Саопштење са 14. сједнице Владе Црне Горе

Влада је на данас одржаној 14. сједници којом је предсједавао премијер мр Милојко Спајић, утврдила Предлог закона о потврђивању Протокола о измјенама и допунама Споразума из Маракеша о оснивању Свјетске трговинске организације – Споразум о субвенцијама у рибарству. Споразум означава велики корак напријед ка постизању глобалног циља – одрживости океана и мора, с обзиром на то да забрањује давање „штетних” субвенција за сектор рибарства, које су кључни фактор који доприноси дугогодишњем несагледивом исцрпљивању свјетског рибљег фонда. Субвенције које подстичу неодржив, претјеран или илегалан риболов могу бити штетне за одрживост рибљих популација, а Споразум настоји да их сузбије. Споразум, такође, има за циљ пружање подршке малим рибарским заједницама како би им се омогућио одржив и праведан приступ рибарским ресурсима, помаже у заштити интереса мањих играча на рибарском тржишту, осигурава да се привредне предности рибарства равномјерно распоређују и подржава слободну трговину рибом путем уклањања дискриминаторних субвенција. Уклањање таквих субвенција, како се закључује, може побољшати праведност и транспарентност глобалне трговине рибом те створити једнаке услове за све учеснике.

Утврђен је Предлог закона о измјенама и допунама Закона о ауторском и сродним правима. Циљ измјена закона је да се, у складу са правном тековином Европске уније, повећа могућност приступа књигама, часописима и другим штампаним материјалима за ону популацију у Црној Гори која има потешкоћа у њиховом коришћењу. Предлог закона је усаглашен са Директивом (ЕУ) 2017/1564 Европског парламента и Савјета од 13. септембра 2017. године о одређеним допуштеним употребама одређених дјела и других предмета заштите који су заштићени ауторским правом и сродним правима у корист особа које су слијепе, које имају оштећење вида или имају других потешкоћа у коришћењу штампаних материјала и о измјени Директиве 2001/29/EZ о усклађивању одређених аспеката ауторског и сродних права у информационом друштву. Такође, усаглашен је и са Маракешким уговором за олакшање приступа објављеним дјелима за особе које су слијепе, слабовиде или имају друге потешкоће у коришћењу штампаних материјала.

Влада је донијела Одлуку о увођењу међународних рестриктивних мјера утврђених одлукама Савјета Европске уније с обзиром на стање у Сиријској Арапској Републици. Овом одлуком се уводе међународне рестриктивне мјере које су утврђене одлукама Савјета Европске уније којима се Црна Гора придружила, у складу са вањскополитичким приоритетом усаглашавања са Европском унијо, у области заједничке вањске и безбједносне политике. Одлуком су прописане бројне забране и ограничења које се односе на: извоз и увоз, финансирање предузећа, инфраструктурне пројекте, финансијску подршку за трговину, финансијски сектор, саобраћајни сектор, ограничење уласка, док се дио одредби односи на замрзавање финансијских средстава и имовине. Поједини чланови ове одлуке прописују правила за изузеће од примјене рестриктивних мјера за појединачне случајеве, назначене у тексту. У прилозима Одлуке се налазе листе физичких лица и правних лица, субјеката и тијела који су под режимом међународних рестриктивних мјера.

Донијета је Одлука о допуни Одлуке о образовању Савјета за реформу јавне управе. У складу са закључком Савјета са сједнице од 26. децембра 2023. године, допуном је у чланство Савјета укључена Асоцијације менаџера Црне Горе и савјетница предсједника Владе за економску политику.

Влада је донијела Одлуку о измјени Одлуке о образовању Комисије за израду Грађанског законика, чиме се наставља рад на овом пројекту од државног интереса, а Комисијом ће предсједавати Андреј Миловић, министар правде. Измјене су услиједиле због нових кадровских рјешења која су услиједила избором 44. Владе. Рад на грађанском законику обухвата кодификацију грађанског права, унапређење постојећих законских рјешења и њихово међусобно усаглашавање, као и усаглашавање са ратификованим међународним конвенцијама и стандардима, правом ЕУ и праксом Европског суда за људска права. Грађански законик ће допринијети повећању правне и социјалне сигурности свих правних субјеката, што ће, такође, убрзати неопходне интеграционе процесе.

Донијета је Одлука о образовању Комисије за рјешавање статуса Института за физикалну медицину, рехабилитацију и реуматологију „Др Симо Милошевић” А. Д. Игало. Комисијом ће руководити др Срђан Павићевић, потпредсједник Владе за рад, образовање, здравство и социјалну политику. Имајући у виду велики јавни значај овог питања, Комисија је је сасатављена од експерата одговарајуће струке, а њен задатак је да прати и анализира стање Института, да даје предлоге и сугестије Влади за предузимање конкретних активности у циљу рјешавања статуса ове значајне установе. Осим тога, прописано је да за разматрање појединих питања Комисија може да образује оперативне тимове, како би се у што краћем периоду ријешила питања која оптерећују рад Института.

Влада је усвојила Информацију о увећању цијена услуга осигураника Фонда за здравствено осигурање Црне Горе који користе услуге Института за физикалну медицину, рехабилитацију и реуматологију „Др Симо Милошевић“ А. Д. Игало за 2024. годину. У Информацији се наводи да је Министарство здравља у сарадњи са Фондом за здравствено осигурање утврдило да се цијена услуга осигураника Фонда који користе услуге Института за 2024. годину увећава за 10 % у односу на цијене у 2023. години. На тај начин укупан трошак за 2024. годину износиће 4.274.525 еура, што представља повећање од 643.698 еура. Наведени трошак ће се плаћати из већ опредијељених новчаних средстава из буџета Фонда за здравствено осигурање за 2024. годину.

Усвојена је Информација о реализацији Јавног огласа за достављање понуда за додјелу Уговора о концесији за детаљна геолошка истраживања и експлоатацију неметаличне минералне сировине техничко-грађевинског камена локалитета „Баковићи”, општина Колашин, са приједлогом за давање концесије. По основу објављеног Јавног огласа и достављене понуде, Тендерска комисија је за најповољнијег понуђача изабрала колашинску фирму Д.О.О. Кекер, а Влада је прихватила текст Уговора.

Влада је усвојила Информацију о активностима у области концесија за истраживање и производњу чврстих минералних сировина - стање 31. децембар 2023. године. Влада, односно Министарство енергетике и рударства, има закључена 52 уговора о канцесији за детаљна геолошка истраживања и експлоатацију чврстих минералних сировина у шта спадају: угаљ, црвени боксити, олово-цинкова руда, техничко-грађевински камен, архитектонско-грађевински камен, бијели боксит и бентонит (глина). Како се наводи у Информацији, стални дио концесионе накнаде за 2023. годину износи 4.033.475 еура, док је промјењиви дио концесионе накнаде за 2022. годину 1.100.202 еура. Укупна концесиона накнада (СДН + ПДН) за 2020. годину износила је 3.335.582 еура, за 2021. годину 3.951.326 еура, а за 2022. годину 4.519.137 еура. Са аспекта свих минералних сировина, производња биљежи раст од 0,39%. Износ концесионе накнаде за 2022. годину у односу на 2021. годину већи је за око 14,3%.

Усвојена је Информација о потреби потписивања Финансијског споразума између Црне Горе и Међународног фонда за развој пољопривреде (IFAD) у вези са реализацијом пројекта „Адаптације на климатске промјене и повећање отпорности у планинским дјеловима Црне Горе - ГОРА пројекат” и прихватила текст Финансијског споразума. У Информацији се наводи да су, након успјешно реализованог Пројеката стварања кластера и трансформације руралних подручја (RCTP) од стране Владе Црне Горе и Међунарадног фонда за развој пољопривреде (IFAD), на обострану иницијативу испољена интересовања за наставком сличних инвестиционих улагања. Као резултат креиран је Пројекат „Адаптације на климатске промјене и повецање отпорности у планинским дјеловима Црне Горе – ГОРА пројекат” који ће, између осталог, допринијети побољшању услова живота у сеоским подручјима и унапређењу пољопривредне производње, са посебним акцентом на подршку домаћинствима у руралним планинским подручјима сјеверне Црне Горе којима је усљед климатских промијена отежано бављење пољопривредном дјелатношћу а све са циљем подизања квалитета живота сваког појединца, те смањења миграције становништва из руралних у урбана подручја. IFAD је дизајнирао ГОРА пројекат и исти представио Адаптационом фонду који се сагласио са пројектом и на основу тога одобрио 10 милиона USD грант подршке за имплеменатцију пројектних активности. Поред ових грант средстава, пројектом је предвиђено учешче државе Црне Горе кроз респективна новчана давања у износима од 9.793.000 USD и 5.635.144 USD, као и неновачана улагања (пореске олакшице, канцеларијски простор, опрема итд.), односно учешће општина од 4.809.000 USD и крајњих корисника од 2.528.000 USD. У дискусији је наглашено да укупна предвиђена вриједност Пројекта ГОРА износи близу 33 милиона долара.

На данашњој сједници, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.