Реаговање поводом навода објављених у дневном листу „Побједа“

У циљу прецизног и тачног информисања јавности, Министарство одбране Владе Црне Горе поводом нетачних навода које у континуитету износи дневни лист „Побједа“, а са апелом да се исти у том дневном листу и осталим медиијма који су их пренијели, исправе.

Наиме, у тексту објављеном у “Побједи” дана 06.03.2021. године, под насловом „Александар Шарановић поднио оставку након само 35 дана“, аутор текста и главни одговорни уредник “Побједе” је навео читав низ нетачних информација и тврдњи у вези са постављењем у оквиру Обавјештајно-безбједносног директората (даље: ОБД) Министарства одбране.

Основни циљ нашег реаговања је обезбјеђивање могућности јавности Црне Горе да стекне јасан увид у дату ситуацију и да стекне комплетну, а прије свега, чињенично тачну слику.

Господин Александар Шарановић је именован за В.Д. генералног директора ОДБ-а на сједници Владе одржаној 22.01.2021.године, а сходно Закону о државним службеницима и намјештеницима. У члану 61 став 1 Закона о државним службеницима и намјештеницима ("Сл. лист РЦГ", бр. 2/2018, 34/2019 и 8/2021), наводи се: „У случају престанка мандата старјешини органа управе, односно службе или лицу које врши послове високог руководног кадра може се одредити вршилац дужности до именовања, односно постављења у складу са законом, а најдуже до шест мјесеци“.

Како је г. Шарановић из приватних разлога одлучио да поднесе оставку, ефективно од 31. марта ове године, те у циљу поштовања његове приватности, разлоге који су личне природе нећемо ни саопштавати. Право на заштиту приватности има свако лице у Црној Гори, те ни државни функционери нијесу лишени истог, а цјелокупна јавност, укључујући и медије, дужна је да то право поштује.

Истичемо да су разлози за оставку наведени у поменутом „Побједином“ тексту апсолутно нетачни. Осим што су нетачни и чињенично комплетно неутемељени, сматрамо и да су врло непримјерени, те се готово граниче са злом намјером, иако не желимо да вјерујемо да иста постоји код аутора текста.

Министарка одбране, нити неко друго службено лице, никада нијесу издавали наређења о кадровским питањима, на начин да се нанесе штета било ком припаднику Министарства одбране и Војске Црне Горе. Са индигнацијом одбацујемо низ паушалних тврдњи наводних извора дневног листа „Побједа“, а који су описани у дијелу текста поднаслова „(НЕ)ПРИСТОЈНИ НАЛОЗИ“. Сам поднаслов нема никакве основе јер налози, односно наредјења могу бити или у складу са законом или у супротности са истим.

Наставак предметног текста није ништа мање нетачан. У дијелу поднаслова „АФЕРА ЗА АФЕРОМ“, наставља се са низом крајње малициозних тврдњи о наводној злоупотреби овлашћења за приступ тајним подацима, којим је такодје наводно „озбиљно компромитован систем војне и националне безбједности“. Као доказе којим се поткрјепљује ова нетачна тврдња, наводи се случај постављења мајора Радула Човића за члана колегијума ОБД. Као прво, не постоји колегијум ОБД и мајор Човић никада није постављен за никаквог члана колегијума. Из разлога повјерљивости систематизације радних мјеста у ОБД, не можемо саопштити тачну дужност. Даље се наводи како је мајор Човић без икаквих провјера постављен, јер би се наводно провјерама дошло до парафразирамо: „открића да је мајор Човић враћен из Пољске са војних припрема за вјежбу у Летонији“. У овој тврдњи су тачни једино чин, име и презиме мајора Човића, као и то да је у једном моменту био упућен на обуку у Пољску. Све остало је чиста манипулацијама чињеницама, јер мајор Човић није ишао на обуку за вјежбу у Летонији, већ на предупутну обуку за упућење у НАТО мисију „Одлучна подршка“ у Авганистану, и то у својству команданта контингента, а на основу транспаренте процедуре пријављивања и селекције коју је вршило Министарство одбране на чијем се челу тада налазио г-дин Предраг Бошковић.

Мајор Човић је успјешно завршио обуку у Пољској и вратио се са припадницима контингента Војске Црне Горе, а након два мјесеца, именовани је упућен у мисију „Одлучна подршка“. Понављамо, апсолутно је нетачно да је мајор Човић враћен са обуке из Пољске, и апсолутно је нетачно да је било покушаја компромитације података о распореду јединица НАТО „које су на истуреном присуству на Истоку“. У реченици у којој се помињу јединице НАТО на истуреном Истоку, претпостављамо да се мисли на мисију „Ојачаног истуреног присуства“ коју НАТО спроводи у Пољској и три балтичке државе. Ово, примјећујемо, личи на још једну погрешну интерпретацију (или погрешно информисање од извора на који се позива аутор), јер обука у Пољској нема никакве везе са мисијом „Ојачаног истуреног присуства“. Ово би листу “Побједа” било објашњено да је у маниру добре новинарске традиције и новинарског етичког кодекса, затражено појашњење у односу на новинарска „открића“.

У сљедећој реченици у оквиру истог поднаслова „АФЕРА ЗА АФЕРОМ“, наставља се обмањивање јавности погрешном тврдњом (као и у низу ранијих текстова) да је мајор Човић ухваћен у кршењу безбедносних протокола током покушаја да на УСБ уређај сними и тако компромитује податке о распореду НАТО „које су на истуреном присуству на Истоку“. Не постоји ни један једини званичан документ који потврђује такве наводе, јер оно сто је непознато аутору текста и његовом евентуалном извору (који ако заиста постоји обмањује новинара), је да се УСБ не користи у систему НАТО Информационо-комуникационог система, већ је процедура изласка података из заштићеног система регулисана строгим правилима. Дакле, према расположивим подацима Министарства одбране и ОБД, мајор Човић никада није покусао да изврши било какву компромитацију путем УСБ уређаја, а и да је такав покушај постојао, не би га било могуће реализовати.

У трећем поднаслову „ИНСПЕКЦИЈА НОС-А“, поново се излази из оквира новинарске етике и кодекса, па се повезује посјета тима НАТО Канцеларије за безбједност са неким другим темама из јавног живота, а које никакве везе немају са радом Министарства одбране. Напомињемо да је поменута посјета реализована као дио активности из надлежности овог тијела, а НАТО партнери су имали прилике да се увјере да су крајње неосноване медијске спекулације о наводном нарушавању информационе безбједности Министарства одбране.

У посљедњем поднаслову „РАЗГРАДЊА СИСТЕМА“, аутор тврди како о посјети стручњака НАТО није било изјава за медије, али то ставља у нетачан контекст, тј. интерпретира разлоге на погрешан начин. Наиме, активности из домена безбједносног сектора углавном се не третирају по принципима јавне дипломатије који важе за неке друге секторе државне политике и других области јавног живота. С тим у вези, посјета експерата из НАТО Канцеларије за безбједност нипошто није нешто што би се објављивало и најављивало путем медија (као што то не би био случај ни када би нпр. директор неке партнерске службе долазио у посјету директору ОБД-а или АНБ-а). Ово не из разлога скривања активности државних органа од очију јавности, већ јер професионални стандарди у области безбједности захтјевају дискрецију, а уколико постоји нешто што захтјева пажњу јавности о томе надлежне институције дају саопштења за медије.

Сматрамо да је било од наглашеног значаја и у складу са новинарским кодексом и етиком (нарочито јер је ријеч о војно-безбједносним темама и НАТО), да се прије објаве оваквих навода контактира Министарство одбране за додатна појашњења. На тај начин, обезбиједила би се потпуно и исправно информисање јавности, а приоритет дјеловања медија требао би бити интерес јавности.

Сигурни смо да на овај начин јавност није тачно информисана и њен интерес није задовољен, јер осим покушаја наношења штете угледу Министарства одбране, тешко да се може уочити неки друштвено користан ефекат, посебно ако се оваквим текстовима тенденциозно покушава нарушити углед институције, односно углед саме државе.

Да је заиста циљ овог текста да помогне да не дође до урушавања институције Министарства одбране, аутор би дјеловао у складу са једним од основних начела кодекса новинара Црне Горе цитирамо: „критички посматрач носилаца друштвене, политичке и економске моћи када извјештава о њима у интересу јавности“.

На крају, морамо истаћи да начин на који су третиране теме које се тичу Министарства одбране, наводе на забринутост, јер напросто није јасно са којим циљем и за чији интерес би новинар, који има углед и репутацију, дозволио себи да у континуитету објављује текстове без тражења коментара Министарства обране, ускраћујући јавности право да има комплетну и истиниту слику о датим темама.

Не сматрамо спорним потребу да се ове теме обраде од стране било ког медија. Новинарство сматрамо нужном компонентом свеукупних друштвених процеса и једним од најважнијих коректива демократских друштава. Наша замјерка односи се на злоупотребу новинарства за било које и какве циљеве.

У овом и сличним текстовима сматрамо да је повријеђен кодекс новинара/новинарки Црне Горе, и то у тачкама:

1. Дужност је новинара/новинарке да поштује истину и истрајно трага за њом, имајући увијек у виду право јавности да зна и људску потребу за правичношћу и хуманошћу.
2. За новинара/новинарку су чињенице неприкосновене, а његова/њена обавеза је да их ставља у правилан контекст и онемогући њихову злоупотребу, било да се ради о тексту, слици или тону. Гласине и претпоставке морају се недвосмислено назначити као такве. Вијест и коментар обавезно морају да буду јасно раздвојени.
3. Обавеза је новинара/новинарке да допуни непотпуну и исправи нетачну информацију. То се посебно односи на информацију која може некоме нашкодити. Исправка мора бити истакнута на одговарајући начин.

У складу са свим наведеним, напомињемо да ће Министарство одбране увијек бити на располагању листу “Побједа” и свим другим медијима који желе да објективно информишу јавност, али ће од друге стране захтијевати мíнимум уважавања и пристојности, као и поштовање начела новинарске професије.

Упућујемо јавни позив аутору наведеног текста да, у складу са тачком 3 Кодекса новинара/новинарки Црне Горе, исправи наводе које смо означили нетачним и уважи наш званичан став, уколико не посједује материјалне доказе којим би поткријепио истинитост онога сто је сазнао од “повјерљивог извора”.

Министарство одбране и Влада Црне Горе раде транспарентно у интересу грађанки и грађана, а првенствено са циљем спријечавања свих обмана и манипулација, укључујучи и медијске.