Саопштење о одлукама Владе Црне Горе донијетим на телефонској сједници одржаној 15. августа 2024. године

Влада је усвојила сет закона неопходних за реализацију Програма Европа сад 2, којим ће од октобра ове године бити увећане зараде свим запосленима у Црној Гори.

На данашњој сједњци усвојен је и технички ребаланс буџета.

Усвојена акта прослијеђена су Скупштини Црне Горе, са захтјевом да сједница парламента, са тим тачкама дневног реда, буде одржана 30. августа.

Влада је затражила још једну сједницу Скупштине за 30. август, на којој би на дневном реду било поновно изјашњавање о измјенама и допунама Закона о инспекцијском надзору, као и измјенама и допунама Закона којима су прописане одредбе о инспекцијском надзору, које је Скупштини на поновно одлучивање вратио предсједник државе Јаков Милатовић.

Влада Црне Горе је данашњој сједници, на основу прибављених сагласности већине чланова, утврдила Предлог закона о измјенама и допунама Закона о буџету Црне Горе за 2024. годину. Измјене и допуне Закона доносе се у циљу техничког усаглашавања усљед доношења и примјене нове Уредбе о организацији и начину рада државне управе, као и сходно члану 8 Закона о буџету и фискалној одговорност усљед потребе уравнотежења буџета, због повећања издатака на различим буџетским позицијама у циљу реализације насталих обавеза као и промјене примитака сходно ревидираним макроекономским показатељема и досадашњим трендовима наплате буџетских прихода. Наиме, Предлогом закона о измјенама и допунама Закона о буџету за 2024. годину, укупни приходи буџета, у односу на Закон, већи су за 55,4 милиона еура, док су расходи буџета, у односу на Закон увећани су за 56,7 милиона еура. Сходно наведеним промјенама, дошло је до измјена осталих категорија и то дефицита, примарног дефицита, као и недостајућих средстава и потреба финансирања. Планирани ниво дефицита буџета износи 237 милиона еура или 3.26 % процијењеног БДП-а и у односу на првобитно планирани, дефицит је виши за 1.36 милиона еура, док је у односу на БДП, усљед ревидиране пројекције БДП-а, нижи за 0.09 % БДП-а.

Какос е наводи у материјалу, Предлогом закона о измјенама Закона о буџету за 2024. годину примици у износу од 3,521,329,254.01 еура распоређују се на:

• Текући буџет 1,431,665,952.12 еура,
• Резерве 70,880,000 еура,
• Буџет државних фондова 1,247,902,604.93 еура,
• Капитални буџет 237,012,958.82 еура
• Трансакције финансирања издатака 533,867,738.14 еура.

У односу на Закон о буџету за 2024. годину, издаци Текућег буџета увећани су за 35.1 милиона еура, Буџет државних фондова за 17,9 милиона еура и Резерве за 10 милиона еура, Трансакције финансијарања су умањење за 17,1 милиона еура, док је Капитални буџет умањен за 3 милиона еура.

Утврђен је Предлог закона о измјенама и допуни Закона о порезу на додату вриједност. Предложено законско рјешење дио је Фискалне стратегије Црне Горе за период од 2024. до 2027. године, којим се желе постићи сљедећи циљеви:

• реформа снижене стопе ПДВ-а, у складу са Директивом 2006/112/ЕУ о заједничком систему на додату вриједност, кроз увођење друге снижене стопе ПДВ-а од 15 %;
• укидање пореског расхода, односно нулте стопе ПДВ-а на испоруку производа и услуга за градњу и опремање угоститељског објекта категорије пет и више звјездица, енергетског објекта за производњу електричне енергије инсталисане снаге веће од 10 MW и капацитета за производњу прехрамбених производа разврстаних у оквиру сектора Ц група 10 Закона о класификацији дјелатности („Службени лист ЦГ“, број 18/11), чија инвестициона вриједност прелази 500.000 еура;
• реформа одредбе која се односи на ослобођење од плаћања ПДВ при увозу, односно њено усклађивање са Директивом 2009/132/ЕУ о утврђивању подручја примјене члана 143 тачки (б) и (ц) Директиве 2006/112/ЕУ у вези ослобођења од плаћања пореза на додату вриједност приликом коначног увоза одређене робе;
• укидање одредбе која се односи на ослобођење код увоза производа на пошиљке незнатне вриједности до 75 еура;
• увећање нивоа паушалне накнаде коју остварује пољопривредник са 5% на 8%.

Влада је утврдила Предлог закона о измјенама и допунама Закона о порезу на добит правних лица. Предложеним законским измјенама уводи се право на ослобођење од пореза на добит за правна лица која реинвестирају средства из остварене добити у пољопривредне пројекте, као и за правна лица која улаже средства у друге субјекте пољопивредне дјелатности, на начин да им се обрачунати порез умањи за износ средстава која су реинвестирана, односно уложена. Укупан износ наведених пореских ослобођења за период од три године не може бити већи од 300.000 еура. Предложеним измјенама извршиће се прецизније дефинисање издатака правних лица која се признају на терет расхода, односно да издаци за здравствене, социјалне, образовне, научне, вјерске, културне, спортске и хуманитарне сврхе, заштиту животне средине, као и издаци дати установама, односно пружаоцима услуга социјалне и дјечије заштите основаним у складу са законом којим се уређује социјална и дјечија заштита, признају се као расход највише до 3.5% укупног прихода. Такође, предлаже се и увођење признавање издатака за националне спортске савезе као расход највише до 5 % укупног прихода. Како је истакнуто у материјалу, предлаже се и укидање забране коришћења пореског ослобођење за пореског обвезника који отпочне обављање дјелатности у привредно недовољно развијеним општинама, а који послује у сектору примарне производње пољопривредних производа и рибарства, на који начин се жели унаприједити пословни амбијент, подстакнути пољопривредна производња у недовољно развијеним општинама, а што ће у коначном имати бројне позитивне ефекте, како за пореске обвезнике тако и за приходну страну буџета Црне Горе.

Утврђен је Предлог закона о измјенама и допунама Закона о порезу на доходак физичких лица. У смислу ширења пореског обухвата предлаже се увођење два нова извора прихода, и то за приходе остварене преко интернета и видео игара и од игара на срећу. Предвиђено је да се порез на доходак од прихода преко интернета и видео игара опорезује по годишњој пријави по стопи од 15 %, а да се приходи од игара на срећу опорезују при свакој исплати добитка по стопи од 15 %. Приходи од игара на срећу ће припадати буџету Црне Горе у висини од 100 % укупно остварених прихода по том основу. У оквиру прихода од самосталне дјелатности предлаже се напредније законско рјешење које ће поред постојећих обухватити и порески третман прихода које физичко лице повремено оствари од другог физичког лица. Министарство финансија је у претходном периоду идентификовало да издаци који се у складу са овим законом признају као расход до одређеног процента представљају порески расход. С тим у вези, предложена је нова норма која уређује предметну област, на начин да се издаци који се признају расход прецизно дефинишу, а све у циљу јасне примјене Закона о порезу на доходак физичких лица. У смислу унапређења пословног амбијента предлаже се да се пореско ослобођење за пореског обвезника који отпочне обављање дјелатности у привредно недовољно развијеним општинама може користити, поред већ прописаних сектора, и у сектору примарне производње пољопривредних производа и рибарства. На предложени начин жели се подстаћи пољопривредна производња у недовољно развијеним општинама, што ће позитивно утицати како на запошљавање тако и на смањење увоза пољопривредних производа. У циљу праведнијег система опорезивања у зависности од извора прихода, предлаже се допуна других примања категоријама које су до сада биле опорезоване као лична примања, али и категоријама које нијесу јасно прописане у важећем закону. Такође, предлогом закона предвиђено је да када порески обвезник оствари лична примања код два или више послодаваца, у том случају ће Пореска управа бити у обавези да пореску обавезу утврди рјешењем на основу података из пореске пријаве коју подноси порески обвезник и података из службене евиденције, у року од 30 дана од дана подношења пријаве. На крају, предлаже се увећање лимита за паушално опорезивање прихода од самосталне дјелатности, са 18.000 на 30.000 еура. Поред лимита, предлаже се и промјена рока за подношење захтјева за паушално опорезивање прихода од самосталне дјелатности.

Влада је утврдила Предлог закона о измјенама Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање. Доношењем овог закона, пореско оптерећење рада ће се умањити кроз смањење доприноса за пензијско и инвалидско оригурање (ПИО) на терет запосленог и послодавца, са укупно 20,5 % на 10 % (доприноса за ПИО на терет запосленог са 15 % на 10 % и доприноса за ПИО на терет послодавца са 5,5 % на 0 %). Након имплементације ове пореске реформе, Црна Гора ће постати држава са једним од нижих пореских оптерећења на рад, будући да ће пореско оптерећење по основу рада када је у питању просјечна зарада износити 16,2 %, док ће у случају зараде од 600 еура износити 11,1 %, а на 800 еура 13,5 %. У материјалу се истиче И да просјек пореског оптерећења на просјечну зараду у земљама OECD износи 34,8 %. Примјеном ове мјере доћи ће до увећања нето зарада запослених, уз истовремено нижи ниво бруто трошка за зараду коју исплаћује послодавац.

Утврђен је Предлог Закона о измјенама и допунама Закона о акцизама. Овим законом се:

• предлаже увођење акцизе на мирна вина чија висина би износила 25 еура по хл (осим за мале произвођаче вина који би, уз Законом прописане услове, плаћали нижу акцизу),
• у циљу усаглашавања важећег Закона са одредбама Директиве 2003/96 о реструктурирању оквира Заједнице за опорезивање енергената и електричне енергије предлаже увођење акцизе на електричну енергију са одложеним роком примјене од датума уласка Црне Горе у ЕУ, имајући у виду да предвиђена акциза представља обавезу за земље чланице,
• предлаже и ширење обухвата осталих безалкохолних пића са додатком шећера или других средстава за заслађивање или ароматизацију, на која се плаћа акциза.

Влада је утврдила Предлог Закона о измјенама и допуни Закона о раду. Основни разлози за доношење измјена Закона о раду јесте усклађивање са Фискалном стратегијом Црне Горе за период 2024-2027. године, којим се предвиђа као једна од кључних мјера за побољшање стандарда грађана, између осталог, смањење трошкова за послодавце кроз ниже пореско оптерећење на зараде и повећање минималне и просјечне зараде у Црној Гори. Имајући у виду високу зависност црногорске економије од привлачења инвестиција са једне и потребу ширења производне базе са друге стране, као и изазове са којима се Црна Гора суочава у дијелу недостатка квалификоване радне снаге (што ће бити посебно изражено у условима пуне интеграције црногорске привреде у јединствено европско тржиште у склопу приступања ЕУ) неопходно је кроз одговарајућу пореску политику, створити подстицајан инвестициони амбијент који ће резултирати већим приливом инвестиција и генерисању нових радних мјеста. У условима значајног недостатка радне снаге, посебно током трајања туристичке сезоне, и чињенице да су многе земље које су приступиле Европској унији искусиле одлив високо квалификоване радне снаге, као и цијенећи чињеницу да је минимална зарада коју послодавци исплаћују запосленом, посебно у Централном и Јужном региону, већа у односу на законски одређени праг усљед кретања на тржишту рада. Влада Црне Горе је одговорно прихватила иницијативу да се унаприједи стандард запослених са минималном зарадом, али истовремено водећи рачуна да се не успори раст запослености и конкурентност привреде, као и да се постигне неутралан ефекат на буџет, како би се обезбиједило остварење прихода пројектованих у процесу фискалне консолидације. У том смислу Влада је предложила измјене Закона о раду на начин да износ минималне зараде почев од 1. октобра 2024. године не буде нижи у нето износу од 600 еура за запослене на радним мјестима до V нивоа квалификације образовања, односно 800 еура за запослене на радним мјестима са VI и вишим нивоом квалификације образовања.

Утврђен је Предлог закона о измјени Закона о високом образовању. Разлог за доношење измјена закона садржан у неопходности стварања претпоставки да мјесечне накнаде студентских кредита и стипендија за најбоље студенте не буду везане за минималну зараду, јер могу варирати у зависности од економских услова. Циљ Предлога измјене закона је да се сваке студијске године утврђује висина новчаних давања за студенте одлуком Владе, на предлог ресорног министраства. Како се наводи у материјалу, кроз директне одлуке Владе и ресорног министарства могуће је ефикасније подстицати образовање у одређеним областима које су од стратешког значаја за државу. У многим развијеним земљама висина студентских кредита и стипендија није везана за минималну зараду, већ се одређује према реалним потребама студената и специфичностима образовног система. Усвајањем сличног приступа, наша земља би се приближила међународним стандардима и праксама у образовању.

Влада је утврдила Предлог закона о измјени и допуни Закона о стручном оспособљавању лица са стеченим високим образовањем. Циљ Предлога закона је да се кроз увећање накнаде корисницима стручног оспособљавања пружи подршка лицима са стеченим високим образовањем њиховој социјалној интеграцији и смањењу незапослености. Предложеном измјеном закона та накнада износи 600 еура, док је према важећем законском рјешењу, корисник стручног оспособљавања имао право на мјесечну новчану накнаду у нето износу од 450 еура. Предложеном измјеном и допуном закона биће обухваћени корисници који остваре право на стручно оспособљавање у складу са позитивним прописима и исто започну од 15. јануара 2025. године. За спровођење овог закона неопходно је планирати додатна финансијска средства у буџету за наредну фискалну годину у износу од око 4.100.000 еура.

Усвојена је Информација о стању у Скупштини општине Андријевица у погледу њеног конституисања у смислу члана 39 Закона о локалној самоуправи. Тим поводом, Влада ће сазвати сједницу новоизабране скупштине општине Андријевица, са једном тачком дневног реда – избор предсједника Скупштине општине Андријевица за сриједу 28. август 2024. године са почетком у 12 часова.

Влада је усвојила Информацију о стању у Скупштини општине Беране у погледу примјене одредбе члана 66 став 3 Закона о локалној самоуправи. Тим поводом, Влада ће упутити Предлог за скраћење мандата Скупштине општине Беране.

На сједници је утврђена и Платформа за учешће потпредсједника Владе за економску политику г. Nika Gjeloshaja на Амбасадорској конференцији у Тирани, Република Албанија, 27. августа 2024. године.