Реаговање директора Директората за дигитално здравље, Александра Секулића на наводе члана Савјета Агенције за заштиту личних података Мухамеда Ђокаја

Реаговање директора Директората за дигитално здравље, Александра Секулића на наводе члана Савјета Агенције за заштиту личних података Мухамеда Ђокаја

Министарство здравља жели да, не због веома тенденциозног реаговања одредјеног члана Савјета Агенције за заштиту личних података Мухамеда Ђокаја, већ због свеукупне стручне и лаичке јавности, додатно образложи и појасни основ уводјења и начин управљања дигиталним ЦОВИД потврдама.

Наиме, да кренемо од самих извора података. Здравствени систем Црне Горе је руковалац збирке личних података и обрађивач личних медицинских података. Базе података могу да воде, и воде, искључиво здравствене установе и друга правна лица која пружају услуге здравствене заштите. И тај дио законских обавеза Министарство здравља Црне Горе, за разлику од претходне администрације која је јавно објавила спискове лица инфицираних ЦОВИД19 вирусом, смо увијек испоштовали, и то ћемо и убудуће чинити.

Надаље, дигитална ЦОВИД потврда, у папирном или дигиталном облику садржи податке о медицинском стању, и управо због тога, издаје се једино и искључиво на лични захтјев грађанина. И то се ради у складу са законом, у здравственим установама или преко електронског портала е-здравље, дакле на мјестима гдје грађани могу да затраже и добију и све остале личне медицинске извјештаје, анализе, податке…

Након добијања потврде, свако лице може, а и не мора, свој податак, сходно Закону, да подијели коме год  жели. У овом случају, сходно мјерама које су на снази, лице то ради својом вољом и лично. Дакле, здравствени систем не дијели збирке података, већ сви ми у своје име доносимо такву евентуалну одлуку.

Подсјећам да је ово у складу са стандардима Европске Уније, с обзиром на чињеницу да истовјетан систем од 01. јула функционише у свим земљама чланицма ЕУ. Да сумирам, грађани самим пружањем на увид потврде дају сагласност за обраду података, и ту нема ни законских, ни функционалних  препрека или кршења приватности.

Следећа теза, да се валидација QР кода врши онлине, па би ту могло бити неких дилема, нема апсолутно никаквог смисла. QР код користи енкрипцију јавног кључа и једноставно речено, као и ваша емаил адреса, будите слободни да га подијелите коме ви желите. Валидација садржи само име, презиме и датум родјења. Дакле, садржи податке који нису заштићени Законом о заштити података о личности, тако да нема потребе да се у јавности стварају дилеме око овог питања.

И на крају теза да, с обзиром да потврда важи само уз приложени документ, личну карту или пасош, а да конобари нису припадници званичних органа попут полициије, царине, граничне полиције, морам поновити да се лични документи већ пружају на увид у туристичким објектима, попут хотела, или на примјер, на улазу у ноћне клубове којим доказујете пунољетство. Ријечју, ваша је лична воља и избор, када и коме желите да презентујете личну карту или пасош. Органи попут полиције, царине, граничне полиције имају право да од вас захтијевају увид у лична документа, док у овом случају ви својевољно то радите, а на шта, опет по закону, имате право.

Имајући наведено у виду, министарство упућује све заинтересоване грађане, али и Агенцију, на овај одговор и појашњење, и сматрамо да је материја више него јасна и више се овим поводом нећемо оглашавати.

Александар Секулић,
Генерални директор Директората за дигитално здравље у Министарству здравља