Саопштење са 2. сједнице 44. Владе Црне Горе

Влада је на данас одржаној 2. сједници којом је предсједавао предсједник мр Милојко Спајић, утврдила Предлог закона о измјенама Закона о буџету Црне Горе за 2023. годину. Планиране измјене доносе се због техничког усаглашавања са новом Уредбом о организацији и начину рада државне управе, планирања средстава у циљу реализације пакета подршке ЕУ за превазилажење енергетске кризе и обезбијеђивања недостајућих средстава за финансирање појединих буџетских обавеза до краја текуће године, као и због повећања примитака.

Изворни приходи буџета износе 2.422,8 милиона еура и већи су за 275,3 милиона у односу на планиране Законом о буџету.  Наплата прихода буџета у досадашњем периоду године значајно је већа у односу на исти период претходне године. Значајан дио повећања буџетских прихода односи се на једнократне приливе који нијесу везани за нове мјере фискалне политике или значајније структурне реформе којима се унапређује структура привреде и ствара нова вриједност. Процјењује се да ће учешће једнократних прихода износити преко 180 милиона еура, од чега се најзначајнији односе на:

• наплаћене приходе по основу хеџинг аранжмана закљученог у 2021. години, ради заштите од валутног ризика кредита закљученог у доларима за потребе изградње ауто-пута „Бар-Бољаре“, у износу од 60 милиона еура;
• акумулираних прихода из претходног периода по основу имплементације програма „Економског држављанства“, који су планирани у 2023. години у износу од 75 милиона еура;
• планиране наплате дивиденди по основу остварене добити привредних друштава у већинском власништву државе у износу од 40 милиона еура;
• остварене наплате ЕУ донација у износу од 27 милиона еура.

Поред наведеног, већа наплата прихода у односу на претходну годину, у односу на досадашњи период године забиљежена је код:

• пореза и доприноса на зараде тачније код доприноса пензијско-инвалидског осигурања, усљед смањења сиве економије на тржишту рада (превасходно као мјере смањења укупног пореског оптерећења на зараде у склопу пакета реформи Европа сад 1) и повећања зарада запослених у јавном сектору;
• пореза на добит правних лица, усљед примјене прогресивне стопе опорезивања (Европа сад 1) и великог раста економске активности остварене у 2022. години;
• Пореза на додату вриједност усљед раста економске активности подстакнуте превасходно растом личне потрошње и инфлацијом. На повећање овог облика пореза утицала је добра туристичка сезона као и значајан број страних држављана са тренутним пребивалиштем у Црној Гори. 

Укупни расходи буџета планирани су у износу од 2.639,1 милиона еура што је за 125,3 милиона еура више у односу на првобитно планиране. Повећање расхода буџета предлаже се усљед недостајућих средстава превасходно у области социјалне и дјечије заштите, пензионог осигурања и обезбјеђивања недостајућих средстава за финансирање здравственог система, и то:

• за испату права из области социјалне и дјечје заштите у износу од 23,1 милиона;
• права из области пензијског и инвалидског осигурања 32,0 милиона;
• недостајућих средстава у оквиру Фонда здравства 19,0 милиона;
• исплате субвенција послодавцима који запошљавају лица са инвалидитетом у износу од 11,5 милиона;
• недостајућих средстава за зараде у износу од 7,4 милиона.

Поред осталог, планиран је дефицит буџета у износу од 216,3 милиона еура, што је за 125,3 милиона мање од планираног Законом о буџету за 2023. годину.

Утврђен је и Предлог одлуке о измјенама и допуни Одлуке о задуживању Црне Горе за 2023. годину. Ријеч је о техничким измјенама ради усклађивања са Предлогом закона о измјенама Закона о буџету Црне Горе за 2023. годину. 

Влада се упозала са Информацијом о предлозима закона и других аката које је Скупштини Црне Горе доставила 43. Влада Црне Горе. С обзиром на то да је Правилником о канцеларијском пословању у Скупштини Црне Горе прописано да се завршетком мандатног периода архивирају сви акти који су у скупштинској процедури, предсједник Скупштине је доставио Влади списак предлога закона и других аката које је Влада поднијела Скупштини 27. и 28. сазива, а које Скупштина није разматрала. Тим поводом, Влада је закључила да се предлози наведених аката повлаче из скупштинске процедуре, док су надлежна министарства задужена да, уколико остају при појединим предлозима које је утврдила 43. Влада, исте припреме сагласно Пословнику Владе и доставе Влади на разматрање и утврђивање у року од 15 дана.

Усвојена је Информација о припреми Програма економских реформи (ПЕР) за Црну Гору за период 2024 - 2026. година. Програм је средњорочни стратешки документ који Црна Гора припрема у оквиру дијалога о економском управљању са Европском унијом. Документ се састоји из три кључна поглавља и то: макроекономски оквир, фискални оквир и поглавље о структурним реформама. Новина у односу на прошлогодишњи Програм је да је анализа структурних реформи подијељена у три области, умјесто досадашњих 13, и то: конкурентност, одрживост и отпорност, те људски капитал и социјалне политике. Предвиђено је да Програм садржи најавише шест мјера структурних реформи из наведених области, које треба да се одвијају у периоду од највише три године са специфичним циљевима које треба постићи сваке године. У Информацији се, поред осталог, наводи да је укупан број планираних обавеза у 2023. години износио 300, од чега је у овом тренутку реализовано 77, што чини 26 %. У законодавном дијелу планирано је 229 обавеза, од чега је реализовано 39 (17%) и то седам закона и 32 подзаконска акта. 0д 71 планираног стратегијског документа реализовано је 38 (54%).

На данашњој сједници, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.