Привредна комора, Министарство просвјете, науке, културе и спорта и Министарство економског развоја организовали су 14. децембра 2021. године прво умрежавање партнера кроз програм Хоризонт Европа. Ријеч је о онлине догађају који је био посвећен повезивању партнера у оквиру ЕУ програма за истраживање и иновације Хоризонт Европа 2021-2027, а који је реализован уз подршку Европске мреже предузетништва (EEN).

Догађај је, преко интернет платформе, окупио преко 120 учесника из више од 20 држава којима су представници организатора и Делегације Европске уније у Црној Гори представили могућности које нуди поменути програм. Њима је омогућено повезивање са осталим учесницима догађаја у циљу умрежавања и потенцијалног креирања партнерстава, те припреме заједничких пројеката у оквиру овог програма.

Скуп су отворили в.д. генералног секретара Привредне коморе Митар Бајчета, државна секретарка Министарства економског развоја Милена Липовина Божовић, и в.д. генерални директор за националне и ЕУ научне програме др Бранко Булатовић, у Министарству просвјете, науке, културе и спорта. Модератор је била Марија Распоповић, самостална савјетница у Сектору за пројекте Привредне коморе Црне Горе.

- Хоризонт Европа је кључни инструмент за гледање иза хоризонта – ка зеленијој, дигиталној, здравијој и отпорнијој будуц́ности, када говоримо о Европској унији, али и о нама, који једног дана желимо да будемо дио европске породице – казао је в.д. генералног секретара Привредне коморе Бајчета.

Према његовим ријечима, овај програм је посебно значајан за Црну Гору у смислу подстицања истраживачког и иновационог потенцијала, генерисања нових знања, његовања паневропске сарадње, омогуц́авања нових идеја великим и малим предузећима, унапређења нашег колективног просперитета и промовисања неопходних друштвених и економских трансформација.

Бајчета истиче да је ЦОВИД криза генерисала нове изазове са којима се суочавамо, чиме је потврђено да је сарадња у истраживању и иновацијама од суштинског значаја за пост-пандемијски опоравак широм свијета, те да ц́е утрти пут напријед и обликовати нашу будуц́ност.

- Штавише, управо могуц́ности истраживања и иновација које пружа програм Хоризонт Европа биц́е суштински инструмент за подстицање конкурентности црногорске привреде и помоц́и нашој земљи да постигне циљеве одрживог развоја постављене у Агенди УН 2030, као и оне изложене у Зеленој агенди за Западни Балкан и другим стратешким документима - казао је Бајчета.

- Сада је прави тренутак да покренете своје идеје и створите синергију за изградњу одрживије економије засноване на знању, али и отпорнијег друштва – поручио је Бајчета учесницима скупа.

Државна секретарка Министарства економског развоја Милена Липовина Божовић исказала је задовољство због прошлонедјељног потписивања споразума између Црне Горе и Европске уније о о придруживању Црне Горе Хоризонт Европа програму (2021-2027). Захваљујући томе, црногорским иноваторима и истраживачима је омогућено да, под једнаким условима са корисницима из држава чланица ЕУ, учествују у овом највећем свјетском програму истраживања и иновација са буџетом од 95,5 милијарди еура.

- Ово ће омогућити црногорским истраживачима, компанијама, научно-истраживачким институцијама и иноваторима да развијају пројекте и технологије, те спроводе истраживања која ће допринијети суочавању са глобалним изазовима. Учешће у овом програму ће додатно ојачати њихове капацитете и подржати даљу интеграцију Црне Горе у европски истраживачки простор и у унију иновација – рекла је Липовина Божовић.

Она истиче да је унапређење учешћа Црне Горе у програму Хоризонт Европа један од главних задатака и мисија Владе.

-  Фокус Владе Црне Горе је економски раст вођен иновацијама. Подржавајући иновације, можемо ојачати нашу економију и створити радна мјеста и нове могућности за црногорске компаније, али и за истраживачке институције – казала је она.

Додаје да Влада посвећено ради на успостављању ефикасног имплементационог оквира за иновативни екосистем, који ће омогућити пуно учешће и укључивање свих релевантних актера у процес креирања и имплементације политике иновација.

- То ће олакшати умрежавање националних институција и ојачати наше позиције према ЕУ и међународној сцени – ријечи су државне секретарке Министарства.

Министарство економског развоја је креирало програмски оквир за финансирање иновација кроз намјенски Програм за иновације 2021-2024, на основу кога ће већ од наредне године бити отворена посебна програмска линија подршке учешћу у програму Хоризонт Европа – Стуб 3 Иновативна Европа.  Такође, Оперативни програм за имплементацију Стратегије паметне специјализације са Акционим планом 2021-2022, који је на јавној расправи, препознаје важну улогу Хоризонта Европа у јачању међународне конкурентности MMSP, промоцију и јачање позиција Црне Горе на регионалној и европској иновативној и истраживачкој сцени.

- Заиста имамо велика очекивања у вези са нашим учешћем у програму Хоризонт Европа, али смо истовремено потпуно свјесни напора које треба уложити у наредном периоду. Изградња и одржавање стратешких партнерстава један је од кључних предуслова успјешног учешћа у програму и овај догађај управо томе доприноси – казала је Липовина Божовић.

Др Бранко Булатовић, в.д. генерални директор у Министарству просвјете, науке, културе и спорта, истиче да је Хоризонт Европа највећи мултинационални програм за истраживање и иновације и један од кључних инструмената Европске уније који настоји да обезбиједи опоравак, отпорност и спремност Европе за будуће изазове.

- Овај програм нуди око 95,5 милијарди еура грантова институцијама и организацијама из различитих сектора како би се интензивније фокусирале на истраживачке и иновационе активности – казао је он.

Према његовим ријечима, Црна Гора наставља да буде посвећена промоцији и активном укључивању у истраживачке и иновационе програме ЕУ, у којима учествује од 2008. године.

- То је један од најближих облика сарадње са Европском унијом, а штавише, умногоме доприноси јачању знања и искуства наших истраживача, стварајући боље могућности за њихов даљи рад. Наше учешће у Хоризонту Европа је стога кључно за раст и даљи развој црногорске науке и привреде у складу са европским вриједностима и напорима – наводи Булатовић.

Он је представио активности Министарства усмјерене на обезбеђивање одговарајуће подршке за ефикасно спровођење Програма.

- Свјесни смо значаја програма Хоризонт Европа за развој Црне Горе и њених истраживачких и иновационих капацитета, као и за јачање привреде која је озбиљно погођена пандемијом ЦОВИД-19. Стога је кључно да наставимо да улажемо напоре ка подстицању већег учешћа у овом програму, јер се јасно показало, посебно у новијим изазовним временима, да су наука и истраживање водећи покретачи одрживог раста, глобалне конкурентности и благостања грађана – закључио је Булатовић.

Током догађаја презентацију је имао Ингве Енгстром (Yngve Engstroem), шеф Одјељења за сарадњу Делегације ЕУ у Црној Гори, који је представио кључне елементе програма Хоризонт Европа, и осврнуо се на учинак Црне Горе у програму који му је претходио – Хоризонт 2020.

Енгстроем истиче да је циљ Програма да се са 95,5 милијарди еура ојача научна и технолошка база ЕУ и Европски истраживачки простор (ERA), подстакну иновативни капацитети Европе, конкурентност и пословање, те испуне приоритети грађана и одрже социо-економски модел и вриједности.

Према његовим ријечима, истраживање и развој су важни покретачи промјена који убрзавају транзицију ка зеленој и дигиталној економији, декарбонизацији и одрживој мобилности, јачају отпорност на кризе, те представљају подршку европској конкурентности у глобалној трци за знањем.

Милена Милоњић, начелница Дирекције за ЕУ програме за науку и истраживање и национална координаторка за програм Хоризонт Европа у МПНКС, и Маријета Барјактаровић Ланзарди, в.д. генералне директорице Директората за дигиталну економију и технолошки развој Министарства економског развоја у наставку су представиле појединости програма и могућности које он у овом тренутку нуди.

Милена Милоњић је казала да је црногорским институцијама и организацијама омогућено да равноправно, као и ЕУ земљама чланицама, учествују у свим конкурсима програма Хоризонт Европа, за који је обезбијеђен велики буџет за наредних седам година.

Она је говорила о мрежи националних контакт особа (NCP network) - структури подршке која представља суштинску компоненту у имплементацији оквирних програма за истраживање и иновације. Кроз пружање информација, смјерница и савјета потенцијалним апликантима и корисницима током припреме предлога, али и трајања пројекта, националне контакт особе имају значајну улогу у остваривању циљева програма.

Поред овога, Милоњић је дала више детаља везано за два стуба програма Хоризонт Европа: Изврсна наука и Глобални изазови и европска индустријска конкурентност, као и хоризонталну област Ширење учешц́а и јачање европског истраживачког простора. Она је представила подршку коју је МПНКС пружило црногорској истраживачкој заједници током 2021. године, између осталог и први Практични водич за ефикасно коришћење ресурса и комерцијализацију, који је доступан црногорским апликантима. 

У фокусу излагања Маријете Барјактаровић Ланзарди био је трећи стуб Програма - Иновативна Европа који подржава иновације са потенцијалом за продор на тржиште ЕУ.

Кроз ову компоненту програма, у оквиру Европског иновационог савјета (EIC), се подстичу иноватори, предузетници, мала предузец́а и научници са својим идејама и амбицијама, како би били видљивији на међународном нивоу, а њиховим финансирањем се помаже развијање и пласирање иновација на тржиште.

Након панела, услиједили су онлине билатерални састанци у оквиру Мреже европских предузетника. Учесници су имали прилку да са партнерима заинтересованим за исте теме, у оквиру позива за 2022. годину разговарају о идејама за заједничке пројекте и креирању конзорцијума.

Више детаља о наведеном можете сазнати из презентација са инфо дана које можете преузети у наставку.