Радна посјета Републици Летонији

Секретарка Министарства финансија и Национална овлашћена службеница за финансијско управљање средствима IPA фондова (NAO), Ана Раичевић, борави у радној посјети Риги-Летонија, гдје је одржала састанке са Анитом Крумином, директорицом Агенције за финансирање и уговарање EU средстава и високорангираним представницима Министарства финансија Републике Летоније: Арином Андреичика, директорицом Директората за интерну ревизију, Андом Штегмане, помоћницом директорице Директората за ревизију EU фондова-Национално ревизорско тијело и Инесе Леваном, ревизорком у Националном ревизорском тијелу.

Имајући у виду подршку Летоније реформским напорима Црне Горе на путу учлањења у Европску унију, током радне посјете Раичевић је исказала захвалност на позиву у циљу јачања сарадње двије земље и размјене искустава у уговарању и имплементацији IPA пројеката. Раичевић је фокусирала значај стеченог знања “малих земаља EU” као што је Летонија у повлачењу европских средстава, што у великој мјери може бити од помоћи Црној Гори у рјешавању задатака и изазова током процеса реализације програма претприступне подршке. Процес EU интеграција не значи само отварање и затварање поглавља и усклађивање законодавног система са правном тековином Европске уније, већ је наш приоритет и повлачење што већег износа доступних средстава из претприступих фондова, нагласила је Раичевић.

Саговорници су се фокусирали на питање коришћења претприступних фондова и успостављања и унапрјеђења структура за имплементацију након приступања EU, а пут је који је Летонија прешла обухвата централизовани систем за управљање EU фондовима, на начин успостављања једног посредничког тијела за финансијско управљање и једног Управљачког тијела. Искуства стечена како у претприступном периоду, тако и касније као држава чланица, више су него драгоцјена за црногорске институције и надоградњу постојећих, али и стицање нових знања и искустава, што ће допринијети напретку државе и поспјешити пут пуноправног чланства у Унији, истакла је Раичевић.

Имајући у виду да је Црна Гора земља са мањом администрацијом, Министарство финансија је препознало значај континуираног јачања кадровских капацитета и фокусирано је на мотивацију, унапређење и усавршавање постојећих структура које су до сада имале добре резултате. На том путу, Министарство финансија развија регионалну сарадњу како са својим сусједима, тако и са државама чланицама EU, па је посјета Републици Летонији била прилика за размјену искустава и давање примјера добре праксе који ће бити инкорпорирани у црногорски систем управљања претприступним фондовима, а све у циљу што веће апсорпције доступних средстава, оцијенила је Раичевић.

Добри и обучени кадрови су кључ система, како на руководећим, тако и на оперативним позицијама, а ефикасно функционисање система, као и континуитет квалитетне имплементације важних пројеката који се финансирају путем IPA-e су условљени знањем и људима - заједничке су поруке састанака представника црногорске и летонске државне администрације.

Раичевић је нагласила да Црна Гора, у циљу развоја људских ресурса и мотивационе политике, већ примјењује „тројни механизам“, који обухвата повећање зарада категорији D у систему јавне администрације за комплетан експертски кадар који у највећем дијелу обухвата IPA структуру, затим могућност додјеле IPA додатка до 30% основне зараде на бази постигнутих резултата у раду и даља усавршавања и обуке кроз различите моделе међународне и домаће сарадње.

Раичевић је током посјете истакла да Црна Гора већ сада добија значајан износ средстава претприступне подршке - на седмогодишњем нивоу ријеч је о cca. 160 милиона EUR подршке, а искуства Летоније указују да се износ подршке након приступања увећава за до десет пута.

Црна Гора на путу приступања, а као ветеран у коришћењу претприступне подршке од 2007. године, пише успјешну причу самосталног управљања IPA средствима, а у прилог томе говоре бројке. Од доступнх cca. 235 милиона ЕУР укупне вриједности и cca. 155 милиона ЕУРа подршке за седмогодишњи период 2014-2020, до сада је уговорено 71% (cca. 169 милиона ЕУРа), а када је ријеч о потрошњи средстава иста је на завидном нивоу и износи cca. 61% (cca. 103 милона ЕУРа).

Изазов за IPA структуре свих земаља Балкана у наредном периоду јесте преклапање двије финансијске перспективе и паралелно спровођење IPA II и IPA III програма, па у том свијетлу интензивно радимо на размјени искустава и успостављању система, како би Црна Гора што успјешније управљала програмима претприступне подршке.

Састанцима је присуствовала и Генерална директорица Директората за финансирање и уговарање средстава EU помоћи.