Саопштење потпредсједника Владе за политички систем, правосуђе и антикорупцију мр Мома Копривице

Сједница Уставног суда од 25. децембра у вези које су манипулисали представници деструктивне опозиције, открива праве намјере покушаја политичке контроле Уставног суда од стране партија бивше власти. Очигледно је сва ујдурма и харанга мотивисана са циљем да судије којима је по сили Устава престала функција буду у саставу Уставног суда и поменутог датума, како би била сигурна већина за усвајање уставних жалби о укидању притвора бившем ГСТ-у Миливоју Катнићу и бившем помоћнику директора УП Зорану Лазовићу, те да се на тај начин опструира и анулира рад СДТ-а и редовних судова у борби против организованог криминала и корупције. Те уставне жалбе су биле управо сад на дневном реду, и зато су требале судије којима је по сили Устава престала функција и прошле би као и у случају Петра Лазовића, Милоша Меденице, Саше Чаденовића и многих других.

Наиме, Уставни суд, одлучујући по уставној жалби Петра Лазовића два пута, 12. октобра 2022 године и 16. јуна 2023 године, одбио његове уставне жалбе и потврдио закључке судова. Међутим,  одлучујући по уставној жалби истог подносиоца 27. марта 2024 године, исту прихвата, и то овај пут наводећи да су у ставовима редовних судова површно и стереотипно наведене околности. Како је могуће да те површно и стереотипно наведене околности нијесу видјели два пута раније у истој ствари?

 Осим тога, одлучујући по уставној жалби поменутог лица 27. марта 2024 године, коју су усвојили, наводе да се опасност од бјекства мора процјењивати и у свијетлу фактора који се тичу карактера осумниченог, његовог морала, дома, занимања, имовине, породичних веза и сл. Право је чудо да им ништа од тога није било битно раније, када су два пута одлучивали о уставнима жалбама истог подносиоца, одбијајући их.

Зашто су одступили од раније израженог става у случају истог подносиоца? Зашто у одлуци о усвајању његове жалбе нема нити једног слова образложења зашто одступају од раније израженог става? Који су ту мотиви по сриједи? Да ли су са тим мотивима повезане амбиције и настојање, да мимо Устава што дуже остану на функцији судија.

Исто тако, одступајући од сопствених ставова изнијетих у одлуци о одбијању уставне жалбе Милоша Меденице од 16.маја 2023 године, његову уставну жалбу о укидању притвора прихватају 23. априла 2024 године. Све то упркос чињеници да се то лице својевремено налазило у бјекству и документоване су његове поруке "упри куме, да видимо оћемо ли у планину" и "за Бг бих одмах пошао", а што је Уставни суд у ранијој одлуци кад је одбио његову уставну жалбу, и сам констатовао. Овакав степен непринципијелности је фрапантан и рекло би се нимало случајан.

Све ово указује да је намјера партија бивше власти била да Уставни суд претворе у Зауставни суд правде, и да дио партијских судија држи кључеве од затворских ћелија у Спужу и да откључава разне Катниће, Вељовиће и Лазовиће које је стигла правда.

Уставни суд је не само уставно већ и језички гледано, зауставио неуставне и боље рећи надуставне намјере, оних кони су навикли да смс-ом или вибером куцају пресуде.

Дакле, ДПС је желио да обесмисли све напоре ВДТ, СДТ и СПО и да правда буде у рукама "инсталиране тројке" којој је по сили Устава престала функција и чији би један потез оловке био довољан да прекрижи стотине хиљада страница доказа о криминалном дјеловању и удруживању.

Слобода се не намјешта, слобода се заслужује.