инвестирање и враћање дугова. Истакао је велику важност тога што је Црна Гора избјегла сиву листу Манивала.

- Сива листа би привреду ставила „у аут“ и направила тотални дар-мар за државу. Интензивном активношћу Владе, за 15 дана смо од ниског рејтинга дошли на средњи, што је огроман успјех. Планирамо да подигнемо кредитни рејтинг на ББ- што Црна Гора није имала годинама, а убијеђен сам да у мандату ове владе можемо досећи и инвестициони ниво - рекао је Спајић.

Сматра да је од изузетне важности успостављање развојне банке и кредитно-гарантног фонда. Развојна банка би, каже, агресивније кредитирала привредни развој, док ће приватним банкама бити омогућено да у овој области буду конкурентније преко кредитно-гарантног фонда који ће отклањати ризик инвестирања.

- Желимо покренемо велики инвестициони циклус који ће се улити у привреду врло брзо - нагласио је предсједник Владе, додајући да је потребно успоставити и тржиште секундарних кредита по узору на њемачко-дански модел или амерички.

Такође је најавио да ће сва државна управа бити централизована на једној локацији, те да Влада намјерава да у јавно-приватном партнерству сагради Монтенегро бизнис дистрикт како би привукла највеће свјетске компаније да ту послују.

Премијер је у одговору на питања привредника између осталог казао да ЕУ не прихвата да се продужи антиковид мјера ПДВ олакшица за туризам и угоститељство, али и да се разматра могућност увођења трећег нивоа ове врсте пореза. Такође, не одобрава повећање акциза на гориво за јахте, јер је то смањило нашу конкурентност у односу на марине у Албанији и Турској. Ипак, промјена закона у жељеном смјеру значило би корак уназад у ЕУ интеграцијама, наводи премијер, али се нада да ће се у преговорима са европским партнерима наћи повољно прелазно рјешење. Истакао је намјеру да се Национална туристичка организација Црне Горе ојача уласком приватног сектора у њену структуру, те да ће то резултирати и бољим повезивањем са авиокомпанијама, туроператорима и већом заступљеношћу на тржишту Европе које, оцјењује, није довољно валоризовано.

- До 31. децембра ћемо донијети одлуку иде ли се у концесију са аеродромима, који су кључни за туризам док не направимо аутопутеве - рекао је Спајић.

Ријечи привредника

Директор компаније Воли Драган Бокан казао је да су очекивања привреде висока.

- У нашој јавности се послодавац доживљава као неко ко искоришћава раднике. Поменућу неке највеће и актуелне проблеме. Недостатак радне снаге. У периодима туристичке сезоне, а неријетко и ван ње, суочавамо се са овим проблемом. Воли обавља примарну пољопривредну производњу у Шасу у Улцињу. Наши људи су незаинтересовани за радно ангажовање, нарочито не тог типа - казао је Бокан.

Он је апеловао на јавност и младе људе, да размисле о положају пословног човјека у Црној Гори, те истакао да се мора више говорити о његовом доприносу у друштву.

Послодавци се, додаје он, суочавају са злоупотребом боловања.

- Не би требало да буде здравствених радника који злоупотребљавају свој положај на штету државе. Број запослених који користе боловање у Волију се креће у сваком тренутку од 250 до 300 - казао је Бокан, додајући да се на дозволе, планове и урбанистичке услове чека дуго.

Казао је и да је компанија Воли постала власник фарме за узгој свиња у Спужу.

- Сигуран сам да ћемо ускоро имати домаћи производ - казао је Бокан.

Он је истакао да да бисмо могли да стварамо нове вриједности и развијамо економију, морамо јачати правну државу како бисмо били у прилици да несметано обављамо своју пословну дјелатност.

- Премијеру, радујемо се најављеном економском развоју. Чујте глас црногорске привреде, а ми ћемо бити партнери свакој доброј стратегији владе - поручио је Бокан.

Миле Гујић, предсједник Одбора удружења грађевине и грађевинских материјала истакао је у свом излагању да грађевински сектор у Црној Гори доживљава раст.

- У прва три квартала ове године, остварено је 460 милиона еура грађевинских радова са 17 000 ангажованих радника, што чини више од 7% укупно запослених у привреди – казао је он,

Према његовим ријечима, поред високоградње, изузетно су значајна  улагања у инфраструктуру, посебно у путну, те да је кључно завршити пут Матешево – Андријевица, те изразио увјерење да ће нова Влада бити посвећена наставку градње овог капиталног пројекта.

Гујић се осврнуо и на унапређење законодавног оквира који регулише ову област, апострофирајући важност закона о планирању простора, истакавши и да је неопходно боље уредити област катастра И државне имовине.

Он је такође истакао да је проблем легализације објеката потребно ријешити примјеном нових закона.

Као горући проблем у овој области види и недостатак радне снаге, те оцјењује да се посебна пажња мора посветити овој баријери у пословању.

Гујић је на крају поручио да у наредном периоду привредници од  нове Владе очекују брза и практична рјешења, већу ефикасност и више слуха за привреду, јер да би се доносиле добре одлуке потребно је разумјети потребе грађана и привреде.

Предсједник ОУ туризма и угоститељства Ранко Јововић је истакао да је успјешно управљање туристичком дестинацијом предуслов квалитетног туристичког производа, што захтијева јасну визију, конкурентност туристичке понуде и јачање сарадње приватног и јавног сектора. Туристички посленици указују да на успјешност туристичке сезоне посебно утичу: сива економија, недостатак стручне радне снаге и једноставно запошљавање странаца, комунална и саобраћајна инфраструктура, авио доступност дестинације, смањење повјерења инвеститора.

- Приоритет је рјешавање недостатка радне снаге на сезонским пословима у туризму. Потребно је омогућити послодавцима да у најкраћем року и уз једноставне процедуре обезбиједе радну снагу за своје потребе, више промовисати могућности сезонског запошљавања, уредити пословни амбијент и механизме у којем ће послодавци имати додатни интерес да запосле домаће раднике, те сезонски рад системски учинити привлачнијим домаћем раднику - рекао је Јововић.

Јововић наглашава да ће најављено повећање стопе ПДВ-а на услуге припремања и услуживања хране, пића и напитака нарушити пословни амбијент, па тражи да се омогући да наставак примјене снижене, са циљем да се туристичкој/угоститељској привреди пружи пореска олакшица на дуги рок.

Јован Лекић, предсједник Одбора трговине осврнуо се на анализу пословног амбијента коју ПКЦГ ради сваке године већ уназад 15 година.

-Стално констатујемо робни дефицит као рак рану црногорске привреде. Било би добро да ваша Влада по овом питању усвоји одређени сет мјера и пажљиво проучи потребе привреде – истакао је он.

Он је казао да, када је у питању структура друштвеног бруто производа, трговина чини 24,4 одсто и броји преко 47 000 запослених, што чини једну петину од укупног броја.

- У дијелу одређених параметара, имамо добро развијену трговину, али овај сектор и даље муче сива економија и отежана наплата потраживања – рекао је Лекић, додајући и да црногорска трговина у посљедње вријем трпи непримјерен притисак. Наводи да у дијелу тринаест хиљада квадратних километара и 600 хиљада становника, нигдје нема веће конкуренције у трговини него код нас.

Посебно је истакао неопходност новог закона о електронској трговини, рјешавање питања декларације на Брајевом писму, те нерадне недеље са фер тумачењем Уставног суда.

- Ми у Вама видимо човјека који ће наставити да његује тековине тржишне економије, са интервенцијом државе у оној мјери у којој је то потребно – казао је Лекић.

Према његовим ријечима, важно је да се на другачији начин у односу на све досадашње владе третира тржиште рада.

– Молим Вас да направите студију тржишта рада у Црној Гори за период од 2023. до 2027. Желимо да имамо одговор како ће Црна Гора стајати 2027. године када је у питању ова област – истакао је он, јер како наводи, проблем тржишта рада није само социјално питање. Оно захтијева озбиљан рад како би инвеститори и привредници знали у ком правцу да иду.

Небојша Дожић, Унипром КАП је у свом излагању дао преглед тренутне ситуације у Комбинату алуминијума, те истакао да би се оствариле све планиране инвестиције овог привредног субјекта, неопходна су јасна правила која се не смију често мијењати.

- Прихватили смо плаћање цијене струје као и сви остали грађани Црне Горе и пристали на смањење коришћења нивоа електричне енергије до 70%, како бисмо избјегли увоз додатне количине – казао је он.

Дожић је рекао да су основали погон за производњу легура и трупаца, међутим, након покретања ових фабрика, када се почела остваривати добит након дугогодишњих изазова, Електропривреда Црне Горе је одлучила да од нас тражи плаћање струје по тржишној цени, односно минимум 45 еура по киловат сату, што је превисока цијена за алуминијумску индустрију.

- Под притиском овакве ситуације, били смо приморани да обуставимо примарну производњу, што је довело до урушавања темеља нашег пословања. Без примарне производње, сада се суочавамо с великим изазовима – поручио је он, истакавши да се налазе у јако незгодној ситуацији и апелује на доносиоце одлука да помогну у оној мјери у којој је то могуће.

Бранимир Букилић, предсједник Одбора ИЦТ истакао је да су дигитализација и дигитална трансформација једни од кључних стубова даљег развоја, те да се ово питање тиче свих привредних грана, али и јавне управе.

Он је казао да је сада важно пронаћи рјешење како стратешки радити на преласку дигитализације из хоризонталне у вертикалну привредну грану.

– У С3 дигитализација препознат као хоризонтална привредна грана, сви желе дигитализацију пословних процеса, а ИТ сектор је спреман да буде велика подршка у том прелазу. Дио може да се трансформише у вертикалну грану, односно производњу софтвера и ИТ сектор би могао да буде озбиљан произвођач, а извоз оваквих производа може бити вишеструко значајан за црногорску економију – истакао је Букилић.

Према његовим ријечима, мора се водити рачуна у креирању политика у ИТ области, те размислити о томе да ИТ сектор буде главни партнер Влади у дигиталној трансформацији.

– Да бисмо дошли до ефикасности и ефективности, ИТ сектор је спреман да буде покретач и носилац развоја дигиталних рјешења, јер то до сада генерално није био случај, а информатичке инфраструктурне пројекте углавном су радиле компаније из иностранства – казао је он. Додао је да је домаћи ИТ сектор зрео да изнесе велике инфраструктурне пројекте и буде добар партнер Влади.

Он је на крају поручио да треба размислити о поновном покретању Министарства за информационо друштво или о некој сличној организационој јединици у Влади.

Благота Радовић, Зетаградња осврнуо се на проблем са којим се бројни инвеститори суочавају на сјеверу.

– У Колашину се тренутно гради око 2000 хотелских соба, по неким европским стандардима то подразумијева да ће бити између 1300 и 1500 нових радних мјеста, а сада смо доспјели у ситуацију да у Колашину моја компанија има затворен хотел, без ријешених питања струје, воде, канализације – казао је он.

Радовић сматра да је ове горуће инфраструктурне проблеме са којима се тренутно суочавају неопходно у што скоријем року ријешити, те да се морају створити услови за несметан рад у једном предвидљивом и стабилном пословном амбијенту, али и привлачење страних инвеститора.

Томо Челебић, Челебић група казао је да је уређена јавна управа најважнији фактор у рјешавању одређених проблема са којима се суочава сектор грађевинарства.

– Када је у питању доношење закона, они се не смију доносити без нашег активног учешћа. Глас привреде се мора чути како бисмо на крају имали законска рјешења на обострану корист – истакао је он.

Према његовим ријечима, бројни инвеститори се суочавају са инфраструктурним проблемима, што се на крају све одражава и на туристички сектор.

– Ако туризам има значајно учешће у укупном БДП-у, ови се проблеми морају системски рјешавати, како би створили претпоставке за унапређење постојећих законских рјешења – казао је Челебић, истакавши да непредвидљивост пословног амбијента која се генерално ствара у економији Црне Горе, представља велики проблем за нове инвеститоре и стране инвестиције.

Раденко Вујошевић, предсједник Одбора комуналних дјелатности истакао је  да пословни амбијент у којем данас функционише наша привреда није добар.

– Суочавамо се с бројним проблемима и изазовима. Прије свега, неопходно је хитно уредити правну регулативу, односно законски оквир у којем послује наша привреда – хитно усвајање државног плана о управљању отпадом, закона о комуналним и водоводним услугама, као и других правних аката, све у складу с потребом успостављања тржишних цијена и тржишног пословања – казао је он.

Према његовим ријечима, управљање комуналним отпадом мора бити приоритет над свим приоритетима.

– Желимо да се убрза рјешавање питања регионалног центра за управљање отпадом у сјеверном региону, који би требао бити у Беранама. На тај начин бисмо стекли услове за изградњу неопходне комуналне инфраструктуре за збрињавање и регулацију отпада, што би побољшало позицију земље сходно поглављу 27 у преговорима са ЕУ – поручио је он.  Додао је да је ово питање јако битно, не само за комуналну привреду већ и за месну индустрију, јер на територији Црне Горе немамо адекватан третман те врсте отпада.

Када је у питању Закон о комуналним дјелатностима, казао је да га треба хитно мијењати, без негативних посљедица по пословање привреде.

– За комуналну привреду су посебно проблематични закони који се односе на изједначавање цијена за физичка и правна лица, као и делегирање надлежности Регулаторној агенцији за енергетику – рекао је Вујошевић.

Истиче, међутим, да се у овом тренутку, 10 комуналних привредних друштава из 10 општина, као и пет водоводних предузећа по билансима, налазе у предстечајном стању, те да посебан проблем у том смислу представља повећање бруто зарада за око 35% по новосклопљеном гранском уговору, чиме су комунална друштва додатно оптерећена.

– С обзиром на то да је интерес свих нас да унаприједимо и заштитимо животну средину, неопходно је да доносиоци одлука на свим нивоима дају свој допринос како би комунална привреда могла да се избори са свим проблемима и задовољи потребе грађана онако како они то очекују – поручио је Вујошевић.

Иван Булатовић, предсједник ОУ енергетике осврнуо се на важност израде Националног енергетског и климатског плана, с обзиром на то да је и даље актуелна стратегија из 2014.

– Сматрам да нам је тај документ неопходан како бисмо добили смјернице за будући развој енергетике – казао је он.

Он је истакао и значај интерконективних водова, те указао на важност израде прве подморске жиле, што је представљало значајан искорак за развој енергетике, а чему ће допринијети и изградња другог.

Игор Бановић, предсједник ОУ саобраћаја указао је на важност Луке Бар, као најзначајнијем чворишту привредне дјелатности, те да се поставља питање хоће ли ова Влада наставити уговор са турском компанијом.

– Турски инвеститор, нажалост, није испунио очекивања. Није донио резултате који су на папиру изгледали амбициозно и инспиративно. Број контејнера који је прошао кроз тај терминал требао је бити пет пута већи него што је сада – истакао је Бановић.

Према његовим ријечима, ако погледамо луке из региона, оне су у огромној предности у односу на нашу. Истакао је да ако Лука Бар лоше послује, сва предузећа у том ланцу послују лошије, и то је нешто о чему се мора водити више рачуна.

Он је казао да је неопходно радити и на унапређењу жељезнице, истакавши да радује планирано улагање од 120 милиона еура.

– Мора се радити на унапређењу капацитета жељезнице, јер се доста терета губи и одбија због немогућности даљег отпремања према дестинацијама – апострофирао је Бановић.

Према његовим ријечима, у том смислу веома је значајна повезаност с Косовом, што за Црну Гору може представљати веома важну извозну прилику.

Он се осврнуо и на питање  таx-фрее статуса за јахте, што је, сматра он, донијело велике губитке свим актерима у ланцу, поручивши да би било добро пронаћи адекватно рјешење за овај проблем.

Милутин Ђурановић, предсједник ОУ пољопривреде и прехрамбене индустрије казао је да развоја пољопривреде нема без адекватне буџетске подршке.

Он је истакао да је само у овој години увоз страних пића био преко милијарду еура, те да је неопходно више радити на његовом супституисању.

– Шта Влада планира да уради како би се у наредном периоду побољшао тржишних положај домаћих производа, што би директно утицало на супституцију увоза домаћим прехрамбеним производима – упитао је Ђурановић.

Како је навео, у заједничком буџету Европске уније пољопривреда је учествовала са 45%, а у Србији је законом прописано да минимално учешће агробуџета буде 5%.

– У Црној Гори опредијељена средства за агробуџет износе 1,8%, а директна подршка привреди 1%, док је учешће пољопривредног сектора у нашем укупном бруто домаћем производу 10% - истакао је он.

Ђурановић сматра да тренутна буџетска подршка црногорској пољопривреди није довољна, како би обезбиједила одрживост села, руралних подручја и развој укупне пољопривреде.

Драган Бојовић, Бој комерц указао је на бројне проблеме у сектору шумарства, те да се суочавамо са подацима који нису охрабрујући и који представљају разлог за дубоко размишљање.

– Истина је да се ради о једном јако осјетљивом ресурсу, који можда нема економску снагу, али има велики значај – казао је он.

Како наводи, шумарство константно бива нападнуто, што доводи до регресије у овој привредној грани. Транзиција у шумарству траје јако дуго, а однос између Управе за шуме и сектора Министарства који се бави уређењем и праћењем рада Управе за шуме није оптималан.

– Динамика реализације уговора код Управе за шуме јако је спора, а расподјела је извршена са закашњењем. Овај дисбаланс и нефункционисање динамике довели су до проблема у дрвној индустрији и до ситуације у којој нема реалног коришћења капацитета, што на крају представља немогућност испуњења обавеза према тржишту – истакао је Бојовић.

 Ријеч представника Владе

Потпредсједник Владе Nik Gjeloshaj је казао да институције нијесу адекватно испратиле убрзани развој сектора информационих и комуникационих технологија, доношењем европских закона у овој области.

- ICT је једна од најбољих развојних шанси Црне Горе који тражи стимулативнију пореску политику како бисмо у овај сектор привукли додатне инвестиције - казао је Gjeloshaj.

Каже да у Влади постоји слух за то да се омогући већа конкурентност домаћим компанијама у реализацији послова по јавним набавкама. Такође је изнио и размишљања о подршци привредницима који доприносе повећању извоза.

– Привредницима је потребно 5000 нових радника, а сигурно више од тога ради у државној управи. Ово нису храбри потези већ реални за спас државе - доношење законских рјешења која ће ово промијенити - рекао је Gjeloshaj.

Министар просторног планирања, урбанизма и државне имовине Јанко Одовић оцијенио је да Просторни план представља основу даљег развоја цијеле државе. Његов нацрт ускоро треба да иде на јавну расправу, док ће се на законима о планирању простора и легализацији објеката још радити.

– Закон о легализацији ће претрпити значајне измјене у односу на постојећи текст јер желимо да већина објеката буде легализована - казао је Одовић, додајући да ће 85 одсто објеката за лично становање бити легализовано, унапређеним моделом по узору на хрватски.

Према његовим ријечима, морамо у катастру имати уписане све објекте како бисмо привукли инвестиције. Зато је неопходно ажурирање података, усклађивање катастарских планова са урбанистичким, одвајање државног од осталог земљишта ради лакшег уочавања у плановима и стварање предуслова да се може кликнути на земљишну парцелу и добити све потребне информације.

Најавио је почетак имплементације еурокодова до краја другог квартала 2024. године, када ћемо имати и националну организацију која ће тиме да се бави, те избор новог државног архитекте који ће брже одлучивати о давању сагласности на урбанистичке пројекте.

Министар јавне управе Marash Dukaj је истакао могућности које привреда може користити из Програма Дигитал Еуропе, који је усмјерен ка подизању конкурентности малих и средњих предузећа и у том смислу препознао добру сарадњу јавне управе и привреде као кључни фактор успјеха.

- Успостављање нових електронских услуга за ефикасније пословање привреде један је од приоритета ове Владе. Увођење администрације без папира у пословању Владе, употреба електронског документа, као и услуга повјерења, неки су од императива Министарства јавне управе, који ће довести до бољег пословног амбијента. Укључујући представнике привредних удружења, ICT и иновативне заједнице у израду Стратешких аката из области дигитализације, као и у Координациони тим Владе за дигиталну трансформацију, Влада је показала отвореност за партнерство и инклузивност - навео је он.

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Владимир Јоковић сматра да се свакако може више издвајати за агробуџет од планираног, али и да Црна Гора има највеће субвенције за пољопривреду у региону.

– Најбоље би било повећавати субвенције онима који повећавају производњу - рекао је Јоковић, истичући велике изазове као што су заустављање исељавања из руралних подручја и недовољност домаће производње за подмиривање потреба тржишта.

Он је истакао шумарство као сектор са највише проблема у привреди. Најавио је да ће бити продужени уговори за коришћење шума, затим нови Закон о шумарству, као и формирање предузећа које ће управљати шумама, што је, наводи подржала и Свјетска банка.

Министар енергетике и рударства Саша Мујовић истиче важност доношења националног енергетско- климатског плана који, према његовим ријечима, кроји будућност Црне Горе и представља својеврсну легитимацију према партнерима у ЕУ. Европски партнери, према његовим ријечима, такође очекују напредак у регулативи која уређује снабдијевање нафтом, као и боље повезивање тржишта електричне енергије са регијом.

- Национални енергетски и климатски план нам је приоритет свих приоритета. Морамо имати драфт верзију до марта 2024, а закључну у јулу исте године - казао је он.

Иако постоји велико интересовање инвеститора за соларне и вјетроелектране, издавање дозвола за нове капацитете неће бити приоритет, већ реализација инвестиција на Вељем брду и Тузима који имају добре могућности интерконекције и инфраструктуру.

- Окренимо се биомаси и термалној енергији као и јачању капацитета преноса енергије трансбалканским коридором. Можемо профитирати од јачања преносне инфраструктуре и то ће бити у фокусу ове Владе. Немамо луксуз да чекамо још пар година - поручио је министар.

Према Павлу Трипковићу, државном секретару у Министарству саобраћаја и поморства, постоји намјера да се ради на обједињавању предузећа на подручју барске луке, као и на реконструкцији жељезничке пруге Голубовци-Бар. Позвао је привреднике да допринесу унапређењу Закона о лукама, а такође истакао да је обједињавање бродарских компанија изазов и веома комплексан процес.

Путеви су у фокусу ове Владе и 90 милиона еура из текућег буџета биће опредијељено за почетне радове на дионици Матешево-Андријевица, а са Монтепутем ће се припремати техничка документација.

– Надамо се јавном позиву до средине године за радове вриједне пола милијарде док је пет година рок за њихово окончање - казао је Трипковић.

Ненад Витомировић, државни секретар у Министарству туризма, екологије, одрживог развоја и развоја сјевера позвао је привреднике и Комору да допринесу унапређењу текстова закона о комуналним дјелатностима и водним условима, те најавио да је Закон о управљању отпадом прошао владу.

– Желимо да ови закони што прије дођу пред Скупштину, како би привредници ушли у зелену и циркуларну транзицију - рекао је он.