Саопштење поводом изјава Националног савјета за борбу против корупције на високом нивоу

Поводом изјава и налаза Националног савјета за борбу против корупције на високом нивоу, саопштених на конференцији за новинаре одржаној 11. августа 2021. године, а везано за питања заштите животне средине, Министарство капиталних инвестиција издаје сљедеће саопштење:

Влада Црне Горе, коју је представљало Министарство саобраћаја и поморства, а сада Министарство капиталних инвестиција као правни сљедбеник (у даљем тексту: „Министарство“), је Инвеститор пројекта аутопута Бар-Бољаре, дионица Смоковац-Увач-Матешево (у даљем тексту: „Пројекат“).

Поступајући по Закону о уређењу простора и изградњи објеката ("Службени лист ЦГ", бр. 51/2008, 40/2010 - други закон, 34/2011, 40/2011 - други закон, 47/2011, 35/2013, 39/2013 и 33/2014) („ЗУПИО“) и Закону о аутопуту Бар-Бољаре ("Службени лист ЦГ", бр. 52/2014), Инвеститор је послове на реализацији Пројекта повјерио овлашћеним стручним лицима:

Извођачу радова/пројектанту Цхина Роад анд Бридге Цорпоратион (у даљем тексту: „ЦРБЦ“ или „Извођач“) (закључен Уговор о пројектовању и изградњи аутопута Бар-Бољаре,  дионица Смоковац-Увач-Матешево – у даљем тексту „Уговор“ - који је јавно објављен у Службеном листу ЦГ број 54/2014 дана 23. децембра 2014. године),

Инжењеру/Надзорном органу – међународном консултанту (француско-италијанском конзорцијуму) ИНГЕРОП ЦОНСЕИЛ & ИНГЕНИЕРИЕ – ГЕОДАТА Енгинееринг С.п.А, са зависним друштвом и канцеларијом у Подгорици (закључен Уговор о пружању консултантских услуга за надзор над израдом пројектне документације и извођењем радова на изградњи аутопута Бар-Бољаре, дионица Смоковац-Увач-Матешево, од 11. септембра 2014. године);

Државној комисији за ревизију техничке документације („ДКР“) (формирана Одлуком Владе Црне Горе о именовању Државне комисије за ревизију Главног пројекта за изградњу аутопута Бар-Бољаре, приоритетне дионице Смоковац-Увач-Матешево у складу са чланом 9 Закона о аутопуту Бар-Бољаре);

Државној комисији за технички преглед Радова („ДКТП“) (формирана Одлуком Владе Црне Горе о именовању Државне комисије за технички преглед Радова у складу са чланом 12 Закона о аутопуту Бар-Бољаре).

Поред тога, послове управљања Пројектом и Представника Инвеститора у извршавању Уговора о пројектовању и изградњи аутопута Бар-Бољаре, дионица Смоковац - Матешево, Инвеститор је повјерио привредном друштву Монте-пут д.о.о. Подгорица – Пословна јединица за управљање изградњом аутопута Бар-Бољаре (Уговор о обављању послова управљања пројектом изградње аутопута Бар-Бољаре дионице Смоковац-Матешево, од 12. новембра 2014. године).

Наведени субјекти имају на овом Пројекту прецизиране законске и уговорне обавезе и овлашћења и одговорни су и Инвеститору и пред законом за спровођење истих, па сам Инвеститор не врши стручне послове и нема одговорности из надлежности ангажованих субјеката. Горе наведени субјекти, за потребе Инвеститора и свако у свом домену одговорности, а у складу са мјеродавним законима, врше и контролу да ли је Извођач прибавио све неопходне сагласности/одобрења, те да ли је сачинио сву неопходну документацију за извођење радова у оквиру Пројекта.

У погледу питања заштите животне средине, Министарство је обезбиједило механизме за спровођење заштите животне средине који су полазна основа за поштовање прописа из области заштите животне средине, укључујући сљедеће:

• у оквиру уговорне документације за пројектовање и извођење радова на Пројекту, којом је уговорено да је Извођач дужан да поштује, планира и спроводи све прописане мјере, операције и административне кораке за пуну заштиту и очување животне средине (Општи услови уговора „ОУУ“ и Посебни услови уговора „ПУУ“ -  под-клаузуле 4.18, 4.1, 4.8 (х) и (и); Захтјеви Инвеститора – одредбе 12.8, 2.20, 2.21, 4.11), као и да поштује налоге Инжењера (ОУУ под-клаузуле 3.3, 7.6, 15.1, итд.).

• да на реализацији Пројекта буду ангажовани субјекти који имају стручни кадар за задатке из области заштите животне средине – Надзорни орган са експертима заштите животне средине, Извођач са Извођачевим консултантом за заштиту животне средине;

• да надлежни органи, Инжењер и/или ДКР врше ревизију и издају сагласности/одобрења за документацију из области заштите животне средине (Агенција за заштиту животне средине, Управа за воде, Министарство економије, итд.) или им се одређена документа достављају на упознавање: Елаборат процјене утицаја на животну средину, Програми мјера ремедијације, Програм заштите животне средине и Мониторинг програма животне средине, Методологије извођења радова, Акциони план за заштиту ријеке Таре и сл.;

• да је Пројектним задатком за израду Главног пројекта дефинисана обавеза Извођача да кроз све дјелове Главног пројекта имплементира закључке и смјернице из Елабората процјене утицаја на животну средину;

• одговори и активности поводом жалби локалног становништва (у тим случајевима предвиђено је да Надзорни орган, Управљач пројектом и Извођач излазе на лице мјеста ради проучавања и одговора на пријављени проблем);

• успостављање перманентних контрола у току извођења радова на Пројекту (редовна комуникација, обавјештавање и координација Инжењера/Управљача пројектом са надлежним инспекцијским органима);

• да је Извођач обавезан да организује интерну контролу, контролна мјерења, анализе квалитета вода и земљишта и испитивања, да припрема мјере ремедијације и сл.;

• да Инжењер врши теренску инспекцију и документациону контролу, одржава састанке са Извођачем на тему заштите животне средине, да спроводи своја овлашћења путем механизама из Уговора у случајевима поступања Извођача супротно Главном пројекту, Елаборату процјене утицаја на животну средину, техничким спецификацијама, одобреним методологијама извођења радова на Пројекту, прописима, Уговору и мјеродавним законима.

Имајући у виду претходно наведено, нетачно је презентована улога Министарства, као наводно несавјесног актера наведених дешавања на Пројекту. Нијесу Инжењер, Управљач пројектом и инспекције обавјештавали Министарство које ништа није предузимало, него је Министарство, у име Владе Црне Горе, ангажовало све горе наведене потребне субјекте, стручна лица, да за потребе Инвеститора врше надзор, контролу и праћење рада Извођача на Пројекту и успоставило механизме контроле, и иницирало комуникацију са надлежним инспекцијама које су вршиле инспекцијски надзор и предузимале управне мјере и радње из своје надлежности, а све у сврху поступања у складу са Законом о уређењу простора и изградњи објеката, Законом о аутопуту Бар-Бољаре и Уговором.

Ако је већ критика Националног савјета била усмјерена на Министарство и Владу Црне Горе, онда је требало најприје упознати се са законским оквиром и детаљно сагледати и протумачити услове Уговора, овлашћења, обавезе и одговорности свих субјеката, стручних лица са искуством и експертизом, које је Министарство као наручилац посла ангажовало на Пројекту, управо због рјешавања свих питања у вези грађења овог сложеног инфраструктурног објекта. У овом конкретном случају, првенствено је било потребно сагледати улогу Надзорног органа / Инжењера, који сходно ФИДИЦ условима уговора – Жута Књига, има најважнију улогу, обавезе и овлашћења контроле рада Извођача и доношења одлука, предузимања одговарајућих мјера у случају Извођачевог непрописног поступања које није у складу са одредбама Уговора.

У том смислу су и Инжењерова Обавјештења о неусаглашености (Нон Цонформитy Нотицес – „НЦН“), која су приказана на конференцији за новинаре и на које се позива Национални савјет, само  један комплементарни скуп алата из Уговора, које Инжењер мора користити када је то потребно, али не као главно и једино средство за надзор, и не да би обавијестио Министарство па да се даље Министарство бави пословима стручног надзора, него као средство извршавања обавеза Инжењера којим Инжењер упозорава Извођача на одређене недостатке односно неправилности у извођењу радова од стране Извођача или непрописно извођење радова и захтијева или налаже њихово отклањање и/или обуставу таквих радова. Инжењер је стручно лице у складу са чијим налозима је Извођач обавезан да поступа сходно Уговору. Инжењер је једино стручно лице које и даље, након издавања НЦН-а, може да утврди износ средстава за која се умањује привремена ситуација поводом издатог НЦН-а, контролише отклањање недостатака и предузима друге радње, закључно са Инжењеровим одобравањем и затварањем НЦН-а, чиме Инжењер потврђује да је одређени недостатак отклоњен. Инжењер је једино стручно лице које је Уговором овлашћено да може наложити обуставу радова, дјелимично или у цјелини. НЦН садржи назнаку неправилности, пропраћену фотодокументацијом или другим доказима и разлоге због којих се радови не изводе или нијесу изведени у складу са спецификацијама из Уговора.

Након издавања НЦН-а Извођач је дужан да реагује у што краћем року и да имплементира корективне мјере у циљу адекватног рјешења насталог проблема. Корективне мјере Извођач предлаже писаним путем, издавањем НЦР/ИОН (Нон Цомформитy Репорт – Извјештај о неусклађености). НЦР садржи податке на који дио градилишта/локацију и на које радове се неправилност односи, процјену штете, узрок настале неправилности, које превентивне мјере Извођач намјерава предузети и предлог корективних мјера. Извјештај Извођача и предложене корективне мјере у НЦР-у прегледа Инжењер и даје своје одобрење или их враћа на допуну/исправку. Након предузетих активности Извођача и поступања сходно одобреном НЦР-у, Инжењер затвара НЦР. Дакле сви радови за које је издат НЦН су означени као неприхватљиви и одбијени су од стане Инжењера, имајући у виду да се не изводе у складу са Уговором и прописаним стандардима. Извођач је дужан да предузме корективне мјере, да отклони недостатке и одбијену ствар усклади са Уговором. Све док се недостаци не отклоне, Извођач не може бити исплаћен за неправилно изведене радове, односно Инжењер може задржати одређени износ приликом издавања привремене ситуације.

Инжењер је, такође, једино стручно лице које је Уговором овлашћено да може издати Опомену за исправљање пропуста (Нотице то Цоррецт) или да примијени друге одговарајуће прописане механизме из Уговора.

Управљач пројектом, као представник Инвеститора, у складу са својим уговорним обавезама из Уговора о обављању послова управљања пројектом изградње аутопута Бар-Бољаре дионица Смоковац-Матешево, вршио је повремене контролне мониторинге имплементације мјера заштите животне средине, и у том смислу спроводио потребну комуникацију првенствено са Инжењером.

Потпуна је неистина, настала из непознавања уговорних обавеза субјеката које је Министарство ангажовало на Пројекту, да Влада и Министарство нијесу урадили ништа поводом обештећења на основу потраживања које је поднио Монте-пут. Управо је из Министарства раније упућен Управљачу пројектом, између осталог, предлог да се припреми привремено детаљно потраживање Инвеститора поводом дотадашњих догађаја на ријеци Тари и причињене штете.

Наиме, у складу са поменутим Уговором о управљању који Министарство има закључен са Управљачем пројектом, Управљач пројектом, на захтјев Инвеститора или према својој процјени, припрема документацију свих потраживања Инвеститора, у чије име и иступа, и доставља је на сагласност Министарству, након чега исту упућује Инжењеру на одлучивање у складу са Уговорном процедуром. Министарство је, без изузетка, редовно издавало сагласности Управљачу пројектом за сва испостављена обавјештења о потраживањима Инвеститора и за детаљна потраживања Инвеститора.

Из Министарства је у више наврата и тражена од Управљача пројектом израда документације потраживања Инвеститора, искључиво и једино у циљу заштите интереса Инвеститора.

Напомињемо да у складу са Уговором, у односу на било која потраживања Инвеститора не постоји преклузија као у случају потраживања Извођача и да је Инвеститор слободан да у било којој фази Пројекта иницира механизме за рјешавање спорних питања, тј. механизме којима може захтијевати, између осталог, накнаду штете због одређених пропуста Извођача. Напомињемо и да је Инвеститор у складу са условима Уговора и у складу са најбољом ФИДИЦ праксом уговарања услова за изградњу великих инфраструктурних пројеката, уговорио средства обезбјеђења за квалитетно извршење посла (Гарантни депозит, Гаранција матичне компаније, Гаранција за добро извршење посла која мора бити важећа до коначног пријема радова на Пројекту), тако да било каква инсинуирања да ће Извођач да „оде“ и да ће на тај начин избјећи одговорност немају упориште у Уговору. Такође, неутемељени су, нетачни и ничим поткријепљени наводи да ће се евентуална потраживања Инвеститора по Уговору рјешавати пред „арбитражом у Пекингу“, имајући у виду да је у јавно доступном Уговору јасно прописано да је за рјешавање спорова надлежан Арбитражни суд Трговинске коморе у Цириху (под-клаузула 20.6 Уговора) и да се спорови имају рјешавати по арбитражним правилима овог суда.

У свему овоме мора се поштовати чињеница и да друга уговорна страна има право и могућност да искористи Уговорне механизме да заштити своја права.

Из ове перспективе, увјерење нашег Консултанта (Инжењера / Надзорног органа) је да су Инжењер и Инвеститор извршили своје прерогативе сходно Уговору, у складу са Уговором и у складу са оквиром који је предвиђен законима који се примјењују на Пројекту.

Уговором између Министарства и Извођача је успостављен грађанско-правни однос. У том смислу, Министарство и Инжењер су у датом контексту користили и активирали уговорне механизме који су им били на располагању и који су грађанско-правне природе. Дакле, Министарство, као уговорна страна у цивилном уговору, није могло нити може да врши јавно-правна овлашћења, која су у ингеренцији органа којима су таква овлашћења повјерена јавно-правним актима. Наравно, Министарство и Инжењер су спремни да потпуно сарађују са тим органима, у смислу пружања потребних информација, уколико и када се то тражи од њих.

Када је ријеч о укупним финансијским обавезама Инвеститора према Извођачу радова, још једном подсјећамо јавност да је укупна уговорена вриједност свих радова са Извођачем радова 867.983.562,88 еура, дефинисана закљученим Уговором са његовим измјенама и допунама, што су све јавно доступни документи, и ова цијена обухвата накнаде за све врсте издатака које Извођач радова има у вези са реализацијом Пројекта, укључујући и плате запосленог особља, трошкове путовања и др.

Коначно, Министарство жели да саопшти да, уколико дође до објављивања појединих докумената у јавности и трећим лицима, такву објаву треба да прати примјена систематског метода и стручних знања, те детаљно појашњење о самом документу, његовој сврси, ко је издао документ и из којих разлога, да ли документ има коначну форму, да ли је било промјена након издавања документа, реакције уговорних страна, које су посљедице и који уговорни механизми се могу даље примјењивати, итд. Свако другачије поступање може бити неопрезно, непотпуно и селективно презентирано саопштење јавности, које неминовно води погрешним закључцима и манипулисању информацијама, те у крајњем може узроковати да се формира погрешна слика о реализацији Пројекта у јавности.

Јавности је већ добро позната чињеница да је пројекат аутопута Бар-Бољаре највећи инфраструктурни пројекат који се реализује у Црној Гори, за који је идеја о потреби реализације деценијски стара. С обзиром на вриједност, комплексност и стратешки значај овог пројекта, неминовно је да привлачи пажњу шире, како стручне тако и лаичке јавности, и да је као такав предмет бројних расправа, али која би ипак, морала бити ослоњена на потврђене чињенице, стручна мишљења и правилно читање доступних информација, без сензационалистичких иступа, због чега Министарство капиталних инвестиција, као институција која између осталог треба да промовише Црну Гору као инвестициону дестинацију, привлачну за референтне и кредибилне партнере, уз савјесно, одговорно и професионално поступање, мора да иступи са аргументованим демантовањем сваки пут када изнешене оцјене не одговарају стварном чињеничном стању. Такође, нико из бивше власти, али ни од садашњих актера који учествују у реализацији овог капиталног пројекта неће бити амнестиран одговорности за све евентуално учињене пропусте или евентуалне злоупотребе.

Комплексан пројекат какав је пројекат аутопута захтијева специфична инжењерска знања, и уз поштовање најбоље међународне праксе и велики финални труд свих укључених учесника на његовом успјешном окончању. Извођач радова је успјешно извео највећи дио радова, и упорни сензационалистички иступи, уз недовољно познавање процедура и надлежности укључених субјеката, могу озбиљно реметити репутацију Црне Горе као инвестиционе дестинације и испуњење циљева везано за успјешан и што скорији завршетак Пројекта, са чим ће се, сигурни смо, сложити стручна јавност. Министарство има недвосмислен став према свим субјектима укљученим у праћење реализације Пројекта за бескомпромисно поштовање примјењивих прописа, стандарда и правила струке, а стручни и аргументовани предлози, уз поштовање основних принципа фер пословања, би само могли да унаприједе реализацију и то не само овог пројекта, док свако друго поступање може да донесе много више штете него користи Црној Гори, држави са инвестиционо-развојним потенцијалима.

Желимо да вјерујемо да сви заједно дијелимо визију Црне Горе као чланице породице развијених европских земаља, са модерним и одрживим саобраћајним системом, примјереним реалним потребама привреде и грађана Црне Горе, и зато вјерујемо да заједничким напорима можемо креирати друштво у коме ће се коначно направити цивилизацијски искорак ка унапређењу јавне комуникације лишене искључиве потребе за дневно-политичким сензационалистичким иступима када је ријеч о пројекту аутопута Бар-Бољаре.