Саопштење са 29. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 29. сједници којом је предсједавао премијер мр Милојко Спајић, утврдила Предлог Закона о лобирању којим се уређују услови и начин обављања дјелатности, правила и друга питања од значаја за лобирање. Разлог доношења Закона је усаглашавање са најбољим међународним искуствима и праксама у циљу прописивања најбољих нормативних рјешења за спречавање недозвољених утицаја у поступцима доношења прописа и других општих аката, али и спречавања потенцијалне корупције, подизања транспарентности рада институција и ефикасног спровођења Закона у пракси. Предложеним законом се, прије свега, промовише начело јавности, принцип интегритета и избјегавање сукоба интереса. Посебно се наглашава јавност, односно отвореност овог поступка, чиме се промовише принцип транспарентности и доступности информација за све заинтересоване појединце у односу на обављање дјелатности лобирања. Начело јавности, са једне стране, штити службенике који одлучују у законодавним и извршним органима од сумњивих притисака, а, са друге стране, омогућава лобистима законито и легитимно посредовање у остваривању њихових интереса код представника законодавне и извршне власти у поступцима одлучивања. Као важна начела за обављање лобирања одређена су и начела повјерљивости, дужности да се обезбиједи тачност и аутентичност информација и слично, као и да је лобиста дужан да поштује принцип интегритета и избјегава сукоб интереса.

Утврђен је Предлог закона о измјени и допуни Законика о кривичном поступку. Предложена рјешења омогућују да се доказ који је изведен у складу са статутом и правилима поступка и доказима Међународног кривичног суда и Међународног резидуалног механизма може користити у кривичном поступку у Црној Гори, чиме се рјешавају проблеми Специјалног државног тужилаштва када је ријеч о поступању у предметима ратних злочина. Предлогом закона ће се омогућити прибављање доказа релевантних за доношење одлука у предметима у којима поступа Специјално државно тужилаштво, а које доказе усљед протока времена од предметних догађаја до данас не може на другачији начин прибавити. Интензивирање рада у предметима ратних злочина на територији бивше СФРЈ, у циљу утврђивања идентитета и кривичног гоњења учинилаца ових кривичних дјела, је један од приоритета рада црногорске државне тужилачке организације.

Влада је донијела Стратегију реформе правосуђа 2024-2027, са Акционим планом за период 2024 – 2025. године. С обзиром на то да усвајање и ефикасно спровођење овог стратешког документа има велику важност за интеграциони процес Црне Горе у Европску унију, затварање привремених мјерила у оквиру преговарачког поглавља 23 и добијање Извјештаја о испуњености привремених мјерила (IBAR), у овом документу препознати су и адресирани кључни изазови, налази и препоруке који проистичу из преговарачког процеса наше државе са Европском унијом и њених међународних обавеза, али и бројни изазови препознати у функционисању правосудног система у Црној Гори. Општи циљ Стратегије је: Даље оснаживање владавине права, кроз јачање независности, одговорности, стручности и ефикасности правосуђа, као и унапријеђену доступност правде и правну сигурност у поступку остваривања заштите права и слобода грађана и подизање нивоа повјерења у правосудни систем. Стратегија почива на три посебна стратешка циља који се ослањају на визију и општи циљ Стратегије и у јасној су вези са стратешким циљевима СРП 2019 – 2022: Јачање независности, непристрасности и одговорности правосуђа, Унапређење стручности и ефикасности правосуђа и Унапређење доступности правде, транспарентности и повјерења у правосуђе. Наведени стратешки циљеви ће се реализовати кроз 22 оперативна циља, уважавајући напредак постигнут у периоду спровођења претходног стратешког документа, као и актуелне изазове. Акционим планом за примјену ове Стратегије се дефинишу активности кроз које се спроводи сваки од циљева, институције одговорне за њихово спровођење, показатељи резултата (индикатори), рокови, ресурси и њихови извори. За реализацију свих планираних активности предвиђен је износ од 3.770.745 еура, од чега за 2024. годину 1.923.590 еура, а за 2025. годину 1.847.155, еура, док ће се сљедећим Акционим планом за 2026 – 2027. годину дефинисати преостала финансијска средства.

Усвојен је План рационализације правосудне мреже. У овом документу, који има велику важност за интеграциони процес европске интеграције, затварање привремених мјерила у оквиру преговарачког поглавља 23 и добијање Извјештаја о испуњености привремених мјерила (IBAR), дефинисане су конкретне активности, индикатори резултата, рокови и надлежни органи за спровођење рационализације правосудне мреже, и даје се фискална процјена предложених спајања судова. Будући да Црна Гора, према подацима Европске комисије за ефикасност правосуђа (CEPEJ), има значајно већи број судова, као и просјечан број судија, односно тужилаца и правосудног особља на 100.000 становника у односу на европски просјек, као и на просјек на Западном Балкану, указала се потреба за доношењем плана за укидање неодрживих малих судова. Наиме, на 100.000 становника Црна Гора нуди највише географских правосудних локација (4,03) након Хрватске (5,0), док је европски просјек 1,3 на 100.000 становника. Планом се предвиђа укидање малих, неодрживих основних судова у Жабљаку и Даниловграду, са истовременим оснивањем судских одјељења при основним судовима у Пљевљима и Подгорици, а на подручју општина Жабљак и Даниловград. Ове мјере и закључци представљају полазну тачку континуираног развоја правосудне мреже у складу са промјенама у економији, инфраструктури, друштву и правним услугама. Наведене активности реализоваће се кроз нормативне и институционалне промјене (измјене Закона о судовима, Одлуке о броју судија у судовима итд).

Влада је утврдила Предлог закона о буџетској инспекцији. У систему инспекцијског надзора посебну улогу има Буџетска инспекција, чија је сврха контрола законитог и намјенског коришћења буџетских средстава потрошачких јединица, општина и других субјеката јавног сектора у циљу да се обезбиједи поштовање законитог и намјенског коришћења јавних средстава. Буџетска инспекција чини једну од линија заштите јавних средстава, која стоји након интерне ревизије и спољине ревизије (Државна ревизорска институција), са инспекцијским и репресивним (казненим) овлашћењима. Такође, буџетска инспекција на захтјев државног тужилаштва, суда и органа управе надлежног за послове полиције пружа помоћ у финансијским истрагама, извиђају, кривичном и прекршајном поступку. Круг субјеката који су под буџетским инспекцијским надзором је велики и разноврстан, јер ту спадају директни и индиректни корисници буџетских средстава, организације за обавезно социјално осигурање, јавна предузећа, правна лица која су ова предузећа основала, правна лица над којима држава Црна Гора, Главни град или општина има директну или индиректну контролу над више од 50 посто капитала, друга правна лица у којима јавна средства чине више од 50 посто укупног прихода, субјекти који користе буџетска средства по основу задуживања, субвенција, остале државне помоћи у било ком облику, дотације и др. Вршењем инспекцијског надзора, иницирањем прекршајних поступака и подршком истражним органима буџетска инспекција дјелује као облик унутрашње контроле у области управљања јавним средствима. Контролним, принудним и казненим овлашћењима буџетска инспекција доприноси остварењу економске, развојне, социјалне, друштвене и стабилизационе функције буџета.

Усвојена је Информација о неутрошеним средствима у Капиталном буџету Управе за саобраћај за 2024. годину, са предлогом за преусмјеравање на друге капиталне пројекте. Имајући у виду да је Европска комисија подржала да се дионица Матешево – Андријевица финансира дијелом из грант средстава, дијелом из кредита EBRD-а и дијелом из Буџета, те да ће избор изводача и закључење уговора са Изводачем радова бити по процедурама EBRD-а, очекује се да се цјелокупна процедура заврши до фебруара 2025. године. С обзиром на новонастале околности, у 2024. години неће доћи до повлачења износа од 2.200.000 еура за овај пројекат, како је првобитно било планирано Буџетом за текућу годину, одлучено је да се тај новац, на захтјев Управе за саобраћај, преусмјери за пројекте реконструкције регионалног пута Р-19 Трешњевик – Андријевица и санације локалних путева у Општини Тузи.

Влада је донијела Одлуку о допуни Одлуке о образовању Координационог тијела за заштиту и унапређење јавног интереса у области приређивања игара на срећу. Имајући у виду значај овог координационог тијела и потребу унапређења у овој области, допуном се за члана именује и представник Централне банке Црне Горе.

Донијета је Одлука о утврђивању основне и доплатне листе љекова.

Влада је донијела Уредбу о измјени Уредбе о забрањеним односно дозвољеним начинима употребе, производње и стављања на тржиште хемикалија које представљају неприхватљив ризик по здравље људи и животну средину. Ове забране и ограничења односе се на одређене супстанце, појединачно, у смјешама и/или у производима најразличитије намјене и типа, између осталог и у играчкама, средствима за чишћење, текстилу, материјалима и предметима који долазе у додир с храном, електронској опреми и др, те представљају пропис о хемикалијама који захтијева добру међуресорну комуникацију. Уредба је усклађена са измјенама на нивоу ЕУ, које се односе на одређена ограничења и забране дуготрајних органских загађујућих супстанци.

Донијета је Одлука о висини и начину плаћања годишње накнаде за коришћење простора бесправног објекта на територији општине Будва. Доношење предметног прописа је неопходно ради испуњавања услова за спровођење поступка легализације на територији Општине Будва, јер ни у периоду прије измјена и допуна Закона, Општина није донијела пропис о утврђīвању начина и висине плаћања годишње накнаде за коришћење простора за бесправне објекте. Циљ доношења ове одлуке је спречавање нове бесправне градње, као и подстицај оних власника бесправних објеката који нису поднијели захтјев за легализацију да приступе истој.

Влада је донијела Одлуку о измјени Одлуке о изради Измјена и допуна Државне студије локације „Дио Сектора 22 и Сектор 23”, општина Тиват и Одлуку о измјени Одлуке о одређивању руководиоца израде и висини накнаде за руководиоца и стручни тим за израду измјена и допуна ДСЛ. Влада је, на сједници од 30. јануара 2020. године, донијела Одлуку о одређивању руководиоца израде Измјена и допуна предметне ДСЛ и висини накнаде за руководиоца и стручни тим којом се за руководиоца израде одређује Мирка Ђуровић, дипл. инг. арх. Међутим, накнадним сагледавањем проблематике уочена је потреба за детаљнијом разрадом одређених локалитета и процијењено је да треба приступити измјени Одлуке ради увећања финансијских средстава петребних за израду. Усвојеном измјеном предвиђено је да руководилац израде Измјена и допуна ДСЛ-а и стручни тим имају право на накнаду у укупном износу од 30.000 еура (умјесто 19.800 ерура како је то првобитном одлуком било предвиђено), с тим што ће се износ појединачних накнада за руководиоца израде и чланове стручног тима, одредити уговором закљученим између Министарства екологије, просторног планирања и урбанизма и руководиоца израде, односно члана стручног тима.

Донијета је Одлука о измјенама и допуни Одлуке о висини трошкова хомологације возила која се увозе или први пут стављају на тржиште у Црној Гори. Основни разлог за доношење предметне Одлуке јесте да се на овај начин, поред већ дефинисаних трошкова за категорије возила M, N и O, дефинише и висина трошкова за категорије возила L, T, C, R и S (мопеде, мотоцикле, трицикле, четвороцикле и тракторе) у поступку хомологације типа возила и хомологације за појединачно одобрење. Дакле, предметном Одлуком прописују се трошкови за категорије возила L, T, C, R и S, јер се уводе нове услуге. Разлог за доношене Одлуке јесте и измјена Правилника о техничким захтјевима за возила која се увозе или први пут ставијају на тржиште у Црној Гори, чиме се, врши се надоградња система хомологације тј. прописују се технички захтјеви и услови и за категорије возила L, T, C, R и S која се увозе, односно, први пут стављају на тржиште у Црној Гори, а у складу са UN ECE Споразумом, правилницима, регулативама и директивама ЕУ.

Влада је усвојила Информацију о Плану давања концесија за детаљна геолошка истраживања и експлоатацију минералних сировина за 2024. годину. Давањем концесија обезбјеђује се одговарајући јавни интерес, унапређује рударска дјелатност, обезбјеђује одрживо коришћење необновљивог минералног ресурса, заснованог на његовом дугорочном коришћењу, већа запосленост, као и рационално, економично, правилно и ефикасно коришћење природних минералних ресурса, техничко-технолошко унапређење и очување животне средине. Након спроведене Јавне расправе, а на основу оцјене оправданости јавног интереса за давање концесија, у План за 2024. годину уврштено је још седам локација и то:

• Лежиште архитектонско-грађевинског камена "Кликоваче", Општина Даниловград
• Лежиште архитектонско-грађевинског камена "Жољевица", Општина Андријевица
• Локалитет техничко-грађевинског камена "Дрмић", Општина Никшић
• Локалитет техничко-грађевинског камена "Јејевац I", Општина Шавник
• Локалитет природног шљунка (глацијалног и флувиогл. поријекла) "Ражано поље 2", Општина Жабљак
• Локалитет техничко-грађевинског камена "Јасенов врх", Општина Плужине
• Лежиште црвених боксита "Ђелов до", Општина Никшић

Усвојена је Информација о поднешеној тужби Руске Федерације против чланица Међународне организације цивилног ваздухопловства (ICAO), са Писмом које се упућује генералном секретару ICAO и којим се даје овлашћење проф. Лефеберу, из Холандије, да заступа Црну Гору у предметном спору. Тужбом, поднесеном 10. оклобра 2023. године, је обухваћено 37 земаља међу којима и Црна Гора. Оптужбе се односе на санкције, укључујучи и оне које је ЕУ увела као одговор на агресију Руске Федерације против Украјине, а посебно на забрану коришћења ваздушног простора авионима авио - превозника Руске Федерације, забрану испоруке авиона и резервних дјелова, забрану одржавања, осигурања и ограничења на приступ метеоролошким информацијама за ваздушну пловибу.

На данашњој сједници, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.