Реаговање МВП поводом изјава у Србији након усвајања Резолуције о Сребреници

Претходних дана имамо прилику да свједочимо изјавама са највиших државних адреса Републике Србије, али и портала бројних медија, од таблоидних до оних много озбиљнијих, које су, готово све на исти начин и са истим циљем усмјерене директно против Владе Црне Горе, предсједника Владе и предсједника Скупштине, као и великог дијела посланика у Скупштини Црне Горе. Након што су се претходних дана огласили министар Вулин и предсједник Народне скупштине Републике Србије Ивица Дачић, јуче је и предсједник Србије Александар Вучић казао “да неће дозволити да се доношењем Резолуције о Сребреници у црногорском Парламенту стави колективни жиг на сваког припадника нашег народа"; и још много тога, закључно са порукама типа “далеко им кућа”, тешко схватљивим, када долазе од лидера и државника који се залажу за добросусједске односе, најблискију сарадњу у региону и његову европску будућност. И то, међу првим сусједима, историјским савезницима и сапутницима, чији грађани се са правом и разлогом осјећају као пријатељи и браћа. С тим у вези, Министарство вањских послова има обавезу да и на овај начин изнесе свој став:

Резолуција о Сребреници коју је Скупштина Црне Горе усвојила 17. јуна ове године је документ који није, и не може ни у ком случају, бити усмјерен ни против једног народа и ниједне државе, а понајмање против српског народа и Републике Србије. Не постоје геноцидни народи, већ само појединци, што је јасно и експлицитно речено у тексту овог документа. Јасније и прецизније него што је то учинио било ко, па и Скупштина Републике Србије прије једанаест година. Дакле, одговорност за геноцид, као што и прописује међународно право и као што се констатује у одлуци Трибунала у Хагу, може сносити и за њега одговарати искључиво појединац. Све остало сто слушамо и читамо ових дана само је неразумљиви и чудним мотивима инспирисани  покушај политичког и медијског спиновања текста Резолуције, усмјерен, понављамо, директно ка владајућим структурама Црне Горе.

Додатно брине чињеница да је Ивица Дачић, предсједник Скупштине, као један од највиших представника Републике Србије, позвао свештено лице у Црној Гори да се „позабави“ предсједником Владе независне и суверене, сусједне државе, која, при томе, и уставно и суштински успостављена и дефинисана као секуларна држава свих њених грађана. Овакав неприхватљив и несхватљив иступ, не само што је супротан свим обрасцима одговорног државничког понашања, већ је, у трећој деценији XXI вијека, запањујуће анахрон, јер се њиме доводи у питање концепт модерне, секуларне и демократске државе и исто таквог друштва. Несхватљиво је да један овакав став долази од предсједника Парламента државе, која је кандидат за чланство у ЕУ и може се само претпоставити шта о овоме мисле наши ЕУ партнери, савезници и пријатељи.  Да и не помињемо да то што би се овакве и сличне поруке могле тумачити и као позив на рушење државног поретка у земљи, иако искрено вјерујемо да то није била намјера господина Дачића. О недопустивости таквог понашања, најбоље илуструје хипотетичка ситуација и неприкладност у ком би Црна Гора позвала неког владику СПЦ да се "позабави" предсједником Народне скупштине Републике Србије.

Непримјерено је, као и крајње погрешно, да се црногорски грађани, српског националног предзнака, изнова третирају као припадници и "брига" Републике Србије. Црна Гора је држава свих њених грађана, без изузетка, ма како се они национално и вјерски осјећали и које год политичке и вриједносне свјетоназоре дијелили. Они су лојални грађани наше државе, Црне Горе, стога бригу о њима, као и о свим нашим грађанима, воде црногорске институције. Институције које су ту за њих и због њих. Нити једна држава не може дозволити да се одрекне једног јединог човјека, а не 30% својих грађана.

 За разлику од господина Вулина, који пријети забранама уласка, ми нудимо грађење мостова међу нама.  Умјесто неспоразума, као и много пута до сада, од 4.децембра - позивамо на дијалог. Зарад прошлости, али и будућности наших покољења, ми пружамо руку пријатељства. Кроз историју, нико тако снажно није стајао уз Србију, као Црна Гора, плаћајући чак и најскупљу цијену.

Понављамо, Србија и српски народ су за Црну Гору и њене грађане, као и за њену актуелну власт и Владу, више од пријатеља, те да поготово због тога ово не смије бити манир међудржавне комуникације и свеукупних односа. Стога смо више пута, а и наставићемо у том смјеру, позивали на мир и стабилност. Свјесни смо да не можемо промијенити прошлост, која је свакако тешка и болна, али можемо учити из ње, тако што ћемо се са највећим пијететом и дубоким поштовањем односити према жртвама ратова на простору бивше Југославије, ма које националности и вјере оне биле. 

То је једини услов и залог за будућност, коју морамо градити заједно. Корачати заједно руку под руку, као независне, суверене и равноправне државе, ослобођене стега и духова прошлости, ка европској породици, којој сви на Балкану припадамо и у оквиру које ћемо показати да је наш Регион темељ јединства и стабилности Европе.