Саопштење поводом одржаног стратешког дијалога са женским организацијама: Потребан мултидисциплинаран одговор на насиље над женама

Свака пета жена у Црној Гори је током протеклих 12 мјесеци била жртва насиља. Пандемија ЦОВИД-19 указала је на неопходност системског приступа и отвореног дијалога о заједничком одговору друштва на насиље, а посебно о неопходности пуне интеграције женских невладиних организација које пружају подршку женама жртвама насиља у систем, поручено је на стратешком дијалогу представника УНДП-ја, Министарства финансија и социјалног старања и женских невладиних организација.

Стратешки дијалог одржан је данас у оквиру пројекта „Примјена закона, мијењање ставова“, који финансира Европска унија, а спроводи УН Wомен, с циљем заустављања родно засноване дискриминације и насиља над женама, са посебним фокусом на најмаргинализованије групе жена, у шест земаља Западног Балкана и Турској. На дијалогу је разговарано о статусу женских невладиних организација у систему социјалне заштите, са фокусом на положај лиценцираних носилаца специјализованих услуга за жртве насиља, као и јачању сарадње са Министарством финансија и социјалног старања у примјени Истанбулске конвенције и области пружања услуга жртвама родно заснованог насиља.

Даниела Гашпарикова, стална представница УНДП у Црној Гори,истакла је да је насиље над женама најекстремнија манифестација родних неједнакости и најчешц́е кршење женских људских права са озбиљним посљедицама не само на жене, већ на друштво у цјелини. „У Црној Гори је једна од три жене током живота доживјела насиље, а једна од пет у посљедњих 12 мјесеци, док је повјерење у институције ниско - 74% жртава сексуалног насиља то никада никоме није рекло“, рекла је Гашпарикова. Истакла је да то насиље има и финансијске посљедице, што показују и резултати истраживања УНДП-а, да насиље над женама кошта државни буџет до 0,5% БДП или око 18 милиона еура због ослабљене радне продуктивности или одсуства жртава насиља са посла. „Пандемија ЦОВИД-19 је, нажалост, показала да дом није најсигурније мјесто за жене жртве насиља, због чега је УНДП је подржао невладине организације у успостављању 24-часовне подршке жртвама насиља, укључујуц́и и креирање апликације „Буди сигурна“, путем које оне могу једним кликом да затраже помоћ и подршку.“ Гашпарикова је указала на неопходност развијања одрживих и дугорочних модела финансирања женских невладиних организација које пружају подршку женама жртвама насиља, у складу са најбољим европским праксама које се ослањају на блиску сарадњу и повјерење између женских НВО, центара за социјални рад и полиције.

Милојко Спајић, министар финансија и социјалног старања,рекао је да су свјесни чињенице да је потребно направити још конкретних корака како би проблем о којем су данас говорили био систематски и у потпуности ријешен, поготово, како је рекао, имајући у виду наш менталитет који се темељи на бројним историјским приликама и догађајима који су погодили земљу.

„Знам колики је пут Црна Гора прешла од 2000. године, када се насиље у породици сматрало дјелом против јавног реда и мира, па све до ратификације Истанбулске конвенције и њеног ступања на снагу у августу 2014. године. Министарство финансија и социјалног старања је спремно да пружи пуну подршку свима, а ја ћу кроз будући рад Координационог одбора за праћење Истанбулске конвенције пратити рад свих институција и инсистирати на мултидисциплинарној сарадњи, али и сарадњи са невладиним сектором“, истакао је министар Спајић.

Љиљана Раичевић, предсједница НВО Сигурна женска кућа,подсјетила је да је прва женска НВО у Црној Гори основана 1996. године, а да је управо у Црној Гори још 2000. године, под руководством ове женске НВО, отворено прво склониште за жртве трафикинга у Југоисточној Европи. Захвалила је УНДП-ју који је, како је рекла, препознао улогу и напоре припадница женских невладиних организација, које годинама раде готово на волонтерској основи.

Према ријечима Биљане Зековић,извршне директорице Сос телефона за жене и дјецу жртве насиља Подгорица,подршка даљем раду женских НВО од изузетног је значаја за државу Црну Гору. „Ако израчунамо колико кошта наш волонтерски рад, долазимо до податка да само волонтирање и дежурство годинама на СОС телефонима вриједи више од 10 милиона еура. Рад женских НВО јесте од националног интереса, јер радимо посао државе и других запослених у институцијама, чиме не критикујем њихов рад, већ указујем да државни систем не може да покрије све потребе грађана и допре до циљних група до којих могу НВО“, рекла је Зековић.

Додатни материјал за медије:

Видео материјал са догађаја (изјаве и покривалице) доступан је на овомлинку. Комплетан материјал, укључујући и фотографије, доступан је на овомлинку.