Саопштење предсједника Владе Црне Горе проф. др Здравка Кривокапића поводом Деветог новембра - Међународног дана борбе против фашизма и антисемитизма

Најгнуснија злодјела у историји човјечанства започета су много прије него су почињена - тек реторички, прерушено и неосјетно, а ни најљепше и најхуманије ријечи, касније, нијесу саме биле довољне да злочини тоталитаризма, учињени у име нације, државе, идеологије, заставе, вјере или атеизма, буду спријечени. Грађанска држава, све институције система и сви њени конституенти, дужни су, поучени историјским искуствима, да прате, препознају и проактивно учествују у ограђивању и санкционисању сваке врсте шовинизма, дискриминације, тоталитаризма, реваншизма, мржње и насиља.

На данашњи дан, када обиљежавамо Међународни дан борбе против фашизма и антисемитизма, и када изговоримо или напишемо ријеч холокауст, увијек се треба сјетити да је нацифашизам настао као, наводно, сасвим легалан политички одговор на идеју Версајске Европе и либералне демократије, а да је окончан у идолопоклонству диктатору, са ратом, насиљем, злочинима и холокаустом - у крви милиона недужних и незаштићених житеља планете.

У складу са том чињеницом, све државе су свакога дана на испиту друштвене зрелости и резултати тога испита не могу се ни од кога сакрити. Сви чиниоци црногорског друштва дужни су да воде рачуна о захтјевном, суптилном балансу који мора постојати између слобода и права свих грађана Црне Горе, како легитимна, еволутивна борба за слободу и права никада не би постала средство у рукама појединаца и политика који воде у фашизам, шовинизам, тоталитаризам или диктатуру.

Ова Влада и ја као њен премијер, никада нећемо зарад тренутних, или партикуларних интереса, одустати од универзалних принципа хуманости, космополитизма, пацифизма и антифашизма, око којих смо се окупили и на којима суштински почива Црна Гора.      

Танке су и опасне границе које се могу прећи у име родољубља, патриотизма или „виших интереса“. Тамо гдје смо угрозили другога, не станују нити патриотизам, нити родољубље. У дубини сваког идеализма и романтичарског заноса државом, нацијом, заставом, вјером или идејом, треба да стоји, прије и након свега, наклон према човјеку и општем, свечовјечанском интересу – правди, једнакости, слободи, демократији, стабилности, инклузивности и солидарности.