Реаговање на текст објављен у НД „Вијести“ (7. мај 2021.)

Поводом чланка, објављеног у НД Вијести и на порталу Вијести 7. маја 2021.године, Министарство екологије, просторног планирања и урбанизма упућује сљедеће реаговање:

У вези са давањем сагласности на идејно рјешење апартманског објекта инвеститора "Цијевна цоммерце" у захвату Детаљног урбанистичког плана Бечићи, истичемо да је то идејно рјешење урађено према важећем Детаљном урбанистичком плану Бечића и да су све смјернице и препоруке које су у том Плану испоштоване.

Ово Министарство успјело је да, у односу на услове из Урбанистичког плана, смањи спратност објекта и бруто грађевинску површину за око 3.500 м2.

Нама су сви инвеститори једнаки и наш је посао да у прописаном року дајемо сагласности на идејна рјешења која испуњавају све законске услове. Иако је и претходни пројекат био у складу са Урбанистичким планом, због чињенице да постоје велики проблеми са актуелном планском документацијом Будве и Бечића, јер су та документа довела до претрпаности простора, угрожавања јавног простора, угрожавања комуникација и естетике града, инсистирали смо на корекцији идејног рјешења и значајном умањењу квадратуре и спратности. Тек када је инвеститор прихватио наш захтјев и направио уступке, дали смо сагласност на идејно рјешење.

Додатно, напомињемо да се стечено право на почетак градње остварује након одобрења пријаве грађења од стране службе инспекције у Министарству, а након подношења ревидованог главног пројекта, што у предметном случају тек предстоји.

Овакав модел преговарања с инвеститорима, у којем је смањена квадратура објекта, сматрамо добрим рјешењем у ситуацији када имамо важећи плански документ, али и евидентне проблеме за које налазимо начин да их превазиђемо, док се не донесе нови просторни план Општине Будва. Израда тог просторног плана врло брзо ће почети.

Ови планови ће, дакле, у најскоријој будућности доживјети промјене, чему ће МЕППУ бити најозбиљније посвећено.

Међутим, морамо уважити и чињеницу да је наш економски развој у великој мјери базиран на грађевинарству и туризму. Сектор грађевинарства чини 6 до 7 одсто бруто друштвеног производа, туризам око 11 одсто директно, односно око 25 одстио уколико се узму и пратеће дјелатности. Све недостатке овог наслијеђеног економског модела осјећамо управо сада у вријеме пандемије. Влада је усмјерена ка редефинисању економског модела Црне Горе али морамо бити свјесни да се промјена у економији не може десити одједном, па ни у средњем року. За тако нешто потребно је 3-5 година, уколико добро поставимо основе и ефикасно радимо на реализацији нових економских пројеката. У том периоду, економија мора да се постепено прилагођава, а просторно-планска документа да прате, а донекле и предводе ове промјене. У оваквој економској ситуацији, по нашем мишљењу, није добро прекинути изградњу, већ дозволити њен врло контролисан развој. У том смислу Министарство ће, у сарадњи са локалним самоуправама, посвећено контролисати сваки објекат који треба да добије сагласност и преговараће са инвеститорима о уподобљавању објеката ономе што су много хуманији и одрживији принципи градње у Црној Гори. Није искључена ни могућност увођења мораторијума на градњу у Општини Будва, о чему ће одлука ускоро бити донијета, до доношења новог просторног плана.

Молимо јавност да има разумијевања за веома сложену ситуацију у којој се налази Црна Гора. Дјелује допадљиво говорити о Црној Гори као еколошкој оази, ослобађању простора… али ми морамо бити и економски спремни за такву транзицију, морамо имати радну снагу, образовање, пројекте, инвеститоре и финансијски сектор који иде у том правцу. То је процес гдје паралелно мора ићи смањивање постојећих економских активности и раст нових како би наши грађани економски преживјели ову велику промјену модела развоја. Оно што је најбитније јесте да ни једна сагласност Министарства неће бити дата под политичким или финансијским утицајем, већ на основу закона, разумних принципа струке, сагледавања сложености укупне друштвене ситуације, као и дугорочних стратешких усмјерења Владе Црне Горе.

М И Н И С Т А Р

Проф. др Ратко Митровић

Оригинални чланак објављен у НД Вијести и на порталу Вијести 8. маја 2021. године можете погледати овдје.